Putanja bodeža

Nisu shvatale. Nisu postojale utešne reči, niti čajevi koji bi mogli da izleče ono što je nju mučilo. Ona je uživala u razgovoru o čipkama i vezovima! Nije mogla da se odluči treba li da reži od gađenja ili da urla od očaja. Smekšala je. Nikada ranije, u celom svom životu, nije pogledala u žensku haljinu, osim da proveri gde bi moglo da bude skriveno oružje, nikada nije primećivala boje i krojeve, niti se zapitala kako bi to izgledalo na njoj. Odavno je prošlo vreme kada je trebalo pobeći iz ovog grada, udaljiti se od svih tih mokrozemnih mesta. Uskoro će početi i da se budalasto smeška. Nikada nije videla ni Elejnu ni Ninaevu da to rade, međutim, svi su znali da se žene mokrozemaca budalasto smeškaju, a ona sama očito je postala slaba kao bilo koja mokrozemka pravljena od mlečne vode. Šetka se s rukom pod ruku, i ćaska o čipki! Kako bi posegla za svojim nožem u pojasu ako bi ih neko napao? Možda je taj nož bio beskoristan protiv onih koji bi ih najverovatnije napali, no ona je stekla poverenje u čelik daleko pre nego što je otkrila kako može da usmerava. Ako bi išta povredilo Elejnu ili Ninaevu pogotovo Elejnu, mada je ona čvrsto obećala Metu Kautonu, kao i Birgita i Aan’alein, da će ih obe štititi ako bi iko pokušao, ona bi mu zabila čelik u srce. Čipke! Dok su hodale, ona je jecala u sebi zbog toga što je toliko omekšala.

Ogromna dvostruka vrata nalazila su se na tri strane najveće konjušnice u palati, i kroz njih su kuljale sluge u belo-zelenim livrejama. Iza njih, u belim kamenim konjušnicama, čekali su ih konji, osedlani i natovareni sepetima od pruća. Morske ptice kružile su i kričale im nad glavama neprijatni podsetnik na to koliko blizu se prostirala ona voda. Jara je izbijala iz bledih popločanih kamenih staza, a vazduh je bio gust od napetosti. Avijenda je viđala kako se krv proliva na mestima koja su nosila mnogo manje napetosti.

Rinejla din Kalon, u svojoj žutoj i crvenoj svili, ruku bahato prekrštenih ispod poprsja, stajala je ispred ostalih devetnaest bosonogih žena istetoviranih ruku i u šarenim bluzama, od kojih su mnoge imale jednako upadljive pantalone i dugačke tkanice. Znoj, koji je svetlucao na tamnim licima, nije im mogao umanjiti dostojanstvo. Neke su ušmrkivale iz čipkastih zlatnih kutijica, ispunjenih teškim mirisima, koje su im visile oko vrata. Po pet krupnih zlatnih alki nalazilo se u svakom uvetu Rinejle din Kalon, dok je lančič koji je od jedne alke vodio preko levog obraza do alke u njenom nosu bio pun privesaka. Tri žene odmah iza nje imale su po osam naušnica i nešto manje okačenog zlata. Tako je Morski narod označavao svoj položaj, bar među ženama. Sve su one bile podređene Rinejli din Kalon, vetrotragačici gospe od brodovlja Ata’an Mijera, međutim, čak su i dve učenice pozadi, u tamnim pantalonama i lanenim, a ne svilenim bluzama, doprinosile sveducanju zlata u vazduhu. Kada su se Avijenda i ostale pojavile, Rinejla din Kalon je napadno pogledala u sunce, koje je prešlo svoj podnevni vrhunac. Obrve joj se podigoše kada je ponovo pogledala u njih, očiju crnih kao i njena kosa s belim zaliscima, nestrpljivim pogledom koji je tako jasno i glasno tražio objašnjenje da je mirno mogla i da viče.

Elejna i Ninaeva zaustaviše se nedaleko, nateravši Avijendu da iznenada stane. Razmenile su zabrinute poglede, ne uključujući nju, a potom su duboko uzdahnule. Nije videla kako bi mogle da pobegnu. Pogodba je potpuno vezivala njenu skorosestru i Ninaevu, a one same su zategle čvorove.

„Pobrinuću se za Kružok pletilja“, ispod glasa je promrmljala Ninaeva, a Elejna je objavila, malo hrabrije: „Postaraću se da sestre bude spremne.“

Pustivši joj ruke, krenule su u suprotnim pravcima, držeći podignute suknje kako bi mogle brže da hodaju, a Birgita i Lan su ih pratili. To ju je ostavilo da se sama suoči s pogledom Rinejle din Kalon, koja je vrebala poput ženke orla jer je znala kako se nalazi na uzvišenom mestu odakle ne može biti pomerena. Na sreću, vetrotragačica gospe od brodovlja brzo se okrenula svojim pratiljama, toliko brzo da su krajevi njene duge žute tkanice divlje zalepršali. Ostale vetrotragačice okupiše se oko nje, pažljivo slušajući ono što im je tiho govorila. Udariti je, makar i jednom, sasvim sigurno bi sve upropastilo. Avijenda se trudila da im ne pokazuje zube, no koliko god da je pokušavala da gleda nekud drugde, pogled joj se vraćao na njih. Niko nije imao pravo da njenu skorosestru hvata u procep na litici. Alke u nosu! Jedan dobar trzaj toga lanca, i Rinejla din Kalon Plava Zvezda imala bi sasvim drugačiji izraz lica.