Putanja bodeža

„Čini se da si se sakrio u dubinama.“ Duboki glas iz dovratka nije završio rečenicu, a Rand je već bio na nogama, licem u lice s Mazrimom Taimom. Kao i obično, čovek kukastog nosa bio je u crnom kaputu s plavo-zlatnim zmajevima koji su se uvijali uz rukave. Za razliku od ostalih Aša’mana, nije nosio ni mač ni zmaja na svom visokom okovratniku. Tamno lice bilo mu je gotovo jednako bezizražajno koliko i Randovo. Sada, zureći u Taima, Rand je izgledao kao da stiska zube. Min neprimetno olabavi nož u rukavu svog kaputa. Veliki broj slika i aura igrao je oko obojice, ali nije je viđenje navelo da iznenada postane oprezna. I ranije je gledala muškarce koji pokušavaju da se odluče hoće li ubiti čoveka pred sobom, a sad je to ponovo gledala.

„Došao si ovamo držeći saidin, Taime?“, reče Rand, previše mekano. Taim raširi ruke, a Rand primeti: „Tako je bolje.“ Ali se nije opustio.

„To je samo zato što mi je palo na pamet kako bi mi se moglo desiti da me slučajno probodu", kaza Taim, „dok dolazim ovamo, kroz hodnike prepune ovih Aijelki. Delovale su uznemireno.“ Nijednog trenutka nije skidao pogled s Randa, ali Min je bila sigurna kako je primetio kada je dodirnula svoj nož. „Što je, naravno, razumljivo", nastavio je lagano. „Ne mogu izraziti svoju radost što te nalazim živog pošto sam video ono gore. Došao sam da prijavim odbegle. U drugom slučaju, ne bih se trudio, ali ovo su Gedvin, Rohajd, Torval i Kismet. Delovalo je da su nezadovoljni zbog događaja u Altari, ali nikad nisam pomislio da će otići ovoliko daleko. Nisam video nijednog od onih ljudi koje sam ostavio s tobom.“ Za trenutak njegov pogled pade na Fedvina. Ne duže od trenutka. „Bilo je... drugih... gubitaka? Povešću ovog sa sobom, ako želiš.“

„Rekao sam im da se sklone“, grubim glasom odgovori Rand. „A ja ću se pobrinuti za Fedvina. Fedvin Mor, Taime; ne ovaj’.“

On se okrenu ka malom stolu da podigne srebrni pehar koji se nalazio među lampama. Min zadrža dah.

„Mudra žena u mom selu mogla je da izleči sve“, rekao je Rand, kleknuvši pored Fedvina. Nekako je uspeo da se nasmeši dečaku ne skidajući pogled s Taima. Fedvin srećno uzvrati osmeh i pokuša da uzme pehar, ali je Rand nastavio da ga drži dok je dečak pio. „Ona zna o travama više nego iko drugi koga sam sreo. Naučio sam pomalo od nje, koje su bezbedne, koje nisu.“ Fedvin je uzdahnuo dok je Rand spuštao pehar i privijao dečaka na grudi. „Spavaj, Fedvine“, promrmlja Rand.

Zaista je izgledalo kao da će dečak zaspati. Oči su mu se zatvorile. Grudi su mu se dizale i spuštale sporije. Sporije. A onda su se zaustavile. Osmeh mu je i dalje lebdeo na usnama.

„Malo nečega u vinu“, mekano reče Rand dok je polagao Fedvina na pod. Min su pekle oči, ali ona neće plakati. Neće!

„Čvršći si nego što sam mislio“, progunđa Taim.

Rand mu se osmehnu grubim, divljačkim osmehom. „Dodaj Dašivu Korlana svojoj listi odbeglih, Taime. Sledećeg puta kada posetim Crnu kulu, očekujem da vidim njegovu glavu na tvom Drvetu izdajnika."

„Dašiva?“, zareža Taim dok su mu se oči širile od iznenađenja. „Biće kako ti kažeš. Sledeći put kada posetiš Crnu kulu.“ Munjevito se oporavio od zaprepašćenja, ponovo postavši uglačani kamen i mirnoća. Kako je želela da može pročitati viđenja oko njega.

„Vrati se u Crnu kulu i više ne dolazi ovamo.“ Stojeći, Rand preko Fedvinovog tela pogleda drugog čoveka. „Možda ću neko vreme biti u pokretu.“ Taimov naklon je bio majušan. „Kako zapovedaš.“

Čim su se vrata zatvorila za njim, Min ispusti dugačak uzdah.

„Nema svrhe gubiti vreme i nema vremena za gubljenje“, promrmlja Rand. Kleknuvši naspram nje, uze krunu i gurnu je u torbu zajedno sa ostalim stvarima. „Min, mislio sam da sam ceo čopor pasa koji jure jednog vuka za drugim, ali izgleda da sam ja vuk.“

„Spaljen bio“, protisnula je. Ispreplevši prste u njegovoj kosi, zagleda mu se u oči. Čas plave, čas sive, jutarnje nebo u osvit. I suve. „Možeš da plačeš, Rande al’Tore. Nečeš se istopiti ako plačeš!“

„Nemam vremena ni za suze, Min“, nežno joj je rekao.

„Ponekad psi uhvate vuka i požele da nisu. Ponekad on napadne njih, ili čeka u zasedi. Ali vuk, pre svega, mora da beži.“

„Kuda idemo?“, upitala je. Nije ispuštala njegovu kosu. Nikad ga neće pustiti. Nikad.

30 Počeci

Jednom rukom privlačeći sebi svoj krznom postavljeni ogrtač, Perin je pustio Koraka da hoda brzinom koja je doratu odgovarala. Sunce sredinom jutra nije davalo toplinu, a točkovima izrovani sneg na putu koji odio u Abilu bio je nesiguran. On i njegovih desetak pratilaca delili su put sa samo dvoje nezgrapnih volovskih kola i gomilom seljaka u tamnoj vunenoj odeći bez ukrasa. Oni su se vukli pored kola, spuštenih glava, čvrsto držeći šešire ili kape pri svakom naletu vetra, usredsređeni na tlo pod svojim nogama.