Raskršće sumraka

Stresla se, ali to nije bilo ni u kakvoj vezi s promajom u hodniku. Ona i sve ostale žene koje mogu da otkriju istinu umreće pre nego što se oluja smiri, ili u takozvanim nesrećama, ili u snu. A možda samo nestane; možda samo navodno ode iz Kule i izgubi joj se trag. U to nimalo nije sumnjala. Svi dokazi biće zakopani toliko duboko da čitava vojska s lopatama neće moći da ih opet iskopa. Čak će i glasine biti prekrečene. Dešavalo se to i ranije. Svet i većina sestara i dalje su bili ubeđeni da je Tamra Ospenja umrla u snu. I ona je u to verovala. Moraju što je više moguće sputati Crni ađah pre nego što se usude da izađu u javnost.

Čim su Smeđe prošle pored njih, Mejdani je nastavila sa svojim izveštajem, ali opet je zaćutala svega nekoliko trenutaka kasnije, kada je tik ispred njih jedna krupna dlakava šaka odjednom povukla jednu tapiseriju u stranu, uhvativši je s naličja. Ledena promaja dunu iz dovratka koji je do maločas skrivala tapiserija s pticama jarkih boja iz Potopljenih zemalja, a jedan zdepast čovek u debelom smeđem težačkom kaputu ušao je u glavni hodnik unatraške vukući kolica natrpana cepanicama koja je drugi sluga u grubom kaputu s druge strane gurao. Bili su to obični težaci: nijedan na grudima nije imao beli Plamen.

Kada su videli dve Aes Sedai, njih dvojica žurno pustiše tapiseriju da padne nazad na mesto i gurnuše kolica uza zid, istovremeno pokušavajući da se poklone. Zbog toga se njihov tovar skoro stropoštao na pod, a oni su se smesta bacili na sluđeno hvatanje cepanica, ali i dalje se klanjajući. Nesumnjivo su očekivali da će završiti posao a da pri tom ne sretnu nijednu sestru.

Jukiri je oduvek saosećala s ljudima koji su morali da vuku ogrev, vodu i sve ostalo uz hodnike za poslugu sve od prizemlja, ali samo je namršteno prošla pored njih.

Razgovor prilikom šetnje niko nikada nije načuo, a hodnici u zajedničkom delu Kule činili su joj se dobrim mestom da bude nasamo s Mejdani. Zapravo, mnogo boljim od njenih odaja, gde bi svaki štit protiv prisluškivanja samo svima u odajama Sivih obznanio da raspravlja o nekakvim tajnama - a da sve bude još gore, i s kime. U Kuli je trenutno bilo svega dvestotinak sestara, koliko Bela kula može da proguta i da još izgleda pusto, a pošto su se svi nekako držali po strani i gledali svoja posla, zajednički delovi trebalo bi da su prazni. Barje tako mislila.

Uzela je u obzir to da će sluge u livrejama hitati da provere fitilje u svetiljkama i količinu ulja, kao i na desetine drugih stvari, i da će težaci u neuglednoj odeći nositi na leđima kotarice pune samo Svetlost zna čega. Uvek ih je bilo u jutarnjim časovima; pripremali su Kulu za predstojeći dan, ali žurno su klecali i padali u naklone i sklanjali se sestrama s puta. Nisu mogli da prečuju razgovore. Sluge u Kuli umeju da paze na ponašanje, naročito zbog toga što bi svakome ko prisluškuje neku sestru pokazali vrata. S obzirom na to kakvo raspoloženje trenutno vlada u Kuli, sluge su veoma pazile da izbegavaju čak i priliku da načuju nešto što ne bi trebalo.

Ali nije uzela u obzir to koliko će se sestara rešiti na to da se šeta van svojih odaja, po dve ili po tri, premda je rano i hladno. Crvene su pokušavale da pogledima ukrote sve koje sretnu, s izuzetkom drugih Crvenih; Zelene i Žute nadmetale su se koje će biti nadmenije, a Smeđe su se iz petnih žila trudile da nadmaše i jedne i druge. Nekoliko Belih, sve sem jedne bez Zaštitnika, pokušavale su da održavaju fasadu hladnog razuma, a svaki čas su se trzale na zvuk sopstvenih koraka. Činilo joj se da neka nova družinica dolazi niz hodnik čim se ona prethodna izgubi iz vidnog polja, pa je tako Mejdani skoro isto toliko provela čavrljajući o zakonima koliko i predajući svoj izveštaj.

Najgore je bilo što su se Sive dva puta nasmešile kao s olakšanjem što vide druge pripadnice svog ađaha, i pridružile bi im se samo da Jukiri nije odmahnula glavom. To ju je dovodilo do besnila, jer je svima koje su je videle stavila do znanja da ima posebnog razloga da bude nasamo s Mejdani. Sve i da Crni ađah to ne primeti, a Svetlost dala da ne bude razloga da to primeti, u današnje vreme previše sestara uhodi druge ađahe - a uprkos Trima zakletvama, priče koje su širile nekako su usput narastale. Pošto je Elaida izgleda pokušavala da ukroti ađahe sirovom silom, te priče su često za posledicu imale pokoru, a najbolje čemu je žena mogla da se nada bilo je da se može pretvarati da se na to sama odlučila iz nekih svojih razloga. Jukiri je jednu takvu pokoru već izdržala i nije imala nimalo želje da ponovo traći vreme na ribanje podova, naročito sada kada ne zna šta će od silnih obaveza, a druga mogućnost - odlazak kod Silvijane - nije bila ništa bolja, premda je štedela vreme! Otkad je Elaida počela da poziva Silvijanu navodno zbog svojih privatnih pokora - nikada nije bila goropadnija. Cela Kula još bruji zbog toga.