Raskršće sumraka

„Rena!“, procedi Domon kroz zube. Iako mu je kosa bila kratka a gornja usna gola od te njegove ilijanske brade, više nije izgledao smešno. Izgledao je kao da je pun straha i krvoločan - što je opasna mešavina. „Video sam je kako je u leđa ubola Egeanin i u trk se dala. Da sam je uhvatio, zavrnuo bi’ joj ja šiju, ali da nije ruke moje Egeanin iskrvarila bi. Gde su one krvave Aes Sedai?“, procedi. Toliko o tome da se pazi šta se priča.

„Ovde sam, Bejle Domone“, hladno izjavi Teslina žureći s Terom, koja samo jednom prestravljeno pogleda Tuon i Selukiju, pa ciknu i uhvati se Džuilinu za ruku, pogleda uprtog u zemlju. Kako je zadrhtala, možda se za nekoliko minuta i ona nađe na zemlji.

Aes Sedai odlučnog pogleda namršti se kao da su joj usta puna trnja kada vide šta leži ispred nje, ili možda gde leži, ali brzo čučnu ispod kola pored Domona i koščatim rukama uhvati Egeanin za glavu. „Džolin je od mene bolja kada reč je o ovome“, progunđa napola sebi u bradu, „ali možda mogu da..."

Srebrna lisičja glava se zaledi na Metovim grudima, a Egeanin se zakoprca tako silovito da joj perika odlete s glave; skoro se otrgla Domonu iz zagrljaja kada joj se oči otvoriše i iskolačiše. Trzaji potrajaše tek toliko da se ona napola pridigne u sedeči položaj i odsečno udahne; onda klonu uz Domonove grudi boreći se za dah, a medaljon se opet pretvori u komadić obrađenog srebra. Skoro da se navikao na to. Mrzi što se navikao na to.

I Teslina klonu, na rubu da se skljoka na zemlju, sve dok Domon ne zagrli Egeanin drugačije kako bi mogao jednom rukom pridržati Aes Sedai. „Hvala ti“, kaza mu Teslina trenutak kasnije, kao da cedi reči iz sebe. „Ali pomoć mi potrebna nije." Međutim, morala se pridržavati za kola dok je ustajala, hladnim pogledom jedne Aes Sedai izazivajući sve prisutne da nešto kažu. „Sečivo skliznulo je po rebru pa joj je promašilo srce. Sada potrebno joj je samo da odmara i da jede."

Met tada shvati da nije zastala da ogrne plašt. Duž uzane ulice skupina žena sa svetlucavim plaštovima stajala je ispred jednog šatora sa zelenim prugama i posmatrala ih napeto i usredsređeno. Ispred jednog drugog šatora, šestoro muškaraca i žena u kaputima s belim prugama i uskim nogavicama - reč je bila o akrobatama koje svoje tačke izvode jašući na konjima - gledalo je Teslinu, pa zašaptalo između sebe. Prekasno je da se sada brine hoće li neko prepoznati lice jedne Aes Sedai. Prekasno je da se brine da će neko od njih prepoznati Lečenje. Kocke su tukle i udarale Metu po glavi. Nisu se zaustavile; igra i dalje traje.

„Džuiline, ko je traži?" upita. „Džuiline?"

Hvatač lopova prestade da očima strelja Tuon i Selukiju i da umiruje Teru, mada nastavi da tapše po rukama ženu koja se sva tresla. „Vanin i Crvenruke, Lopin i Nerim. A i Olver. Otišao je pre nego što sam stigao da ga uhvatim. Ali u ovome..." Prestade da stišava Teru tek na toliko da mahne niz glavnu ulicu. Žamor glasova jasno se čuo čak i sa te daljine. „Sve što joj je potrebno jeste da se dočepa nekog od onih kitnjastih plaštova, pa da može da se iskrade sa prvim posetiocima koji odu. Ako pokušamo da zaustavimo sve do jedne žene sa kapuljačom preko lica, pa čak i da pogledamo ispod nje, izbiće nemiri. Ovi ljudi su osetljivi na takve stvari."

„Propast“, zaječa Luka, umotavši se u svoj plašt. Latel ga obgrli. To mora kao da te leopard teši, ali u svakom slučaju - nije delovalo da je Luka previše utešen.

„Nek sam spaljen, zašto?“, procedi Met. „Rena mi se uvek ulizivala! Mislio sam da će pre nje svakako pući..." Nije ni pogledao Teru, ali Džuilin se svejedno mrko namršti na njega.

Domon ustade sa Egeanin u naručju. Isprva se slabašno otimala - Egeanin nije žena koja će dopustiti da je neko nosi kao lutku - ali naposletku kao da je shvatila da bi pala da stane na sopstvene noge. Ona klonu uz Ilijančeva prsa, mršteći se uvređeno. Naučiće to Domon; čak i kada je ženi potrebna pomoć, ako je ne želi - nateraće te da platiš zbog toga što si joj pomogao. „Ja sam jedina koja je znala njenu tajnu“, kaza slabašno i razvučeno. „Ako ništa drugo, jedina koja je mogla da je oda. Možda je mislila da će biti bezbednije da se vrati kući ako ja budem mrtva."

„Kakvu tajnu?" upita Met.

Žena se iz nekog razloga kolebala, mršteći se u Domonove grudi. Naposletku uzdahnu. „Reni je jednom stavljen povodac. Isto važi za Betamin i Setu. One mogu da usmeravaju. Ili možda da nauče - ne znam. Ali a’dam radi na njih tri. Možda radi na sve sul’dam." Met zviznu. E to bi već za Seanšane bilo kao udarac u glavu.