Raskršće sumraka

Ali još više se zabezeknuo kada je ušao u Lukina ogromna kola. U njima je bilo zaista prostrano, bar za kola, sa uzanim stolom po sredini i prostorom da se taj sto obiđe. Sto, vitrine i police bili su uglačani tako da se sijaju. Tuon je sedela u pozlaćenoj stolici - naravno da Luka ima stolicu, pa još i pozlaćenu, kada svi ostali moraju da se zadovolje tronošcima - a Selukija je stajala iza nje. Ozareni Luka gledao je Latel kako nudi Tuon vrelim kiflicama, koje je tamnoputa ženica gledala kao da će zaista pojesti nešto što je Lukina žena pripremila.

Kada je Met ušao u kola, Tuon ničim nije pokazala da je iznenađena. „Je li zarobljena ili mrtva?“, upita ona uzimajući jednu kiflicu prstima savijenim onako neobično skladno.

„Mrtva“, odgovori on bezizrazno. „Luka, šta tako ti Svetlosti..."

„Igračko, zabranjujem ti!“, prasnu Tuon i oštro upre prstom u njega. „Zabranjujem ti da žališ izdajicu!" Glas joj se neznatno smekša, ali ostade strog. „Zaslužila je smrt time što je izdala Carstvo, a tebe bi izdala jednako lako. Pokušavala je da te izda. Ono što si učinio bila je pravda - i ja tako kažem." Po njenom glasu reklo bi se da ako ona nešto kaže, onda je vala tako.

Met na trenutak sklopi oči. „Jesu li i svi ostali ovde?“, htede da čuje.

„Naravno“, odgovori Luka, i dalje se smešeći kao zaostali gusan. „Gospa - visoka gospa; oprosti mi, visoka gospo." Duboko se pokloni. „Pričala je s Merilinom i Sandarom, i... Pa, vidiš kako je. Gospa je veoma ubedljiva žena. Visoka gospa. Nego, Kautone, u vezi s mojim zlatom. Kazao si da mi ga daju, ali Merilin mi je rekao da će me najradije preklati, a Sandar mi je zapretio da će mi razlupati glavu, a...“ Onda ućuta pod Metovim pogledom, pa se odjednom opet razvedri. „Vidi šta mi je gospa dala!“ Otvorivši jednu vitrinu, izvadi presavijeno parče hartije držeći ga obema rukama kao da je svetinja. Bila je to debela hartija, bela kao sneg; skupa. „Dozvola. Naravno, ne zapečaćena, ali potpisana. Veličanstvena putujuća menažerija i sjajna izložba veština i čuda Valana Luke

sada je pod ličnom zaštitom visoke gospe Tuon Ataem Kore Pendrag. Naravno, svi će znati ko je to. Mogu da odem u Seanšan. Mogu da priredim predstavu carici! Neka bi živela večno“, žurno dodade, opet se klanjajući Tuon.

Nizašta, sumorno pomisli Met. Sede na jedan krevet i nalakti se na kolena, zbog čega ga Latel ošinu pogledom. Verovatno je samo Tuonino prisustvo sprečava da ga ne odalami po glavi!

Tuon diže ruku u znak upozorenja - lutka od crnog porcelana ali kraljica od glave do pete, bez obzira na to što je odevena u preveliku dronjavu haljinu. „Time ne smeš da se služiš, sem u slučaju velike nužde, gazda Luka. Velike nužde!“

„Naravno, visoka gospo; naravno." Luka se klanjao kao da će svakog trenutka celivati daske pred njom.

Sve krvavo nizašta!

„Igračko, izričito sam navela ko nije pod mojom zaštitom." Tuon zagrize kiflicu i prstom pažljivo skinu mrvicu sa usne. „Možeš li da pogodiš čije je ime prvo na tom spisku?" Nasmešila se. Nije to bio zloban osmeh. Samo još jedan od onih njenih smešaka, koji govore da je razdragana zbog nečega što on ne razume ili ne primećuje. Odjednom - on nešto ugleda. Onaj grozdić svilenih ružinih pupoljaka bio joj je prišiven za rame.

Met nije mogao a da ne prasne u smeh. Bacio je šešir na pod i grohotom se zasmejao. Ma koliko se trudio, nimalo ne zna tu ženu! Ama baš nimalo! Smejao se dok ga rebra nisu zabolela.

30 Šta sve Štap zakletvi može

Udaljini se Bela kula savršeno ocrtavala naspram sunca na obzorju, ali studen od prethodne noći kao da biva sve veća, a tmurni oblaci koji grabe nebom kao da prete mećavom. Zima se povlači, grčevito se držeći, premda je proleće već trebalo da otpočne. Jutarnji zvuci prodreše u Egvenin šator iako je bio odvojen od svega oko njega. Logor kao da je brujao. Težaci donose vodu iz zdenaca, kao i još drveta za ogrev i uglja u kolicima. Služavke sestrama nose doručak, polaznice iz drugog sedenja isto žure na jelo, a one iz prvog i trećeg na časove. Veličanstven je to dan, mada niko od njih toga nije svestan. Danas će se verovatno okončati žestoki pregovori koji se vode u Dareinu, za jednim stolom pod paviljonom u podnožju mosta što vodi u Tar Valon. Žestoki sa obe strane. Elaidini vojnici nastavili su da nekažnjeno napadaju na drugoj strani reke. U svakom slučaju, danas će biti poslednji sastanak na neko vreme.

Zagledana u svoj doručak, Egvena uzdahnu i izvadi sićušnu crnu trunku iz vrele kaše, pa obrisa prste o lanenu maramicu i ne gledajući kako bi se uverila da to jeste bio žižak. Ako nije sigurna, manje će brinuti o onome što je ostalo u zdeli. Stavila je kašiku u usta i pokušala da se usredsredi na slatke komadiće suve kajsije koje je Čeza umešala u kašu. Je li joj to nešto upravo kvrcnulo pod zubima?