Raskršće sumraka

U belo odevene žene i dalje su skakale s puta čim vide prugastu ešarpu koja pada iz Egvenine kapuljače, ali ona je odbila da dozvoli da joj se raspoloženje još više pokvari, i to zbog polaznica koje su na ulici padale u naklone, klizajući se i posrćući na zemlji stegnutoj od studeni i ponekad skoro padajući na nos pre nego što njihove rođake stignu da ih uhvate. „Rođaka" je izraz koji su polaznice prihvatile za pripadnice iste porodice, a to ih je nekako tešnje povezivalo, kao da su zaista u srodstvu, i to bliskom. Raspoloženje joj je kvarilo ono nekoliko Aes Sedai koje je primetila kako hodaju pločnicima kroz talase klanjanja. Između njenog šatora i Amirlinine radne sobe naletela je na možda desetak njih, ali tri od svake četiri bile su obmotane ne samo plaštovima već i blistanjem Moći. Najčešće su se šetale po dve, praćene Zaštitnicima, ako ih imaju. A delovale su i podozrivo, bilo da su obavijene saidarom ili ne. Kapuljače su im se neprestano okretale dok su pogledima odmeravale sve na vidiku.

To ju je podsetilo na vreme kada je Emondovo Polje zahvatila pegava groznica, pa su svi držali maramice natopljene rakijom ispod nosa - Doral Baran, tadašnja Mudrost, kazala je da će to pomoći protiv groznice - pa su svi držali maramice i gledali jedno drugo, kome će sledečem da izbiju pege, pa da se prevrne i crkne. Jedanaestoro ljudi je umrlo pre nego što je groznica prošla, ali minulo je mesec dana otkad se poslednje čeljade razbolelo da bi ljudi postali voljni da sklone te maramice. Dugo nakon toga dovodila je miris rakije u vezu sa strahom. Skoro da ga i sada oseća. Dve sestre su ubijene među njima, i to ih je ubio muškarac koji može da usmerava, i pri tome očigledno dolazi i odlazi kako mu se prohte. Strah se širio među Aes Sedai brže od svake groznice.

Šator koji je koristila kao radnu sobu već je bio zagrejan kada je stigla, a iz gorionika se širio miris ruža. Bile su upaljene podne svetiljke i ona jedna stona. Njene navike bile su dobro poznate. Okačivši plašt o vešalicu u uglu, sela je za pisaći sto, i ne razmišljajući hvatajući klimavi nogar koji je stalno pokušavao da se sklopi. Treba samo da sledi svoje navike. Sutra će moći da obznani šta se mora učiniti.

Zaprepastila se kada je videla ko je njen prvi posetilac toga jutra: lako moguće poslednja žena na svetu od koje je očekivala da uđe u njen šator. Teodrin je bila jedna vitka Smeđa, rumenih obraza, Domanka bakarne puti i tvrdoglavo stisnutih usana, koje su nekada izgledale kao da su uvek spremne na smeh. Skladnim koracima prešla je preko istanjenih tepiha i prišla stolu dovoljno blizu da ga očeše resama šala. Dok je padala u veoma svečan naklon, Egvena joj je pružila levu ruku kako bi ta žena mogla da poljubi njen prsten Velike zmije. Na svečan čin mora se odgovoriti svečanim činom.

„Majko, Romanda bi htela da zna može li se danas sastati s tobom?“, kaza vitka Smeđa. Tiho, ali tvrdoglavost se osećala i u njenom glasu.

„Reci joj - kad god hoće, kćeri“, oprezno odgovori Egvena. Teodrin opet pade u naklon pred njom ne menjajući izraz lica.

Taman kada se Smeđa okrenu da ode, jedna Prihvaćena prođe pored nje u šator, skidajući s glave belu kapuljaču sa sedmobojnim porubom. Emara je bila mršava i sitna kao Nisao. Izgledalo je kao da bi je malo jači vetar mogao oduvati, ali bila je veoma stroga s polaznicama koje su joj poverene, stroža od mnogih sestara. Mada, bila je stroga i prema sebi, a polaznički život i treba da bude težak. Emara prevrnu sivim očima zbog resa na Teodrininom šalu, a usne joj se izviše u prezriv smešak pre nego što je raširila snežnobele suknje sa sedmobojnim porubima i pala u naklon pred Egvenom. Teodrin pocrvene.

Egvena tresnu šakom o sto tako snažno da kamena mastionica i zdela s peskom odskočiše. „Dete, jesi li zaboravila da budeš učtiva prema jednoj Aes Sedai?“, oštro upita.

Emara preblede - napokon, Amirlin bije nezgodan glas - i žurno pade u još dublji naklon pred Teodrin, koja na njega odgovori ukočenim klimanjem glave pre nego što izađe iz šatora, samo dosta brže nego što je ušla.

Sa ilijanskim naglaskom još izraženijim zbog toga što se uplašila, Emara promuca Lelejninu molbu da se sastane sa Amirlin. Romanda i Lelejna su nekada bile daleko manje svečane i dolazile su nenajavljeno kad god su htele, ali mnogo toga se promenilo otkad je Elaidi objavljen rat. Ne sve, ali dovoljno toga. Egvena uputi Lelejni isti odgovor kao Romandi, mada oštrijim glasom, a Emara se skoro saplete i preturi dok je padala u naklon i skoro istrča iz šatora. Još jedan klin koji utvrđuje legendu o Egveni al’Ver, Amirlin Tron naspram koje je Sirijla Begend bila meka kao paperje.