Raskršće sumraka

Sijuan klimnu glavom u znak odobravanja i saglasja. Zaista je Egvenu učila istoriji Kule i često je kao primer navodila Amirlin koje su činile kobne greške. Uključujući i sebe. „Ali ovo je nešto drugo“, promrmlja, lupkajući onim listom hartije po prstima. „Kada se dočepam Teodrin, poželeće da je polaznica. I Faolajn! Ako misle da sada mogu da džabalebare, kunem se da ću ih rasporiti kao ribu na pristaništu!"

„Koga ćeš rasporiti?“, upita Šerijam ulazeći kroz štit i donoseći sa sobom talas hladnog vazduha.

Egvenu stolica opet umalo zbaci na tepihe. Moraće da nabavi stolicu koja ne pokušava da se sklopi svaki put kada se onaj ko sedi na njoj pomeri. Bila je spremna da se kladi da se Edarna nikada nije trzala kao da joj je svrbibršljan gurnut niz kičmu.

„Nikog ko se tebe tiče“, mirno odgovori Sijuan, pa prinese hartiju plamenu stone svetiljke. List brzo sagore, sve do njenih prstiju, a onda ga smrvi obema šakama i otrese pepeo. Samo Egvena, Sijuan i Leana znaju istinu o Faolajn i Teodrin. I te dve sestre, naravno. Mada ima mnogo toga što nijedna od njih ne zna.

Šerijam mirno prihvati Sijuanin odgovor. Ta žena plamene kose izgleda da se potpuno oporavila od svog sloma u Dvorani. Ako ništa drugo, bar je prividno povratila dostojanstvo. Gledajući kako Sijuan pali tu hartiju, njene kose zelene oči možda su se malčice skupile, a jeste dodirnula uzanu plavu ešarpu koja joj je visila s ramena, kao da hoće da samu sebe podseti da je tu. Ona ne mora da prihvata naređenja od Sijuan - Egveni se na kraju činilo previše strogim da svoju Čuvarku stavlja u taj položaj - ali Šerijam vrlo dobro zna da ni Sijuan ne mora da sluša njena naređenja, što mora da joj je smetalo pošto je Sijuan tako daleko ispod nje kada je o Moći reč. Mora da joj smeta i to što zna da postoje tajne u koje ona nije upućena. Ali Šerijam će morati da to preživi.

I ona je donela list hartije, koji je stavila na sto pred Egvenu. „Srela sam Tajanu dolazeći ovamo, majko, i kazala joj da ću ti dati ovo."

Beše to dnevni izveštaj o pobeguljama, mada otkad su polaznice raspoređene u porodice, te izveštaje više nije dobijala svakog dana, pa ni svake sedmice. Rođake pružaju podršku jedna drugoj dok prolaze kroz razočarenja i suze i uspevaju da jedna drugu odgovore od najvećih grešaka, kao što je bežanje. Na stranici je bilo samo jedno ime. Nikola Trihil.

Egvena uzdahnu i spusti hartiju. Mislila je da će Nikola ostati zbog svoje pohlepe za znanjem, ma koliko osećala sve veću sputanost. A opet, ne može reći da joj je žao što joj vidi leđa. Nikola je bezobzirno spletkarila i bila spremna na učene ili šta god što bi joj pomoglo da ostvari svoje ciljeve. Vrlo verovatno da je imala pomoć. Arejna se ne bi ustručavala da ukrade konje kako bi njih dve pobegle.

Odjednom primeti datum pored imena. Zapravo, dva datuma, označena znacima pitanja. Meseci se retko kada imenuju, a kamoli dani da se broje, izuzev u zvaničnim spisima i sporazumima. Potpisano, pečatirano i posvedočeno u gradu Ilijanu dvanaestog dana savena, ove godine... I u slučaju ovakvih izveštaja i kada se ime neke žene unosi u knjigu polaznica. Za običnu upotrebu dovoljno je da se kaže koliko ima dana do nekog praznika ili koliko je prošlo od njega. Tako napisani, datumi su joj delovali pomalo čudno. Morala je da prebroji služeći se prstima da bi se uverila u to što vidi.

„Šerijam, Nikola je pobegla pre tri ili četiri dana, a Tajana tek sada podnosi izveštaj o tome? Čak nije ni sigurna da li je prošlo tri ili četiri dana?“

„Majko, Nikoline rođake su je pokrivale." Šerijam žalosno odmahnu glavom. Mada, bilo je čudno to što se osmehnula kao da joj je sve to pomalo smešno. Ili čak zadivljujuće. „Ali izgleda ne iz ljubavi; izgleda da im je bilo drago što je to dete otišlo, pa su se bojale da će je neko vratiti. Bila je baš nepodnošljiva zbog svog Talenta u Proricanju. Bojim se da je Tajana veoma ljuta na njih. Danas nijedna neće lepo sedeti na svojim časovima, što će, plašim se, potrajati nekoliko dana. Tajana kaže kako namerava da svaku od njih svakoga dana mesto doručkom nahrani kaišem sve dok Nikola ne bude pronađena. Ali mislim da će možda popustiti u tome. Pošto je toliko vremena prošlo otkad je Nikola pobegla a da to nije otkriveno, možda će proći izvesno vreme pre nego što je pronađu."

Egvena se malčice lecnu. Pamtila je svoje posete radnoj sobi nadzornice polaznica, u kojoj je tada sedela upravo ova žena pred njom. Šerijam je imala jaku ruku. Svakodnevno šibanje biće gadno. Ali skrivanje bekstva daleko je ozbiljnije od iskradanja ili neslane šale. Gurnula je izveštaj u stranu.

„Tajana će se za to postarati kako misli da je najbolje“, reče. „Šerijam, ima li nekih promena u tome kako sestre pričaju o mom snu?" Istog tog jutra nakon što ga je odsanjala, ispričala je svoj san o seanšanskom napadu, a žene kojima je to ispričala samo su zurile u nju, verovatno zbog Anaijine skorašnje smrti. To je sve zaprepastilo.