Raskršće sumraka

„Majko, mogu li da idem?“, odjednom upita Sijuan, malčice posramljenim glasom kao žena koja hitno mora u nužnik.

„Da, da“, odgovori Egvena što je nestrpljivije mogla, i jedva sačeka da ova izjuri iz šatora pre nego što nastavi. „Reci lordu Brinu da Aes Sedai idu kuda hoće i kada hoće." Zatvori usta pre nego što stiže da ga nazove „Ragane“, ali zbog toga je delovala samo još strože. Bar se tako nadala.

„Reći ću mu, majko“, odgovori on, pa se pokloni. „Služim srcem i dušom." Megan se slabašno nasmeši kada on ode. Potcenjivala je vojnike - Zaštitnici su dobra i neophodna stvar, dok po njenom mišljenju vojnici prave nered koji drugi treba da počiste - ali bila je naklonjena svemu što nagoveštava razdor između Egvene i Gareta Brina. Ili je možda bolje bilo reći da je Lelejna tome naklonjena. Što se toga tiče, Megan je u potpunosti Lelejnina žena. Mirela je samo izgledala zbunjeno. Znala je da se Egvena dobro slaže s lordom Garetom.

Egvena ustade i nasu sebi šolju čaja. I uze malo Meganinog meda. Ruke su joj bile potpuno mirne. Čamci su na svojim mestima. Za nekoliko sati, Leana će povesti Bod i odjahati podalje od logora pre nego što objasni šta će uraditi. Larina mora da bude kažnjena kao što je zaslužila, a Bod mora da uradi ono stoje neophodno. Egvena je bila mlađa od Bod kada suje poslali da lovi Crne sestre. Šijenarci u ratu protiv Senke služe u Pustari, srcem i dušom. Aes Sedai i one koje će postati Aes Sedai služe Kuli. To je jače oružje protiv Senke od ikakvog mača - i ništa manje oštro za nehajnu ruku.

Kada stiže Romanda, a Teodrin joj podiže šatorsko krilo da uđe, sedokosa Žuta spusti se u izuzetno tačan naklon, ni delić dublji ni delić plići nego što pristojnost nalaže kada se Predstavnica klanja pred Amirlin. Ali sada nisu u Dvorani. Ako je Amirlin tamo samo prva među jednakima, u svojoj radnoj sobi malo je jednakija, čak i za Romandu. Ali nije ponudila da poljubi Egvenin prsten. Ima granica. Pogledala je Mirelu i Megan kao da se nosi mišlju da ih zamoli da odu. Ili možda da im naredi. Bilo je to nezgodno. Predstavnice očekuju poslušnost, ali nijedna nije bila iz njenog ađaha, a to je ipak Amirlinina radna soba.

Na kraju nije uradila ni jedno ni drugo, već je samo pustila da joj Teodrin prihvati plašt, izvezen žutim cvećem po rubovima, i naspe šolju čaja. Od Teodrin nije morala da traži ni jedno ni drugo, već je ova sama sve to uradila, pa se povukla u ugao, cimajući svoj šal i nadureno stiskajući usne, dok je Romanda sedala na slobodan tronožac. Premda su mu nogari bili nejednaki, Romandi je polazilo za rukom da izgleda kao da sedi u Dvorani Kule, ili možda na prestolu, dok je nameštala šal sa žutim resama koji je nosila ispod plašta.

„Pregovori idu loše“, kaza onim svojim visokim melodičnim glasom. I dalje je zvučala kao da čita proglas. „Varilin grize usne od osujećenosti. Mahla takođe ne zna šta da radi, pa čak i Saroija. Kada Saroija zaškrguće zubima, to znači da bi većina sestara digla dreku." Izuzev Dženije, sve Predstavnice koje su bile na položaju pre nego što se Kula podelila ugurale su se u pregovore. Naposletku, pričaju sa ženama koje su poznavale iz Dvorane. Beonin samo što nije svedena na potrčka.

Romanda prinese čaj usnama, a onda bez reči pruži u stranu tacnu sa šoljicom. Teodrin dojuri iz ugla da prihvati šoljicu, prinese je do poslužavnika, pa dodade med u čaj, donese šoljicu Predstavnici i vrati se u ugao. Romanda opet srknu čaj i klimnu u znak odobravanja. Teodrin pocrvene.

„Pregovori će ići kako teku“, oprezno odgovori Egvena. Romanda se suprotstavljala svakom pregovaranju. I znala je šta će se noćas dogoditi. Činilo joj se nepotrebnom uvredom da to krije od Dvorane.

Stroga punđa na Romandinom potiljku zaklati se kada ona klimnu glavom. „Jedno su nam već pokazale. Elaida neće dopustiti Predstavnicama koje govore u njeno ime da popuste ni za prst. Ukopala se u Kulu kao pacov u zid. Jedini način da je isteramo jeste da pošaljemo lasice za njom." Mirela nešto izusti, zbog čega je Megan na tren iznenađeno pogleda. Romanda je netremice gledala Egvenu.

„Elaida će biti uklonjena ovako ili onako“, mirno reče Egvena, pa spusti šoljicu na tacnu. Ruke joj se nisu tresle. Šta li su te žene saznale? Kako?

Romanda se malčice namršti u čaj kao da ipak nije dovoljno sladak. Ili možda zbog razočaranja što Egvena nije kazala nešto više. Ta žena se promeškolji na svom tronošcu kao mačevalac koji diže sečivo za novi napad. „Majko, ono što si ispričala o Srodnicama - da ih ima preko hiljadu a ne nekoliko desetina; da su neke pet ili šest stotina godina stare." Odmahnu glavom na tu nemogućnost. „Kako je sve to izmaklo Kuli?" Uputila je izazov, a nije postavila pitanje.

„Tek smo skoro saznale koliko divljakuša ima među Morskim narodom“, nežno odgovori Egvena. „A još nismo sigurne koliko ih zaista ima." Romanda se ovoga puta poprilično namršti. Upravo su Žute potvrdile da samo u Ilijanu ima na stotine divljakuša iz Morskog naroda. Prvi udarac za Egvenu.