Raskršće sumraka

Ali jedan udarac nije bio dovoljan da dokrajči Romandu, pa ni da je ozbiljno rani. „Kada završimo sa ovim poslom ovde, moraćemo ih pohvatati“, kaza smrtno ozbiljno. „Ostaviti nekoliko desetina u Ebou Daru i Tar Valonu, čisto da bi nam bilo lakše da pratimo pobegulje, jeste jedno - ali ne možemo dopustiti da hiljadu divljakuša ostane... uređeno." U tu reč šalila je još više prezira - u zamisao da divljakuše mogu biti uređene - nego u sve ostale. Mirela i Megan su pomno gledale i slušale. Megan se čak toliko unela da se nagnula napred. Nijedna ni druga nisu znale ništa više od priča koje je Egvena raširila, za koje sve pretpostavljaju da potiču od Sijuaninih „očiju i ušiju“.

„Dobrano preko hiljadu“, ispravi je Egvena, „a među njima nema nijedne divljakuše. Sve su žene oterane iz Kule, izuzev nekoliko pobegulja koje nisu uhvaćene." Nije dizala glas, ali sve je iznosila odlučno i gledala Romandu pravo u oči. „U svakom slučaju, kako misliš da ih pohvatamo? Raširene su po svim zemljama i bave se svakakvim zanimanjima. Ebou Dar je bio jedino mesto gde su se okupljale ili susretale a da to nije bilo slučajno, a sve su pobegle odande kada su došli Seanšani. Od Troločkih ratova Srodnice su se starale da Kula zna samo ono što one žele. Dve hiljade godina kriju se Kuli ispred nosa. Njihov broj je porastao, a broj Aes Sedai se smanjio. Kako misliš da ih sada nađemo, među svim onim divljakušama koje je Kula oduvek zanemarivala zato što su „prestare" da bi postale polaznice? Romanda, Srodnice nam nimalo ne smetaju. Koriste Moć skoro jednako često kao Aes Sedai ali stare kao svi ostali, premda sporije. Ako hoće da ostanu skrivene, nikada nećemo moći da ih pronađemo." I to je još nekoliko udaraca koje je Egvena zadala a da nijedan nije primila. Romandino čelo malčice se orosilo znojem, što je za jednu Aes Sedai siguran znak očaja. Mirela je sedela gotovo nepomično, ali Megan je izgledala kao da će pasti sa svog tronošca na nos, koliko god ta stoličica bila čvrsta.

Romanda obliznu usne. „Ako usmeravaju, poprimiće naš izgled. Ako stare, nemoguće je da tako često usmeravaju, ako to uopšte i čine. A ni ovako ni onako ne mogu da žive pet ili šest stotina godina!" Izgleda da je rešila da igra otvoreno.

„Između Aes Sedai i Srodnica samo je jedna suštinska razlika“, Egvena tiho odvrati. Te reči su i dalje zvučale preglasno. Čak je i Romanda delovala kao da joj je zastao dah. „Otišle su iz Bele kule pre nego što su stigle da se zavetuju na Štapu zakletvi." Eto; to je konačno na otvorenom.

Romanda se tržnu kao da je primila smrtni udarac. „Ti još nisi položila Zakletve“, promuklo joj kaza. „Zar nameravaš da ih se odrekneš? Da zatražiš od sestara da ih se odreknu?" Mirela zgranuto uzdahnu... ili to beše Megan. A možda behu obe.

„Ne!“, odbrusi Egvena. „Mi smo zbog Tri zakletve Aes Sedai i zavetovaću se na Štapu zakletvi čim bude naš!" Duboko uzdahnu da bi se smirila, ali i sama se nagnu prema drugoj ženi, pokušavajući da je uvuče, da je uključi u priču. Da je ubedi. Bezmalo joj pruži ruku. „Romanda, sestre se i ovako povlače da svojih poslednjih nekoliko godina provedu u miru i tišini. Zar ne bi bilo bolje da im to nisu poslednje godine? Ako bi se sestre povlačile među Srodnice, onda bi ih vezale za Kulu. Onda ne bi bilo potrebe za zaludnim progonom." Kad je već otišla toliko daleko, može učiniti i poslednji korak. „Štap zakletvi ne samo da vezuje, već i razrešava."

Megan pade na kolena s tronošca i brzo ustade, uvređeno trljajući suknje kao da ju je neko gurnuo. Mirelino maslinasto lice malčice je prebledelo.

Romanda sporo spusti tacnu na rub pisaćeg stola i ustade, umotavajući se šalom. Bezizrazno je stajala i gledala Egvenu dok ju je Teodrin ogrtala plaštom sa žutim vezom na ramenima, prikopčavala zlatnu pribadaču i nameštala nabore pažljivo kao nekakva služavka. Romanda tek tada progovori, kamenim glasom. „Kada sam bila devojčica, sanjala sam o tome da postanem Aes Sedai. Živela sam kao Aes Sedai i umreću kao Aes Sedai. To ne sme biti dozvoljeno!" Okrenu se da ode, ali usput preturi tronožac na kojem je sedela, očigledno i ne primećujući. Teodrin požuri za njom. Za divno čudo, zabrinutog lica.

„Majko?" Mirela duboko udahnu, prstima čupkajući tamnozelene suknje. „Majko, da li ti zaista predlažeš..." Ućuta, jer očigledno nije mogla to da izgovori. Megan je sedela na svom tronošcu kao da primorava sebe da se više ne naginje.

„Izložila sam činjenice“, mirno odgovori Egvena. „Odluka će biti na Dvorani. Reci mi, kćeri: bi li radije umrla, a da možeš da živiš i nastaviš da služiš Kuli?"

Zelena i Plava sestra se zgledaše, a onda shvatiše šta su učinile i munjevito se okrenuše, nastavljajući da se pretvaraju da ona druga ne postoji. Ni jedna ni druga nisu joj odgovorile, ali Egvena kao da je videla kako im se misli komešaju iza očiju. Nakon nekoliko trenutaka, ustala je i podigla tronožac. Čak ih ni to nije prenulo, sem što su se usputno izvinile zbog toga što je ona to morala da uradi. A onda su utonule u nemo promišljanje.