Raskršće sumraka

Nijedna od njih zapravo joj nije verovala. Izuzev Sijuan i Leane niko u čitavom logoru nije verovao da je Egvena snevala istinski san. Varilin je preuzela pregovore u Dareinu, vešto gurnuvši Beonin na niži položaj, i neprestano je nudila izgovore zašto ne može baš u tom trenutku preneti upozorenje. Možda za nekoliko dana, kada se pregovori budu bolje odvijali. Kao da su ti pregovori išta drugo nego sestre koje mlate praznu slamu a da pri tom izbegavaju da kažu makar i reč zbog koje bi druga strana uvređeno napustila pregovarački sto. Niko sem Sijuan i Leane. Bar je mislila da joj veruju.

Mirela se okrenu od gorionika kao da skuplja hrabrost da gurne šaku u žar. „Majko, razmišljala sam o onom danu kada je Šadar Logot uništen..." Odjednom ućuta i ponovo se okrenu prema gorioniku kada jedna žena izduženog lica, u tamnoplavoj odeći, uđe u šator noseći tronožac sav u šarenim spiralama.

Megan je bila prelepa, krupnih očiju i punih usana, ali nekako je izgledala izduženo. Nije bila toliko visoka, ali čak su joj i šake delovale dugačko. Hladno klimnu glavom Morvrin, a na Mirelu naglašeno ne obrati pažnju. „Majko, danas sam donela svoju stoličicu“, kaza i pade u naklon koliko je to bilo izvodljivo s tronošcem u jednoj ruci. „Ako smem da primetim, tvoje su prilično klimave."

Nije bilo iznenađujuće što je Anaijina smrt značila da će Plavi ađah imenovati neku drugu u Egvenin „savet“, ali nadala se najboljem kada je saznala ko će to biti. Kada je Sijuan bila Amirlin, Megan joj je bila jedna od saveznica.

„Majko, imaš li nešto protiv da pošaljem Sijuan po čaj?“, upita Megan sedajući na svoj tronožac. „Zaista bi trebalo da ti ovde bude neka polaznica ili Prihvaćena da trčkara kada zatreba, ali i Sijuan će završiti posao."

„Polaznice imaju časove, kćeri“, odvrati Egvena, „a čak i sa ovim rasporedom u porodice, Prihvaćene skoro da nemaju vremena za učenje." Sem toga, svaki put kada bi htela da s nekim popriča nasamo, morala bi da otera polaznicu ili Prihvaćenu da stoji na hladnoći. To je teško za svaku koja još nije naučila kako da zanemaruje vrućinu ili hladnoću, ali i kako da bude barjak pobijen ispred njenog šatora koji svima stavlja do znanja da se unutra odvija nešto što bi vredelo prisluškivati. „Sijuan, molim te, donesi nam malo čaja. Sigurna sam da bi nam svima prijao."

Taman kada Sijuan pođe prema izlazu, Megan diže jednu dugoprstu šaku. „Imam u svom šatoru zdelu metvičinog meda“, zapovednički reče. „Donesi to. I pazi, nemoj da si ga nimalo ukrala. Sećam se da si volela slatkiše. Hajde, požuri." Megan je bila saveznica. Sada je jedna od mnogih sestara koje krive Sijuan zbog podele Bele kule.

„Kako kažeš, Megan“, krotko odgovori Sijuan, pa čak i malčice povi nogu u kolenu pre nego što izjuri napolje. I jeste požurila. Megan je visoko koliko Mirela ili Morvrin, a od nje je ne štite nikakve naredbe niti zaveti na odanost. Ta žena izduženog lica zadovoljno je malčice klimnula glavom. Sijuan je morala da preklinje kako bi je ponovo primile u Plavi ađah, a kruži glas da je upravo Megan najviše zahtevala to preklinjanje.

Morvrin se izvini i izađe za Sijuan, možda nameravajući da je zbog nečega stigne, ali Mirela sede na jedan tronožac i upusti se u nadmetanje s Megan: kojoj će od njih dve bolje poći za rukom da se pravi da ona druga ne postoji. Egvena nije razumela to neprijateljstvo između te dve žene. Ponekad se ljudi jednostavno ne vole. U svakom slučaju, razgovor je zamro. Egvena je iskoristila tu priliku da prelista spise u Sijuaninim pljosnatim kožnim torbicama, ali nije mogla da se usredsredi na glasine iz Ilijana i nagoveštaje iz Kairhijena. Izgleda da nije bilo ničega što bi objasnilo Teodrinine tvrdnje da postoji priča zbog koje su se Žute Predstavnice uzvrpoljile. Da Sijuan zna nešto o tome, kazala bi.

Megan i Mirela gledale su je kao da je listanje hartija najzanimljivija radnja na svetu. Oterala bi ih obe, ali želela je da čuje šta je Mirela htela da kaže u vezi s danom kada je Šadar Logot iščupan iz zemlje. Ne može da pošalje jednu, a da druga ostane. Muka joj je od obe!

Kada se Sijuan vratila s drvenim poslužavnikom na kojem su bili srebrni čajnik i porcelanske šoljice - i Mirelina bela zdela s medom - za njom je u šator ušao vojnik u punom oklopu, mladi Šijenarac s glavom potpuno obrijanom izuzev perčina. Bio je mlad, ali i nije bio mlad. Na Raganovom preplanulom obrazu mreškao se beli ožiljak od strele, a lice mu je bilo strogo kako samo može biti lice čoveka koji svakog časa živi sa smrću. Dok je Sijuan razmeštala šoljice, on se poklonio, u jednoj ruci držeći na boku kalpak s krestom u obliku polumeseca, a drugu beše položio na balčak mača. Ništa u njegovom izrazu nije govorilo da ju je ikada ranije video.

„Majko, počastvovan sam što služim“, svečano kaza. „Lord Brin me šalje. Naredio je da ti prenesem kako izgleda da su pljačkaši sinoć prešli na ovu stranu reke. Sa Aes Sedai. Lord Brin udvostručuje izvidnice. Savetuje da se sestre ne udaljavaju od logora. Kako bi se izbegli nezgodni susreti."