Raskršće sumraka

Čim Prihvaćena ode, Egvena diže ruku i namršti se na ono što je bilo skriveno šakom: presavijena hartija koju je Teodrin spustila na sto dok joj je ljubila prsten. Namrštila se još više kada ju je raširila. Rukopis na malom listu bio je uredan ali istovremeno prefinjen, mada je na jednom rubu bila mrlja od mastila. Teodrin je veoma uredna. Možda pokušava da se prilagodi opštem viđenju Smeđih.

Romanda je poslala dve sestre da Putuju u Kairhijen i istraže neku priču od koje su se Žute Predstavnice uzbunile kao pčele u košnici. Majko, ne znam kakva je to glasina, ali saznaću. Čula sam da je jedna od njih pomenula Ninaevu, ne kao da je ona u Kairhijenu, već kao da su te glasine nekako u vezi s njom.

Glupača se čak potpisala!

„Majko, šta je to?“

Egvena se iznenađeno trže i jedva stiže da uhvati onaj klimavi nogar pre nego što pade sa stolice na tepihe. Sada se namršti na Sijuan, koja je stajala na korak od ulaza, sa šalom s plavim resama preko ruku i kožnom torbicom pribijenom uz grudi. Plavooka žena neznatno izvi obrve na Egvenino iznenađenje.

„Evo“, razdraženo odgovori Egvena i tutnu joj hartiju. Ovo nije vreme da skače i da se trza! „Znaš li za Kajren?“ Naravno, mora biti da zna, ali Egvena svejedno kaza: „Jesi li izvršila neophodne izmene?“ Neophodne izmene. Svetlosti, zvuči bahato kao Romanda. Izgleda da jeste na rubu živaca. Tek joj je na kraju sinulo da prigrli saidar i izatka štit protiv prisluškivanja; ali kada je štit postavila, shvatila je da taj dan možda i nije najbolje vreme da neko pomisli kako ima o nečemu da nasamo razgovara sa Sijuan.

Sijuan nije bila na rubu živaca. Pregrmela je oluje, a neki bi možda rekli da joj je pošlo za rukom i da se oporavi od davljenja. To što se danas dešava njoj je tek malo vetrovito. „Nema potrebe dok ne budemo sa sigurnošću znale šta je s brodovima, majko“, smireno odgovori, pa spusti torbice na sto i uredno ih postavi tačno na sredinu između mastionice i zdele s peskom. „Što Bod manje vremena ima da o tome razmišlja, to će se manje plašiti." Spokojna kao pećinsko jezero. Sijuan se ne uzbuđuje čak ni zbog dve ubijene sestre. Niti zbog toga što jednu od njih mora zameniti polaznicom od svega nekoliko meseci.

Ali kada pročita šta piše na hartiji, namršti se. „Najpre se Faolajn sakrila“, zasikta na hartiju, „a sada je Teodrin ovo donela tebi a ne meni. Ta mala glupača ima manje pameti od ribarske ptice! Čovek bi pomislio da hoće da neko otkrije kako ona po tvom naređenju drži Romandu na oku.“ Držati na oku - učtiv način da se kaže kako je neko uhoda. Obe su se u tome izveštile. To je sastavni deo života Aes Sedai. Ali danas joj to ide na živce.

„Možda ne želi da bude otkrivena. Možda joj je dojadilo da joj Romanda naređuje šta da radi, šta da priča i šta da misli. Sijuan, ovde mi je bila Prihvaćena koja se rugala Teodrininom šalu.“ Druga žena odmahnu kao da to nije ništa. „Romanda pokušava da svima priča šta da rade. I šta da misle. Što se ostalog tiče, stvari će se promeniti kada Teodrin i Faolajn budu mogle da se zakunu na Štapu zakletvi. Pretpostavljam da niko neće tražiti da sada budu iskušane za šal. A do tada moraju da istrpe sve što se postavi pred njih."

„Sijuan, ne može tako." Egveni pođe za rukom da ne povisi glas, ali morala je da se potrudi. U najmanju ruku je pretpostavljala s kakvim će se poteškoćama te dve suočiti kada im je kazala da priđu Romandi i Lelejni. Bilo joj je potrebno da zna šta Predstavnice spletkare, što joj i dalje treba, ali ima dužnost prema njima. One su joj se prve zavetovale na odanost - i to svojevoljno. Sem toga... „Mnogo toga što se zamera Teodrin i Faolajn može se reći i za mene. Ako Prihvaćena može sebi da dozvoli da prema njima pokaže nepoštovanje..." Pa, ona toga ne mora da se boji. Ali sestre su nešto drugo. Naročito Predstavnice. „Sijuan, ako Aes Sedai nemaju vere u mene, nemam nikakve nade da ujedinim Kulu."

Sijuan snažno frknu. „Majko, sada već i Lelejna i Romanda znaju da si ti prava Amirlin Tron, želele one to da priznaju ili ne. Te dve ne bi pristale ni uz Deanu Ariman. Mislim da tebe počinju da gledaju kao novu Edarnu Noregovnu."

„Možda i jeste tako“, odgovori Egvena suvo. Deanu su smatrali spasiteljkom Bele kule, nakon Bonvinine propasti sa Arturom Hokvingom. Za Edarnu se smatralo da je bila najveštija žena koja je ikada držala štap i ešarpu kada je reč o politici. Obe su bile veoma snažne Amirlin. „Ali kao što si me podsetila, moram da pazim da ne završim kao Šejin Čunla.“ Šejin je počela kao snažna Amirlin, držeći u šaci i Kulu i Dvoranu, ali završila je kao marioneta koja je radila tačno šta joj se kaže.