Raskršće sumraka

„Sve to ide u trbuh, kako je moja majka govorila, pa ne obraćaj pažnju“, promrmlja Čeza sebi u bradu. Tako ona savetuje Egvenu, ne prelazeći crtu koja razdvaja gospodaricu od služavke. To jest, tako radi kada Halima nije prisutna, a ona je tog jutra rano otišla. Čeza je sela na jednu škrinju sa odećom, za slučaj da Egveni nešto zatreba, ali pogled bi joj povremeno odlutao na hrpu koja danas treba da se odnese praljama. Nije joj smetalo da pred Egvenom krpi ili zašiva, ali što se nje tiče, razvrstavanje rublja bilo bi već preterano.

Trudeći se da se ne namršti, Egvena se taman spremila da kaže ženi da ide po svoj doručak - Čeza je takođe smatrala prestupom da jede pre nego što Egvena završi - ali pre nego što je stigla da otvori usta, Nisao uđe u šator okružena sjajem saidara. Dok je šatorsko krilo padalo preko ulaza, Egvena je krajičkom oka primetila Sarina, njenog ćelavog i crnobradog zdepastog Zaštitnika, kako čeka napolju. Kapuljača te male sestre bila je spuštena, pažljivo nameštena na ramenima tako da se vidi žuta postava, ali držala se za svoj plašt kao da je promrzla do kosti. Ništa ne reče, već samo oštro pogleda Čezu. Ova sačeka da joj Egvena klimne, pa uze svoj plašt i požuri napolje. Ona možda ne može da vidi blistanje Moći, ali zna kada Egvena hoće da ostane sama.

„Kajren Steng je mrtva“, kaza Nisao bez uvoda. Lice joj je bilo staloženo, glas pribran i hladan. Dovoljno niska da se naspram nje Egvena oseća visokom, stajala je kao da se upinje da poraste za još koji palac. Nisao to obično ne radi. „Sedam sestara već je ispitalo odjeke pre nego što sam ja stigla. Nema sumnje da je ubijena saidinom. Vrat joj je slomljen. Smrskan. Kao da joj je glava okrenuta za pun krug. Bar je bilo brzo." Nisao udahnu duboko i drhtavo, a onda shvati šta je učinila, pa se ispravi još više. „Njen Zaštitnik je spreman da ubija. Neko mu je dao nekakav biljni napitak da ga uspava, ali teško će biti izaći s njime na kraj kada se probudi." Čak se nije ni podrugnula na pomen bilja, što Žute obično s prezirom čine, a to je samo bio pokazatelj njene uzrujanosti, koliko god joj lice bilo spokojno.

Egvena spusti kašiku na sićušni sto i zavali se. Stolica joj odjednom više nije bila udobna. Sada je sledeća najbolja posle Leane Bod Kauton. Polaznica. Pokušala je da ne razmišlja o tome šta je Bod sem toga. Uz nekoliko dana dodatnog vežbanja, Bod bi mogla to obaviti skoro jednako dobro kao Kajren. Skoro. Ali to nije pomenula. Nisao zna neke tajne, ali ne sve. „Anaija, a sada i Kajren. Obe iz Plavog ađaha. Znaš li da li su njih dve još nekako povezane?"

Nisao odmahnu glavom. „Koliko se sećam, Anaija je već bila Aes Sedai pedesetak ili šezdesetak godina kada je Kajren došla u Kulu. Možda su imale zajedničke poznanike. Jednostavno ne znam, majko." Sada je zvučala umorno i malčice se pogurila. Njena potajna istraga Anaijine smrti nikuda je nije odvela, a svakako je svesna da će joj Egvena dodati i Kajren.

„Saznaj“, naredi Egvena. „Oprezno." Drugo ubistvo izazvaće dovoljno meteža i bez ovog dolivanja ulja na vatru. Na tren samo pogleda drugu ženu. Nisao će se možda izgovarati, ili tvrditi da je od samog početka sumnjala, ali sve do tada bila je uzor samouverenosti i potpunog samopouzdanja jedne pripadnice Žutog ađaha. Ali ne i sada. „Da li mnogo sestara sve vreme drži saidar?"

„Primetila sam nekoliko, majko“, ukočeno odgovori Nisao. Brada joj se malčice prkosno isturi. Ali trenutak kasnije, sjaj oko nje utrnu. Čvršće je obavila plašt oko sebe, kao da joj je odjednom hladno. „Čisto sumnjam da bi Kajren imala nešto od toga. Njena smrt bila je previše iznenadna. Ali zbog toga se nekako osećaš... bezbednije."

Nakon što je ta sitna žena otišla, Egvena je ostala da sedi i kašikom meša kašu. Izgleda da više nije bilo crnih tačkica, ali doručak joj je preseo. Naposletku ustade i namesti sedmobojnu ešarpu oko vrata, a onda se ogrnu plaštom. Baš danas neće sedeti u polumraku. Baš danas mora da se drži svojih navika bez ikakvih odstupanja.

Napolju su niz smrznute, izrovarene ulice tabora truckale taljige visokih točkova ispunjene velikom buradi s vodom, hrpama cepanica i vrećama uglja, a vozari i težaci koji su se vozili iza njih bili su umotani u plaštove. Kao i obično, porodice polaznica žurile su drvenim pločnicima, obično uspevajući da padnu u naklon pred Aes Sedai u prolazu a da pri tom ne uspore. Nepoštovanje prema nekoj sestri može da donese šibanje, ali isto važi i za netačnost, a učiteljice su obično daleko manje trpeljive nego Aes Sedai u prolazu, koje makar mogu da u obzir uzmu razlog zbog kojeg polaznice žure kao olakšavajuću okolnost.