Raskršće sumraka

„Luka, zar ne misliš da bi bilo sumnjivo da si te noći krenuo? Seanšani bi ti rasturili kola, sve i jedna, pre nego što bi ti prešao dve lige. Moglo bi se reći da sam te spasao toga.“ Luka ga besno pogleda. Neki Ljudi jednostavno ne vide dalje od svog nosa.

„Bilo kako bilo, prestani da se brineš. Čim se Tom vrati iz grada, možemo da prevalimo koliko god milja hoćeš.“

Luka skoci tako iznenadno da Met ustuknu, ali čovek samo zaigra u krug smejući se. Domon iskolači oči na njega, a čak se i Blerik zagleda. Luka je ponekad delovao smešno i glupo kao gusan.

Ali jedva da je Luka i zaigrao kada Egeanin odgurnu Meta od sebe.

„Čim se Merilin vrati? Izdala sam naredbu da niko ne sme da ide odavde!“ Streljala je čas njega a čas Luku ledenim pogledom, tako ledenim da je pržio.

„Očekujem da se moja naređenja slušaju!“

Luka odjednom prestade da poskakuje i pogleda je ispod oka, pa joj se pokloni tako kicoški da se na njemu bezmalo video plašt, koji zapravo nije ni nosio. Ma video se vez na plaštu! Luka je oduvek umeo sa ženama.

„Zapovedi samo, moja mila gospo, i skočiću da te poslušam.“ A onda se uspravi i slegnu ramenima u znak izvinjenja.

„Ali gazda Kauton ima zlato, a bojim se da moja poslušnost zavisi samo od zlata.“ Metov kovčeg pun zlatnika baš u tim kolima bilo je sve moranje potrebno da se Luka ubedi. Možda je pomoglo što je Met taveren, ali Valan Luka bi za dovoljno zlata oteo i Mračnog.

Egeanin duboko udahnu da još više izgrdi Luku, ali čovek joj okrenu leđa i potrča uz stepenice u svoja kola, vičući: „Latel! Latel! Moramo sve da dignemo na noge! Napokon krećemo, čim se Merilin vrati! Svetlost nek je hvaljena!“

Trenutak kasnije, stuštio se nazad niz kratko stepenište, a pratila ga je supruga, koja se ogrtala crnim somotskim plaštom posutim blistavim šljokicama. Ta žena strogog lica namrštila se i nabrala nos na Meta kao da on smrdi i uputila Egeanin pogled od kojeg su njeni pitomi medvedi vrlo verovatno naučili da se veru po drveću. Latel se nimalo nije dopadala zamisao da žena pobegne od svog supruga, čak i kada zna da je to laž. Srećom, izgleda da je iz nekog razloga obožavala Luku, a zlato je volela skoro koliko on. Luka potrča do najbližih kola i zalupa na vrata, a Latel učini to isto sa sledećim kolima.

Ne čekajući da posmatra šta se dešava, Met odjuri niz jednu bočnu ulicu. U poređenju s glavnom ulicom, to je pre bila uličica - vijugala je među kolima i čardama, čvrsto zatvorenim da hladan vazduh ne bi ulazio unutra, iz čijih se metalnih dimnjaka dizao dim. Tu nije bilo pozornica za izvođače, već su između nekih kola bila razapeta užad za sušenje rublja, a tu i tamo po zemlji su bile razbacane drvene igračke. Ta ulica je bila samo za svakodnevni život, namerno uzana kako bi obeshrabrila posetioce.

Kretao se brzo iako ga je kuk mučio - bol ga je malo minuo od šetnje ali nije prešao ni deset koraka a Egeanin i Domon ga sustigoše. Blerik je nestao - verovatno je otišao da kaže sestrama da su i dalje na sigurnom i da će naposletku krenuti. Aes Sedai, prerušene u sluškinje koje su se razbolele od brige da će ih muž njihove gospodarice sustići, Već nisu mogle više trpeti da budu zatvorene u svoja kola, a još više im je dozlogrdilo da ih dele sa sul’dam. Met ih je naterao na to, tako da Aes Sedai mogu da paze na sul’dam a ove da drže Aes Sedai dalje od njega. Svejedno, Metu je bilo drago što ga je Blerik poštedeo nužnosti da ponovo poseti ta kola. Otkad su pobegli iz grada, neka od sestara pozivala bi ga četiri ili pet puta dnevno da im dođe na noge, a on je odlazio kada to nije mogao da izbegne, ali nikada mu nije bilo prijatno.

Ovoga puta Egeanin ga nije obgrlila. Hodala je pored njega gledajući pravo preda se, za promenu ne nameštajući periku. Domon je za njima tutnjao kao medved, gunđajući sebi u bradu na svom ilijanskom narečju. Zbog mrežaste kape videlo se da mu se tamna brada završava negde u visini ušiju, a da je iznad toga samo kratka kosa. To je činilo da izgleda nekako... nedovršeno.

„Dva kapetana na jednom brodu znak su nedaća na kraju plovidbe“, otegnu Egeanin s lažnim strpljenjem. Izgledalo je kao da je mišići na licu bole od osmeha punog razumevanja.

„Nismo na brodu“, odgovori Met.

„Načelo je isto, Kautone! Ti si seljak. Znam da si dobar kada je gusto.“ Egeanin se osvrnu i mrko pogleda Domona. On je spojio nju i Meta kada je ona mislila da će zapravo unajmiti plaćenika.

„ Ali stanje u kojem se nalazimo zahteva dobro prosuđivanje i iskustvo. Plovimo opasnim vodama, a tebi je zapovedanje strano.“

„Ne koliko ti misliš“, on joj suvo odgovori. Mogao joj je navesti čitav spisak bitaka kojima pamti da je zapovedao, ali većinu njih prepoznao bi samo neki istoričar, a možda ni on. Bilo kako bilo, niko mu ne bi poverovao. Da njemu neko drugi tako nešto ustvrdi, ne bi mu ni sam poverovao.