Raskršće sumraka

Tuon je bila sićušna - ne samo niska već skoro vitka kao dečak - a zbog široke haljine od smeđe vune, kupljene od jedne žene iz predstave, podsećala je na devojčicu u odeći svoje starije sestre. Uopšte nije ličila na žene kakve je on voleo, naročito ne s tom crnom kratkom kosom, koja joj je poslednjih nekoliko dana izrasla na dotad izbrijanoj glavi. Ako se to zanemari, ona jeste lepa na neki povučeni način, srcastog lica i punih usana, a očiju kao krupnih, tamnih, mastiljavih jezeraca spokoja. U okolnostima u kojima se ona nalazi čak ni neka Aes Sedai ne bi bila tako spokojna. A one krvave kockice u njegovoj glavi nimalo mu nisu bile od pomoći.

„Sitejl me obaveštava o razvoju događaja“, obrati mu se ona hladno i otegnuto dok je zatvarao vrata. Već je naučio da razlikuje seanšanske naglaske; naspram Tuon, Egeanin je zvučala kao da priča s punim ustima, ali svejedno su mu svi zvučah nerazgovetno i sporo.

„Ispričala mi je kakvu si priču proturio o meni, Igračko.“ Tuon ga je uporno tako zvala dok su bili u Tarezinskoj palati. Tada ga to nije doticalo. Pa, ne previše.

„Ime mi je Met“, zausti on. Nije ni video otkud joj se u ruci našao pehar od pečene zemlje, ali pošlo mu je za rukom da se baci na pod taman na vreme da se taj pehar razbije o vrata, a ne o njegovu glavu.

„Ja sam sluškinja, Igračko?“ Ako je Tuonin glas pre bio hladan, sada je bio kao debeli zimski led. Jedva da je digla glas, ali sada je bila i tvrda kao led. Izraz lica bio joj je takav da naspram njega sudije koje šalju ljude na vešanje deluju razdragano.

„Kradljiva sluškinja?“ Knjiga joj skliznu iz krila kada ustade i sagnu se da zgrabi poklopljenu belu noćnu posudu.

„Neverna sluškinja?“

„To će nam trebati“ pokorno joj reče Selukija i uze oblu posudu iz Tuoninih šaka. Pažljivo je spustivši na pod, čučnu pored Tuon skoro kao da se sprema da se baci na Meta, ma koliko ta pomisao bila smešna. Mada, više mu ništa nije bilo smešno.

Gazdarica Anan diže ruku do jedne police iznad njene glave i pruži Tuon drugi pehar.

„Ovoga imamo koliko hoćeš“, promrmlja.

Met je uvređeno pogleda, ali njene zelenkaste oči zaiskriše od pritajenog smeha. Smeha! Ona treba da pazi na ove dve!

Začu se lupanje na vratima.

„Je li vam potrebna pomoć?“, Harnan kolebljivo doviknu. Met se zapita kome li je to pitanje upućeno.

„Sve je sasvim u redu“, odviknu Sitejl, smireno gurajući iglu kroz tkanje razapeto na okviru za vez. Čovek bi pomislio da nema ničeg važnijeg na svetu.

„Nastavi sa svojim poslom. Nemoj da dangubiš.“ Ta žena nije Eboudaranka, ali svakako je prihvatila njihove običaje. Trenutak kasnije začu se i bat koraka niz stepenište. Izgleda da je i Harnan predugo boravio u Ebou Daru.

Tuon poče da okreće novi pehar u rukama, kao da zagleda cveće oslikano na njemu, a usne joj se izviše u smešak tako mali da je Met umalo pomislio kako mu se samo pričinio. Kada se smešila bila je i više nego lepa, ali taj je osmeh govorio da ona zna nešto što on ne zna. Ako nastavi da se tako smeška, on će se sav osuti od muke.

„Igračko, neću da budem znana kao sluškinja.“

„Ime mi je Met, a ne... to drugo“, odvrati joj on, pa se diže na noge i oprezno opipa kuk. Na njegovo iznenađenje, nakon udarca o pod nije ga boleo ništa više nego ranije. Tuon izvi jednu obrvu i odmeri u ruci težinu pehara.

„Nisam valjda mogao da kažem zabavljačima da sam oteo Kćer Devet meseca“, on joj razdraženo reče.

„Visoku gospu Tuon, seljačino“, odbrusi Selukija.

„Ona je pod velom!“ Velom? Tuon je u palati nosila veo, ali ne od tada.

Sićušna žena lagano odmahnu rukom, kao kraljica koja daje dozvolu.

„Nije to bitno, Selukija. Još je on neuk. Moramo ga obrazovati. Ali promenićeš tu priču, Igračko. Neću biti sluškinja.“

„Prekasno je da se išta menja“, reče Met, ne skidajući pogled s pehara. Šake su joj sada delovale nejako, kada je skratila one duge nokte, ali dobro je pamtio koliko su brze.

„Niko od tebe ne traži da budeš sluškinja.“ Luka i njegova supruga znali su istinu, ali morao je da smisli nekakav razlog da ostalima objasni zašto su Tuon i Selukija zatvorene u ta kola i pod stražom. Savršeno rešenje bilo je da ih predstavi kao dve služavke koje samo što nisu oterali s posla zbog krađe, pa su nameravale da izdaju beg njihove gospodarice s njenim ljubavnikom. To se bar Metu činilo savršenim. Ljudima iz predstave je tako čitavo zamešateljstvo bilo još zanimljivije. Mislio je da će se Egeanin zadaviti sopstvenim jezikom dok je on to objašnjavao Luki. Možda je znala kako će Tuon to prihvatiti. Svetlosti, skoro da je počeo da priželjkuje da kockice stanu. Kako čovek da razmišlja kad mu to čangrlja po glavi?

„Nisam mogao pustiti da digneš uzbunu“, nastavi on strpljivo. To je u neku ruku i bila istina.

„Znam da ti je gazdarica Anan sve to objasnila.“ Zaustio je da kaže kako je samo usplahireno blebetao kada je rekao da mu je ona žena - mora da ga smatra potpunom budalom - ali ipak mu se na kraju učinilo kako bi najbolje bilo da to ne spominje. Ako je ona voljna da ne poteže to, onda još bolje.