Sećanje na svetlost

U dalekom središtu šarske vojske neki čovek sedeo je u sedlu jarkobelog konja. Met je jedva mogao da ga razazna čak i kroz durbin. Njegov blistavi oklop nije ličio ni na šta što je Met u životu video, mada je iz daljine bilo teško razaznati pojedinosti. „Pretpostavljam da je ono naš Izgubljeni?" upita i pokaza ašandareijem.

„Izgleda da urla dozivajući Ponovorođenog Zmaja“, odgovori Galgan. Demandredov glas baš tada zagrme preko bojišta, osnažen Jednom moći. Zahtevao je da Zmaj istupi i da se u dvoboju suoči s njim.

Met se durbinom zagleda u njega. Demandred, je li? Da nije malo pošandrcao? Pa, Met sada zna kog dela krvavog bojišta da se kloni. On se nije prijavio da se bori protiv Izgubljenih. Zapravo, koliko se on seća, nije se uopšte prijavio. On je bio krvavo primoran na svaki korak koji je načinio. I to obično silom - a uvek ga je terala neka luda žena.

Egvena može da izađe na kraj s Demandredom, ili možda Aša'mani. Rand je rekao da Aša'mani više neće da lude, ali to je slabo obećanje. Sto se Meta tiče, svaki muškarac koji hoće da koristi Jednu moć već je lud. Dodavati njima ludilo bilo bi isto što i sipati čaj u već punu šolju.

Ako ništa drugo, Tuonine damane ne daju onim šarskim usmerivačima da predahnu. Od njihove razmene vatre rascepilo se tle sa obe strane reke. Međutim, upravo zbog toga je nemoguće obrazovati jasnu sliku o onome što se dešava. Jednostavno vlada prevelika pometnja.

Met okrenu durbin ka jugu, opet se zagledavši duž reke, pa se namršti. Nekoliko stotina koraka naspram gaza bio je podignut vojni logor, ali njemu pažnju nisu privukli ti navrat-nanos podignuti šatori. Na istočnom obodu tog logora nalazila se velika skupina vojnika i konja, koji su samo stajali tamo. Ugleda jednu priliku koja je koračala napred-nazad ispred okupljenih vojnika, očigledno prekog raspoloženja. Metu možda nedostaje jedno oko, ali nije mu bilo teško da prepozna Tajli. Met spusti durbin. Počeša se po bradi, namesti šešir i spusti ašandarei na rame. „Pusti me da budem sam jedno pet minuta“, kaza i mamuznu Kockicu u galop nizbrdo, nadajući se da će ga Tuon pustiti da ode sam. Ispostavilo se da je jednom i to uradila, mada je - stigavši do podnožja brda - on jasno zamišljao nju kako ga gleda onim svojim radoznalim očima. Kao da joj je sve što on radi krajnje zanimljivo.

Met je duž reke galopirao prema Tajlininom položaju. Tutnjalo je na sve strane toliko da su ga uši bolele, što je bio znak da se bliži središtu bitke.

Met mamuznu Kockicu ulevo i dojaha pravo do usplahirene predvodnice. „Tajli, budalo jedna, Svetlost te spalila! Zašto samo stojiš tu umesto da si od koristi?“

„Visočanstvo“, kaza Tajli padajući na kolena, „naređeno nam je da ostanemo ovde dok nas ne pozovu.“

„Ko ti je to rekao? I diži se na noge.“

„General Brin, visosti“, odgovori ona ustajući. Čuo je razdraženost u njenom glasu, ali dobro je vladala izrazom svog lica. „Kazao je da smo mi samo pozadinska jedinica i da ni u kom slučaju ne mrdamo odavde dok on ne naredi. Rekao je da mnogo života zavisi od toga. Ali pogledaj i uveri se sam“, reče ona pokazujući prema reci, „da se ova bitka ne odvija kako treba.“

Met je bio previše obuzet s Tajli da bi gledao šta se dešava na drugoj obali, ali sada je pogledom prešao preko bojišta.

Iako izgleda da se damane dobro drže u sukobu sa šarskim usmerivačima, obična vojska je očigledno u škripcu. Odbrana Brinovog levog krila nizvodno odatle u potpunosti je pregažena i Šaranci tamo potiskuju vojnike.

Gde je konjica? Trebalo je da brani krila. Bas kao što je Met predvideo, šarske lukonoše stupiše na bojište i stadoše da zasipaju strelama Brinovu konjicu na desnom krilu. Bilo je to kao da neko istiskuje čir, a Brinova vojska kao da je čir koji samo što ne prsne.

„Ovo nema nikakvog krvavog smisla“, prasnu Met. „On od ovoga pravi sve veću i veću nedaću. Tajli, gde je sada vojskovođa?“

„Visosti, to mi nije poznato. Poslala sam ljude da ga traže, ali za sada nema nikakvih vesti. Međutim, dobila sam izveštaje da je naša strana pretrpela veliki udarac južno odavde. Šaranci su zbrisali dva velika odreda konjice generala Brina - i to u podnožju pograničnih brda. Kažu da su ih tamo poslali kako bi pružili podršku marat'damanama na brdima.“

„Krv i krvavi pepeo." Met je razmislio o tome stoje upravo čuo. „U redu, Tajli, više ne možemo da čekamo. Evo šta ćemo da uradimo. Reci general-barjaktaru Makotiju da povede Drugi barjak pravo u sredinu. Mora da obiđe naše jedinice koje se tamo bore i da suzbije one Šarance. Ti povedi Treći barjak i zavrni na desno krilo; pregazi one strelce i sve ostale kozoljupce koji ti izađu na crtu. Ja ću povesti Prvi barjak na levo krilo da zakrpim onu tamo odbranu. Tajli, kreći!“

„Da, visosti. Ali jamaćno nećeš prići tako blizu borbama?“

„Hoću. A sada - kreći!“

„Visosti, preklinjem te - mogu li da iznesem skroman predlog? Ti si bez ikakve zaštite; dozvoli da ti makar dam nekakav pravi oklop.“