Sećanje na svetlost

Met se našao usred najljućih borbi, a njegov ašandarei ni u jednom trenutku nije stajao. Međutim, on je brzo shvatio da njegovo oružje i nije preterano korisno - malo njegovih udaraca naišlo je na ranjivo meso, pošto mu se u većini slučajeva sečivo odbilo o protivničke oklope, pa je stalno morao da se izmiče i saginje u sedlu kako bi izbegao da ga pogodi neko šarsko sečivo.

Met se lagano probijao kroz gužvu i skoro da je stigao do zadnjih redova šarske konjice kada je shvatio da čak trojica njegovih saboraca i pratilaca više nisu u sedlima. Baš čudno - bili su tu svega trenutak ranije. Još dvojica se ukočiše, šestareći pogledom po bojištu, pa odjednom buknuše u plamen vrišteći i bacajući se na tle pre nego što omlitaveše. Met pogleda udesno taman na vreme da vidi kako neka nevidljiva sila jednog Seanšanina baca stotinu stopa u vazduh.

Kada se osvrnuo, pogled mu je pao na izvanredno lepu ženu. Nosila je neobičnu haljinu od crne svile, ukrašenu belim trakama, koja joj je nekako štrčala od tela. Bila je tamnoputa lepotica, kao Tuon, ali nije bilo ničeg istančanog u vezi s njenim smelim visokim jagodicama i širokim strastvenim usnama, koje kao da su bile napućene. Sve dok se nisu izvile u smešak - koji mu nije pružao nikakvu utehu.

Dok je zurila u njega, njegov medaljon postade leden. Met uzdahnu od olakšanja.

Izgleda da ga sreća za sada služi, ali ne želi da je previše iskušava - ništa više nego što čovek želi da preterano sili svog najboljeg trkačkog konja. U predstojećim danima sreća će mu i dalje biti debelo potrebna.

Met sjaha i pođe prema njoj, a žena uzdahnu i izatka novo tkanje, rogačeći se od zaprepašćenja. Met zamahnu ašandareijem, pa okrenu kopljište napred i izbi joj tle pod nogama. On ga okrenu tako da sečivo polete udesno, a kopljište se diže i ošinu je po glavi dok je padala.

Ona pade licem u blato. Met nije imao vremena ni da pokuša da je izvuče, pošto ga odjednom napadoše desetine Šaranaca. Deset Metovih vojnika stade oko njega i on pođe napred. Ti Šaranci imaju samo mačeve. Met se branio vitlajući sečivom i kopljištem, a i on i Seanšani borili su se svim snagama.

Bitka se pretvorila u sevanje sečiva, a njegov ašandarei dizao je u vazduh grudve blata. Dvojica Metovih ljudi zgrabiše onu oborenu ženu i digoše je da se ne udavi u blatu.

Met jurnu napred.

Neki ljudi su vikali, dozivajući pojačanja.

Koraci oprezni, ali neumitno napred.

Zemlja se crvenela.

Šarski vojnici stupali su na mesta ubijenih, a tela su tonula sve dublje u blato. Vojnici znaju da budu turoban svet, ali činilo se kao da se ama baš svaki od tih Šaranaca namerio da ga lično ubije - sve dok nisu prestali da naviru. Met se osvrnu oko sebe; pored njega su stajala samo četvorica Seanšana.

Iako je delovalo kao da bojištem vlada pometnja, Met je sada bitku mogao da sagleda jasnije nego ranije. Zatišje u borbi pružilo mu je priliku da se opet ponaša kao pravi zapovednik.

„Vežite toj ženi ruke iza leđa“, zadihano naredi ljudima oko sebe, „i stavite joj povez, preko očiju, tako da ništa ne može da vidi." On obrisa znoj s veđa - Svetlosti, bile ga je dovoljno za još jednu reku. „Probićemo se nasad do gaza i poveščemo našu zarobljenicu, Pogledaću da vidim mogu li da nađem još onih krvavih damam da ih pošaljem u ovu bitku, šaranci su pogrešili zbog toga što su jednu od svojih usmerivačica ostavili samu na bojištu - ali hajde da se sklonimo odavde pre nego što ih još dođe.”

Met odmahnu glavom; jedan nokat mu je pukao tako da se tanak sloj gleđi kojom je bio premazan rascepio, Okrenu se seanšanskom zapovedniku, koji se sve vreme borio rame uz rame s njim. Čovek ga je gledao sa strahopoštovanjem, kao da zuri u krvavog Ponovorođenog Zmaja lično. Met spusti pogled, pošto mu se taj izraz lica nikako nije dopadao, ali na kraju mu se učinilo da je bolje da gleda njega nego krvavo blatište načičkano šaranskim leševima. Koliko li je tih ljudi Met ubio sopstvenim rukama?

„Visosti“, zausti zapovednik. „Veliki gospodaru, nijedan čovek u službi carstva ne bi se usudio da dovodi u pitanje ono što je odlučila carica, neka bi živela večno, Ali ako se neko ipak pitao je li donela ispravne odluke, taj se više pitati neće. Princ gavranova!” On diže mač, a vojnici iza njega zaklicaše.

„Nađite neko oružje s krvavim kopljištima“, naredi Met, „Ti mačevi su skoro beskorisni za pešadiju u ovoj bitki." On odgrize nokat koji mu je smetao, pa ga pljunu ispred sebe. „Muški ste se borili. Je li neko video mog konja?“