Sećanje na svetlost

Od Grendal nema ni traga. „I Aanalein se povlači“, pretpostavi Gaul odmeravajući stenovito tle za koje njih dvojica misle da je tu podignut Lanov tabor. Nije bilo nikakvih šatora, već samo povremenih kratkih prikaza krugova za spavanje, obeleženih stubićima u sredini gde konjanici sapinju svoje atove.

Gaul diže pogled, šestareći njime ka zapadu. „Ako nastave da se povlače odavde, s vremenom će stići do Merilorskog polja. Možda im je to cilj.“

„Možda“, odgovori Perin. „Hoću da obiđem Elejnino bojište i da...“

Mladi Biče, posla mu jedan vuk. „Glas“ tog slanja bio mu je nekako poznat. Ona je ovde.

Ovde?, posla Perin. Srcotragačica?

Dođi.

Perin uhvati Gaula za ruku i premesti ih daleko na sever. Grendal je kod Šajol Gula? Da li ona to pokušava da se probije unutra i ubije Randa?

Stigoše do jednog grebena koji je gledao na dolinu. On i Gaul smesta se prostreše po tlu i proviriše preko ruba litice kako bi pogledali šta se dešava u dolini. Jedan stari i prosedi vuk pojavi se pored Perina. Ubeđen je da poznaje tog vuka - njegov miris mu je poznat - ali nikako nije mogao da mu se seti imena, a vuk mu ga nije poslao.

„Gde?“ prošapta Perin. „Je li ona u pećini?“

Ne, odgovorio mu je prosedi vuk. Onamo. Vuk mu je poslao sliku šatora podignutih u dolini odmah ispod ulaza u pećinu. Ona nije primećena u toj dolini još otkad ju je Perin prvi put zatekao tamo.

Ituraldeovi vojnici dovoljno se dugo brane s tih položaja da su njihovi šatori postali postojaniji u vučjem snu. Perin se oprezno premestio dole. Gaul i vuk pridružili su mu se dok se šunjao oslanjajući se na ono što mu je vuk poslao.

Eno, sada posla vuk klimajući glavom ka velikom šatoru u središtu logora. Perin je i ranije video Grendal kod tog šatora - kod šatora Rodela Ituraldea.

Perin se ukoči kada šatorsko krilo zašušta. Grendal izađe iz šatora. Izgledala je isto kao ranije, s licem koje je bilo kao rošavi kamen.

Perin ispred sebe stvori tanki oslikani zid kako bi se sakrio, ali ispostavilo se da nije ni morao da se trudi. Grendal smesta otvori kapiju i izađe u svet jave. Tamo je bila noć, mada vreme čudno protiče tako blizu Rupe, pa to možda ne znači ništa kada je o ostatku sveta reč.

Perin je š druge strane kapije u mraku video isti taj šator, ispred kojeg su stražu držala dva Domanca. Grendal mahnu rukom i obojica se ispraviše i pozdraviše je.

Kapija poče da se zatvara dok je Grendal ulazila u šator. Perin se pokoleba, pa se premesti tako da stade tačno ispred kapije. Ima samo trenutak da donese odluku. Da li da je sledi?

Ne. Mora da pazi na Koljača. Međutim, pošto je bio tako blizu, osetio je nešto... nekakvu svest o stvarima. Kada bi prošao kroz tu kapiju, bilo bi to kao da se...

Kao da se probudio.

Kapija se zatvori. Perin oseti trenutak žaljenja, ali znao je da je bio u pravu što je ostao u vučjem snu. Rand je ovde skoro potpuno bespomoćan protiv Koljača; biće mu potrebna Perinova pomoć.

„Moramo da ih upozorimo“, primeti Perin.

Valjda bih mogao da prenesem poruku u tvoje ime, Mladi Biče, posla mu neznani vuk.

Perin se ukoči, pa se munjevito okrenu u upre prstom. „Elijase!”

Mladi Biče, ovde sam Dugi Zub. Elijas mu posla osećaj smeha.

„Zar nisi rekao da ti ne dolaziš ovamo?“

Rekao sam da izbegavam da dolazim ovamo. Ovo mesto je čudno i opasno.

I jednog i drugog imam više nego dovoljno u svom životu koji vodim u drugom svetu. Vuk sede. Ali nekoje morao da vidi šta radiš, štene jedno budalasto.

Perin se nasmeši. Elijasove misli bile su neobična mešavina vučjih i ljudskih. Način na koji ih je slao bio je veoma vukolik, ali način na koji on misli o sebi bio je suviše samostalan, suviše ljudski.

„Kako se odvija bitka?" upita Perin, željan da čuje odgovor. Gaul zauze položaj u njihovoj blizini, oprezno držeći stražu za slučaj da se Grendal ili Koljač ponovo pojave. Polje ispred njih, dno doline, bilo je makar jednom mirno. Vihor je zamro, a prašina na peščanom tlu mreškala se u talasićima, kao voda.

Ne znam šta je s drugim bojištima, posla mu Elijas, a mi vukovi držimo se daleko od dvonogih. Borimo se tu i tamo, na rubovima bitke. Uglavnom napadamo Izopačene i Nerođene koji su s druge strane klanca, gde nema dvonogih - izuzev onih čudnih Aijela.

To je iscrpljujuča borba. Senoubica mora da požuri. Izdržali smo pet dana, ali možda nećemo izdržati još dugo.