Sećanje na svetlost

„To neće biti teško“, rasejano odgovori Logan, gledajući niz padinu. Njegovo kameno lice zadivilo bi svakog Zaštitnika. „Ali to će biti pravi pokolj. Nema prostora za dobro povlačenje, a tvoji bojni redovi biće sve slabiji kako se budu povlačili. Poslednji redovi biće pregaženi i satrti.“

„Ne vidim da imam drugog izbora“, iznureno prasnu Elejna. Svetlosti! Pomoć je došla, a ona je osiona. Prestani s tim. Pribra se i malo se ispravi u sedlu. „Hoću da kažem - iako sam ti silno zahvalna na pomoći, vaš dolazak ne može da preokrene tok bitke koja je ovoliko odmakla. Stotinu Aša'mana ne može da zaustavi sto hiljada Troloka. Kada bismo mogli da dovedemo u red naš borbeni poredak i da izdejstvujemo makar kraći predah za moje ljude... ali ne. To je nemoguće. Moramo da se povučemo - sem ako ne umeš da izvedeš čudo, lorde Logane “

On se nasmeši, možda zbog toga što ga je nazvala lordom. „Androle!" viknu.

Jedan sredovečni Aša'man dotrča do njega, a pridruži mu se dežmekasta Aes Sedai.

Pevara?, pomislila je Elejna, previše iznurena da bi pokušala da shvati smisao svega toga. Zar jedna Crvena?

„Milostivi?" upita ga taj Androl.

„Potrebno mi je da usporim onu troločku vojsku dovoljno dugo da se naši vojnici okupe i opet rasporede na položaje“, kaza Logan. „Androle, koliko će nas koštati da izvedemo čudo?“

„Pa, milostivi“, odgovori Androl češkajući se po bradi. „Sve zavisi. Koliko onih žena tamo može da usmerava?“

Bilo je to nešto legendarno.

Elejna je slušala o velikim delima koje su izvodili veliki krugovi muškaraca i žena. Sve žene u Beloj kuli učene su o tim podvizima iz prošlosti i slušale su priče o nekim drugim, boljim danima. Danima kada jedna polovina Moći nije bila nešto čega se treba plašiti, već kada su dve polovine jedne celine sarađivale i stvarale neverovatna čudesa.

Nije sigurna da su se ti dani legendi zaista vratili. Aes Sedai iz tih vremena svakako nisu bile tako zabrinute i toliko očajne. Ali ono što su sada učinili Elejnu je ispunilo strahopoštovanjem.

Pridružila se krugu, tako da je u njemu bilo ukupno četrnaest žena i dvanaest muškaraca. Jedva da je mogla da doprinese nešto malo onom snagom koja joj je ostala, ali njena trunčica dopunila je sve veću lavinu. Važnije od toga bila je činjenica da u krugu mora da bude jedna žena više nego što je u njemu muškaraca - pa sada kada se ona pridružila, to može da učini i Logan i da svoju znatnu snagu pridoda toj bujici.

Na čelu kruga bio je Androl, što je bio čudan izbor. Sada kada je i ona u krugu, oseća meru njegove snage. Izuzetno je slab - slabiji od mnogih žena koje nisu primljene u Kulu i nisu dobile šal zbog toga što nemaju dovoljno urođenog dara.

Elejna i ostali premestili su se na suprotnu stranu bojišta. Ostatak Aša’mana zadržavao je troločku hordu dok se Androl pripremao. Sta god bude radio, to će morati da bude brzo. Elejni je i dalje bilo teško da poveruje da se išta može uraditi. Čak i s toliko moći - čak i s trinaest muškaraca i četrnaest žena koji rade zajedno.

„Svetlosti“, prošapta Androl, koji je stajao između njene kobile i Loganovog konja. „Da li se ovako ljudi kao vi osećaju? Kako izdržavate ovoliko Jedne moći? Kako je sprečavate da vas ne sagori i spali?“

Pevara ga dodirnu po ramenu - i to očigledno nežno. Elejna je bila toliko iznurena da gotovo da nije znala ni kako se zove, ali je svejedno bila zabezeknuta zbog toga. Nije očekivala da će jedna Crvena osećati naklonost prema muškarcu koji može da usmerava.

„Povuci vojnike“, tiho kaza Androl.

Elejna zabrinuto izdade naređenje. Taj čovek pored nje nikada nije osetio takvu moć. To ume da udari u glavu; viđala je da se to dešava. Svetlost dala da on zna šta radi.

Vojnici su prolazili pored njih, a s njima i ostali. Nekoliko umornih Ogijera klimnulo joj je glavom u prolazu. Bili su pogureni, a ruke su im bile pune rana. Troloci su nadirali napred, ali Aša'mani koji nisu bili u krugu remetili su njihov napad tkanjima Jedne moći.

To nije bilo dovoljno. Mada se Aša’mani odlično bore, Troloka je jednostavno previše. Aša'mani ne mogu da zaustave tu plimu. Sta Logan uopšte misli da oni mogu?

Androl se široko nasmeši pa pruži ruke ispred sebe kao da se oslanja na nekakav zid. Sklopio je oči. „Pre tri hiljade godina, gospodar Zmaj stvorio je Zmajevu planinu da bi sakrio svoju sramotu. Njegov bes i dalje je vreo. Danas... danas ga donosim pred tebe, veličanstvo.“

Zrak svetlosti rascepi vazduh - bio je najmanje stotinu stopa visok. Njena kobila ustuknu, a Elejna se namršti. Čemu taj svetlosni stub? Kakva je korist od... Zrak poče da se okreće u vazduhu oko svoje ose. Elejna tek tada prepozna začetak kapije. Ogromne kapije, dovoljno velike da proguta čitave zgrade. Mogla bi kroz to čudo premestiti celo krilo kaemlinske palate!

Vazduh se zamreška ispred njih, kao što uvek biva kada se kapija gleda s leđa. Nije mogla da vidi kuda ta kapija vodi. Da li s druge strane čeka neka vojska?