Sećanje na svetlost

Videla je izraze balavih Troloka dok su gledali u taj otvor. Čist užas. Dadoše se u beg, a Elejna odjednom oseti skoro neizdrživu vrelinu.

Nešto brižnu iz kapije, kao istisnuto nekakvom neverovatnom silom. Bila Je to bujica lave, stotinu stopa u prečniku, usijana do krajnjih granica. Bujica se rasipala kako je lava padala na bojište, nadirući kao reka. Aša'mani koji nisu učestvovali u krugu služili su se tkanjima Vazduha da spreče lavu da zapljusne krug usmerivača i da je teraju u pravom smeru.

Ognjena reka zapljusnula je prve troločke redove, za tren oka gutajući na stotine njih. Lava jeste bila izložena pritisku s druge strane; jedino je tako mogla da objasni silinu koja je šikljala iz ogromne kapije, spaljujući Troloke i sagorevajući čitave odrede njihove vojske.

Androl je dugo držao kapiju dok se Senkina vojska povlačila. Aša'mani su sa strana naletima vetra terali Nakot Senke u sve širu plamenu reku. Kada je Androl završio, stvorio je prepreku usijanoj smrti između Elejnine vojske i glavnine Troloka, koji su bili saterani uz severni zid Kairhijena.

Androl duboko udahnu, pa zatvori kapiju, a onda se okrenu i otvori još dve jednu za drugom - jednu prema jugoistoku, a drugu prema jugozapadu.

Druga i treća bujica lave pokuljaše iz kapija - ovoga puta manje u obimu, pošto je Androl očigledno bio umoran. Te bujice potekoše istočno i zapadno od Kairhijena, spaljujući uveli korov i dižući oblake dima u vazduh. Nekim troločkim odredima pošlo je za rukom da se povuku, ali mnogo Troloka samo je izginulo pritisnuto između gradskih bedema s jedne i lave s drugih strana. Proći će neko vreme pre nego što Seni prikupe preživele i nastave s napadom na Elejnine snage.

Androl pusti da se kapije zatvore. On klonu, ali Pevara ga uhvati.

„Jedno čudo, milostivi“, tiho kaza Androl kao da se napinje da to izgovori. „Izvedeno kao što si tražio. To bi trebalo da ih zaustavi na nekoliko sati. Je li to dovoljno dugo?“

„Jeste“, odgovori Elejna. „Moći ćemo da se prikupimo, da dopremimo potrepštine za zmajeve i da dovedemo iz Majena koliko god Aes Sedai možemo da Izleče naše ljudstvo i da im speru iznurenost. Onda možemo da utvrdimo ko je dovoljno snažan da nastavi i da preuredimo naše bojne redove kako bi bili delotvorniji u borbama.“

„Zar nameravaš da se i dalje boriš?“, iznenađeno upita Androl.

„Da“, odgovori Elejna. „Jedva mogu da stojim, ali da. Ne možemo priuštiti da ostavimo ovu troločku hordu. Logane, ti i tvoji ljudi dali ste nam prednost. Iskoristićemo i nju i sve ostalo što imamo - i uništićemo ih.“

31 Bujica vode

Egvena pogleda preko reke, odmeravajući pogledom bitku koja je besnela između njenih snaga i šarske vojske. Vratila se u svoj logor na arafelskoj strani gaza. Izgarala je od želje da se opet pridruži borbi protiv Senke, ali takođe mora da porazgovara s Brinom o onome što se dogodilo u brdima. Kada je stigla, zatekla je prazan zapovednički šator.

Logor se i dalje punio s Aes Sedai i preživelim strelcima i kopljanicima, koji su kroz kapije dolazili s južnih brda. Aes Sedai su žustro međusobno razgovarale, šetajući se po logoru. Sve izgledaju iznureno, ali po tome kako gorljivo gledaju prema bitki koja se odigravala s druge strana reke, očigledno je da su željne koliko i Elejna da se vrate u boj protiv Senke.

Egvena pozva glasnika koji je stajao ispred zapovedničkog šatora. „Obavesti sestre da imaju manje od sat vremena da se odmore. Oni Troloci protiv kojih smo se mi borile ubrzo će se pridružiti bitki kod reke, sada kada smo mi otišle s brda.“

Pomeriće Aes Sedai nizvodno sa ove strane, a onda napasti Troloke preko vode kada budu prelazili polja kako bi napali njene vojnike. „Reci i strelcima će pomoći s nama“, dodade. „Taman mogu valjano utrošiti preostale strele dok im ne dopremimo nove.“

Glasnik odjuri, a Egvena se okrenu da pogleda Lejlvin, koja je blizu nje stajala sa svojim suprugom Bejlom Domonom. „Lejlvin, ono mi tamo liči na seanšansku konjicu s druge strane reke. Znaš li nešto o tome?

„Da, majko, to jesu Seanšani. Onaj čovek koji tamo stoji..." Ona pokaza jednog čoveka izbrijanih slepoočnica koji je stajao pored nekog drveta što je raslo nešto dalje prema reci. Bio je odeven u široke čakšire i - što je bilo za nevericu - dronjavi smeđi kaput koji je izgledao kao da je skrojen u Dvema Rekama. „...On mi je kazao da je jedna legija pod zapovedništvom general-poručnika Kirgan došla iz seanšanskog tabora i da ih je pozvao general Brin.“

„Takođe je kazo da ih prati Princ gavranova“, ubaci se Domon.

„Met?“

„Nije reč samo o tome da ih on prati. On predvodi jedan od konjički' barjaka, onaj što odra Šarance na levom krilu naše vojske. Stigao je taman na vreme, pošto su naši kopljanici bili u gadnom škripcu pre nego što se on pojavio.“

„Egvena“, obrati joj se Gavin upirući prstom.