Sećanje na svetlost

Južno od njih, nekoliko stotina koraka niže od gaza, mala skupina vojnika izranjala je iz reke. Skinuli su se sve do veša i nosili su mačeve na leđima. Bilo je predaleko da bi to moglo da kaže sa sigurnošću, ali jedan od njihovih predvodnika delovao joj je poznato.

„Je li ono Uno?" namršti se Egvena pa mahnu da joj dovedu konja. Uzjaha i potera ga u galop, praćena Gavinom i njenim stražarima, uz reku do mesta gde su ljudi ležali na obali i dahtali, a jedan od njih psovao na sav glas.

„Uno!“

„I bilo je krvavo plameno vreme da neko već jednom dođe!" Uno se diže na noge i pozdravi je s poštovanjem. „Majko, nagrabusili smo!“

„Videla sam." Egvena stisnu zube. „Bila sam u brdima kada je vaša jedinica napadnuta. Uradile smo šta smo mogle, ali jednostavno ih je bilo previše. Kako ste se izvukli?“

„Pitaš kako smo se plameno izvukli, majko? Kada su ljudi oko nas počeli da padaju kao muve, mislili smo da je s nama gotovo, pa smo plameno izjahali odatle kao da nam je plamena munja udarila u plamene zadnjice! Sve trčeći stigli smo do one žaboljubive reke, pa skinuli oklope, skočili u vodu i zaplivali iz sve krvave snage, majko - sa svim dužnim poštovanjem!" Unu je perčin poigravao dok je on nastavljao da psuje, a Egvena bi se zaklela da je ono oko oslikano na njegovom povezu sad još crvenije.

Uno duboko udahnu, pa malo mirnije nastavi. „Majko, ne razumem šta se to desilo. Neki kozoglavi glasnik kazao nam je da su Aes Sedai na brdima u nevolji i da moramo da napadnemo plamenu troločku pozadinu. Ja sam pitao a ko će da pazi levo krilo kod reke i - kad smo već krvavo kod toga - naše krvavo krilo dok budemo napadali Troloke, a on je kazao da će se general Brin postarati za to i da će se pozadinske konjičke jedinice premestiti na naš položaj kod reke, dok će Ilijanci čuvati naša krvava krila. Baš su bili grdna zaštita - jedan plameni odred, kao da plamena muva pokušava da otera plamenog jastreba! O, Troloci su nas čekali, kao da znaju da dolazimo. Ne, majko, za ovo nije kriv Garet Brin - prevario nas je neki ovcocrevni mlekopivac od izdajnika! Uz sve dužno poštovanje, majko!“

„Uno, ne mogu da poverujem u to. Upravo sam čula da je Garet Brin doveo legiju seanšanske konjice. Možda su samo zakasnili. Videćemo o čemu je reč kada nađem generala. U međuvremenu, odvedi svoje ljude u logor da mogu da se odmore kako treba. Svetlost zna da su zaslužili.“

Uno klimnu, a Egvena se dade u galop prema logoru.

Služeći se Vorinim saangrealom, Egvena izatka Vazduh i Vodu, upredajući ih jedno s drugim. Stub vode diže se s površine reke, a Egvena uputi taj svoj vodeni kovitlac pravo na Troloke koji su kretali u napad na levo krilo njene vojske na kandorskoj strani reke. Njena vodena oluja samo ih preplavi. Nije bila dovoljno snažna da ih odbaci u vazduh - Egvena nije imala dovoljno snage za tako nešto, ali ih je suzbila i naterala da zaklone lice rukama.

Iza nje i drugih Aes Sedai raspoređenih na arafelskoj strani reke, lukonoše su odapinjale talase strela u nebo. Nebo se nije zamračilo od tih strela kako bi ona volela - nema ih tako mnogo - ali svaki talas ipak je obarao po stotinjak Troloka, ako ne i više. Pored nje, Pilar i još dve Smeđe - sve tri vešte s tkanjima Zemlje - izazivale su da tle puca pod troločkim jurišom. S njene druge strane, Mirela i veliki odred Zelenih tkale su ognjene kugle i bacale ih preko vode u zbijene troločke buljuke. Mnogi Troloci nastavljali su da trče - i to poprilično dugo - pre nego što su pali na zemlju obavijeni plamenom.

Troloci su zavijali i rikali, ali i dalje neumoljivo napadali branioce na rubu reke. U jednom trenutku, nekoliko odreda seanšanske konjice izronilo je iza odbrambenih redova i napalo Troloke prsa u prsa. To se odigralo takvom brzinom da mnogi Troloci nisu stigli da podignu koplja; veliki broj dušmana u prvim borbenim redovima samo je popadao, Seanšani su skrenuli u stranu i vratili se iza svojih redova kod reke.

Egvena je nastavila da usmerava, primoravajući sebe da nastavi da radi iako je bila iznurena do krajnjih granica. Međutim, Troloci nisu pobegli; Pobesneli su i pomahnitalo napali ljude. Egvena je jasno čula viku kroz šum vetra i vode.

Troloci su pobesneli, je li? Pa, oni neće znati šta je bes sve dok ne osete srdžbu Amirlin Tron. Egvena je povlačila sve više i više Moći, sve dok se nije našla na samim rubovima svoje sposobnosti. Poslala je vrelinu u svoju buru tako da je ključala voda pekla troločke oči, ruke i srca. U jednom trenutku shvatila je da viče koliko je grlo nosi, pružajući Vorin saangreal ispred sebe kao da je koplje.

Kao da su sati i sati prolazili. Na kraju, iscrpljena, dozvolila je Gavinu da je nagovori da se na neko vreme povuče iz borbe. Gavin je otišao da joj dovede konja, a Egvena je gledala šta se dešava na drugoj strani reke dok se on vraćao.

Nema nikakve sumnje - njeno levo krilo već je potisnuto tridesetak koraka. Čak i uz pomoć Aes Sedai, vojnici gube ovu bitku.

Prošlo je i krajnje vreme da nađe Gareta Brina.