Sećanje na svetlost

Kada su se Egvena i Gavin vratili u logor, ona je sjahala i pružila uzde Lejlvin, naređujući joj da njime pomogle da se prenose ranjenici. Mnogo je ranjenih vojnika koji su krvavi klonuli u rukama svojih prijatelja i saboraca, dok ih ovi vuku preko gaza na bezbedno mesto.

Nažalost, ona nema snage za Lečenje, a kamoli za kapiju kojom će se ranjenici prebaciti u Tar Valon ili Majen. Većina Aes Sedai, ako nisu zauzete ispred rečne obale, izgleda kao da nije u ništa boljem stanju od nje.

„Egvena“, tiho joj se obrati Gavin. „Konjanica. Seanšanka. Izgleda kao plemkinja.“

Neka od Krvi?, pomislila je Egvena ustajući i gledajući kroz logor u smeru kuda je Gavin pokazao. Bar je njemu ostalo dovoljno snage da drži stražu. Nikako joj nije jasno zašto žene neće Zaštitnike.

Žena koja je prilazila bila je odevena u lepu seanšansku svilenu odeću, a Egveni se utroba prevrnula od tog prizora. Ta kitnjasta odežda postoji samo zahvaljujući temelju sačinjenom od porobljenih usmerivačica, nateranih na pokornost Kristalnom tronu. Ta žena je svakako jedna od Krvi, pošto je prati odred Mrtve straže. Neko mora da bude veoma važan da bi...

„Svetlosti!“, uzviknu Gavin. „Je li to Mm?“

Egvena zabezeknuto pogleda. Jeste.

Min namršteno dojaha. „Majko“, obrati se Egveni naginjući glavu okružena bezizražajnim stražarima u tamnim oklopima.

„Min... jesi li dobro?" upita Egvena. Pazi da ne odaš previše. Je li Min zarobljena? Začelo se ona ne bi dobrovoljno pridružila Seanšanima, zar ne?

„O, dobro sam“, smrknuto odgovori Min. „Maze me i paze, ugurali su me u ovu odeću i nude mi svakakve đakonije. Ako smem da dodam, kod Seanšana đakonije ne znače nužno da je hrana ukusna. Egvena, da samo vidiš šta oni piju“

„Videla sam“, odgovori Egvena ne mogavši da spreči da joj se u glasu ne čuje studen.

„O. Da. Valjda jesi. Majko, u nevolji smo.“

„U kakvoj nevolji?“

„Pa, to zavisi od toga koliko veruješ Metu.“

„Verujem da je on u stanju da nađe nevolje“, odgovori Egvena. „Verujem mu da će naći gde da se kocka i pijanči, ma gde se nalazio.“

„A da li mu veruješ da predvodi vojsku“, upita Min.

Egvena se pokoleba. Da li mu veruje toliko?

Min se nagnu u sedlu, streljajući pogledom pripadnike Mrtve straže, koji izgleda da nisu imali nikakvu nameru da joj dopuste da se još približi Egveni. „Egvena“, tiho joj se obrati. „Met misli da Brin vodi tvoju vojsku u uništenje. On kaže... kaže da misli da je Brin Prijatelj Mraka.“

Gavin se grohotom zasmeja.

Egvena se lecnu. Očekivala bi da je ljutit i besan. „Garet Brin?“, upita Gavin. „Prijatelj Mraka? Pre bih poverovao da je moja rođena majka Prijateljica Mraka. Reci Kautonu da izbegava ženinu carsku rakiju; očigledno se previše napio.“

„Sklona sam da budem saglasna s Gavinom“, lagano odgovori Egvena. Ali ipak ne može da zanemaruje nepravilnosti u upravljanju vojskom.

Razrešiće ona sve to. „Met se uvek brine za ljude kojima briga nije potrebna“, reče ona. „On to samo pokušava da me zaštiti. Reci mu da smo zahvalni na... upozorenju.“

„Majko“, kaza joj Min. „On je ubeđen u to. Ovo nije šala. Hoće da mu prepustiš zapovedništvo nad svojim vojskama.“

„Moje vojske“, bezizražajno ponovi Egvena.

„Da.“

„U rukama Metrima Kautona.“

„Ovaj... da. Trebalo bi da spomenem da mu je carica dala zapovedništvo nad svim seanšanskim snagama. Sada je on maršal- general Kauton.“

Taveren. Egvena odmahnu glavom. „Met je dobar taktičar, ali da mu Prepustim vojske Bele kule... Ne, to nikako nije moguće. Sem toga, ja i ne mogu da mu prepustim zapovedništvo nad tim vojskama - Dvorana Kule zapoveda njima. A sada, kako da ubedimo ovu gospodu oko tebe da ćeš biti bezbedna u mome društvu?“

Ma koliko Egveni bilo mrsko da to prizna, Seanšani su joj potrebni. Nema kamere da dovede sebe u opasnost da raskine savezništvo s njima samo da bi spasla Min, naročito pošto se čini da ona nije ni u kakvoj neposrednoj opasnosti. Naravno, kada bi Seanšani znali da je Min položila njihove zakletve u Falmeu pa pobegla...

„Ne brini ti za mene“, odgovori joj Min i namršti se. „Valjda mi je bolje s Fortuonom. Ona... zna za onaj moj dar - zahvaljujući Metu - pa će mi to možda omogućiti da joj pomognem. A i tebi.“

Ta izjava je bila puna skrivenog značenja. Pripadnici Mrtve straže bili su previse suzdržani da bi otvoreno pokazali šta misle o tome što je Min izgovorila caričino ime, ali činilo se da su se malo ukočili i da su im se lica još više skamenila. Pazi se, Min, pomislila je Egvena. Okružena si jesenjim trnjem.

Min kao da nije marila za to. „Da li ćeš bar da razmisliš o onome što ti je Met poručio?“

„Da je Garet Brin Prijatelj Mraka?“, upita Egvena. To je zaista smešno. „Vrati se i reci Metu da nam podnese na uvid svoje predloge kako da se bitka odvija, ako već mora. Sada moram da nađem svoje zapovednike i da pripremimo sledeće korake.“

Garete Brine, gde si?