Sećanje na svetlost

Povetarac dunu kroz logor. Nalazila se nekoliko stotina koraka istočno od gaza, ali osećala je miris krvi u vazduhu. Blizu nje, jedan odred strelaca na naređenje svog zapovednika zategnu lukove i odape kišu strela. Dva crnokrila Draghkara trenutak kasnije tresnuše na tle neposredno pored logora. Doći će ih još kada padne mrak i kada im bude lakše da se skrivaju na nebu.

Met. Osećala je neobičnu mučninu dok je razmišljala o njemu. On je jednom, kada je Egveni bilo otprilike trinaest godina, skočio u reku da bi spasao Kijem Levin da se ne udavi. Naravno, ona se nije davila. Samo ju je neka prijateljica iz šale gurnula pod vodu, a Met je dojurio i bacio se u reku da joj pomogne. Nakon toga, žitelji Emondovog Polja mesečima su ga zadirkivali.

Narednog proleća Met je iz iste te reke izvukao Džera al’Huna i tako spasao tom dečaku život. Neko vreme nakon toga niko se nije podsmevao Metu.

Takav je Met. Čitave zime je gunđao i mrmljao zbog toga što mu se ljudi podsmevaju, uporno govoreći da će naredni put pustiti nekoga da se udavi. A onda je istog trena kada je video da je neko u opasnosti smesta skočio u reku. Egvena je dobro pamtila vižljastog Meta kako se tetura izlazeći iz reke dok se mali Džer čvrsto držao za njega boreći se za dah, sa užasnutim pogledom u očima.

Džer je bez glasa upao u vir. Egvena nije ni znala da to može da se desi. Ljudi koji se dave ne viču, niti frkću niti zovu da im neko pomogne. Samo skliznu pod vodu, kada sve izgleda spokojno i mirno. Sem ako ih Met ne drži na oku.

Došao je po mene u Kamen Tira, pomislila je. Naravno, takođe je pokušao da je spase od Aes Sedai pošto nije bio spreman da poveruje da je ona Amirlin.

Dakle, o čemu je sada reč? Davi li se ona ili ne?

Koliko veruješ Metrimu Kautonu ?, pitala ju je Min. Svetlosti, zaista mu verujem. Tolika sam budala da mu verujem. Moglo bi se ispostaviti da Met greši. On često greši.

Ali kada je u pravu - on spasava živote.

Egvena natera sebe da ustane. Zatetura se, a Gavin joj priđe. Ona ga potapša po ruci, pa se odmaknu od njega. Neće dozvoliti da vojska vidi da je Amirlin toliko slaba da se mora oslanjati na nekoga. „Kakvi su izveštaji s drugih bojišta?“

„Danas ih nema mnogo”, odgovori Gavin, pa se namršti. „Zapravo, prilično je tiho.“

„Elejna bi trebalo da se bori kod Kairhijena” reče mu Egvena. „To je važna bitka.”

„Možda je toliko zauzeta da nije stigla da nam se javi.”

„Hoću da pošalješ glasnika kroz kapiju. Moram da znam kako se ta bitka odvija.”

Gavin klimnu i odjuri. Nakon što je otišao, Egvena je hodala ravnomerno i postojano sve dok nije našla Silvijanu, koja je razgovarala s dvema Plavim sestrama.

„Brin?” upita Egvena.

„U trpezarijskom šatoru”, odgovori Silvijana. „Upravo su mi javili. Poslala sam mu glasnika s naređenjem da ne mrda odatle dok ti ne dođeš.”

„Hajde.”

Otišla je do tog šatora, koji je bio daleko najveći u logoru, i uočila Brina čim je ušla. Nije jeo već je stajao pored kuvarskog stola na rasklapanje raširivši karte preko njega. Sto je smrdeo na crni luk, koji se verovatno tu neprestano seče. Jukiri je otvorila kapiju u podu kako bi on mogao da gleda bojište. Zatvorila ju je čim je Egvena ušla. Ne ostavljaju te kapije dugo otvorene, pošto Šaranci motre na njih i pripremaju tkanja da tuda nekog pošalju.

Egvena tiho prošapta Silvijani: „Okupi Dvoranu Kule. Dovedi sve Predstavnice koje budeš mogla da nađeš. Okupi ih sve u ovom šatoru što pre budeš mogla.”

Silvijana klimnu a na licu joj se nije video ni tračak zbunjenosti koju je začelo osećala. Ona žurno ode, a Egvena sede.

Sijuan nije bila prisutna - verovatno opet pomaže s Lečenjem. To je dobro. Egvena ne bi volela da ovo pokušava dok je Sijuan strelja pogledom. I ovako je bila zabrinuta zbog Gavina. On Brina voli kao oca i njegova strepnja već je promicala kroz njihovu vezu.

Moraće veoma istančano pristupiti celoj toj stvari, a ne želi da počne sve dok se Dvorana ne okupi. Ne može da optuži Brina, ali ne može ni da prenebregne Meta. On je probisvet i budala, ali veruje mu. Svetlost joj pomogla, zaista mu veruje.

Poverila bi mu i sopstveni život u ruke. A stvari se zaista čudno odvijaju na bojnom polju.

Predstavnice su se okupile manje-više brzo. One su zadužene za vođenje rata, pa se svake večeri sastaju da bi primile izveštaje i taktička objašnjenja od Brina i njegovih zapovednika. Brinu izgleda nije čudno što one sada dolaze kod njega; samo je nastavio sa svojim poslom.

Mnoge žene radoznalo su pogledale Egvenu ulazeći u šator. Ona im je samo klimnula glavom, pokušavajući da zrači svim dostvojanstvom Amirlin tron.

S vremenom se okupilo dovoljno njih da je Egvena odlučila kako bi trebalo da počne. Vreme prolazi. Mora jednom zasvagda poreći Metove optužbe - ili delati na osnovu njih.

„Generale Brine“, obrati mu se Egvena. „Jesi li dobro? Imali smo poteškoća da te nađemo.“