Sećanje na svetlost

On je pogleda i trepnu. Oči su mu bile zakrvavljene. „Majko“, obrati joj se, pa klimnu Predstavnicama. „Umoran sam, ali verovatno ništa više od tebe. Bio sam širom bojnog polja i starao se za svakakve sitnice; znaš već kako je to.“

Gavin ulete u šator. „Egvena“, reče joj, a videlo se da je prebledeo u licu. „Nevolja.“

„Šta?“

„Ja..." Duboko uzdahnu. „General Bašer se okrenuo protiv Elejne. Svetlosti! On je Prijatelj Mraka. Bitka bi bila izgubljena da nisu došli Aša'mani.“

„Sta je sad pa to?“, upita Brin dižući pogled sa svojih mapa. „Bašer - Prijatelj Mraka?“

„Da.“

„Nemoguće“, odgovori Brin. „On je mesečima bio saputnik gospodara Zmaja. Ne znam ga najbolje ali... Prijatelj Mraka? Nemoguće.“

„Jeste pomalo nerazumno pretpostaviti...“, zausti Serin.

„Ako hoćete, možete da razgovarate s kraljicom lično“, odvrati Gavin ispravljajući se. „Čuo sam to od nje same.“

Šatorom zavlada muk. Predstavnice se zabrinuto zgledaše.

„Generale“, obrati se Egvena Brinu, „kako to da si poslao dva konjička odreda da nas brane od Troloka na brdima južno odavde, pa su oni tako upali u zamku i izložili opasnosti čitavo krilo glavnine vojske?“

„Kako to, majko?“, upita je Brin. „Tako što je bilo očigledno da je malo nedostajalo da budete pregažene - to je svima bilo jasno. Da, naredio sam da ostave levo krilo, ali pomerio sam ilijanske pozadinske jedinice na taj položaj. Kada sam video da se jedna šarska jedinica odvojila od glavnog dela njihove vojske da bi napala Unovo desno krilo, poslao sam Ilijanske da ih presretnu; to je bio ispravan postupak. Nisam znao da će biti toliko Šaranaca!" Digao je glas toliko da je vikao, ali onda se zaustavio a ruke su mu se tresle. „Pogrešio sam. Majko, ni ja nisam savršen.“

„Ovo jeste bilo nešto više od obične greške“, primeti Fajzela. „Samo što sam se vratila od razgovora sa Unom i ostalim preživelima iz onog pokolja naše konjice. Uno kaže da je osetio klopku čim su on i njegovi ljudi krenuli prema sestrama, ali da si ti obećao pomoć.“

„Kažem vam da sam poslao pojačanja - samo nisam očekivao da će Šaranci poslati onako velike snage. Sem toga, držao sam sve konce u rukama. Naredio sam legiji seanšanske konjice da pruži podršku našim jedinicama; trebalo je da se oni pobrinu za Šarance. Rasporedio sam ih preko reke. Samo nisam očekivao da će onoliko kasniti!

„Da“, reče Egvena prekim glasom. „Ti ljudi - te silne hiljade - bili su smrvljeni između Troloka i Šaranaca, bez ikakve nade da će pobeći. Ti si ih izgubio i to bez ikakvog valjanog razloga.

„Morao sam da izbavim Aes Sedai!" odbrusi Brin. „One su najvrednija snaga koju imamo na raspolaganju. Izvinjavam se, majko, ali upravo si mi ti to istakla.“

„Aes Sedai su mogle da čekaju“, primeti Serin. „Bila sam prisutna. Da, našle smo se pod pritiskom i bio nam je potreban izlaz - ali istrajavale smo i mogle smo da izdržimo još malo.

Generale Brine, ostavio si na hiljade dobrih ljudi da izginu. A znaš li šta je najgore? To nije bilo neophodno. Ostavio si one Seanšane s druge strane gaza - a trebalo je da oni sve spasu - da čekaju tvoju naredbu za napad. Ali ta naredba nikada nije stigla, zar ne, generale? Ostavio si ih baš kao što si ostavio i našu konjicu.“

„Ali naredio sam im da napadnu; na kraju su napali, zar ne? Poslao sam glasnika. Ja... Ja...“

„Ne. Da nije bilo Meta Kautona, generale, oni bi još čekali na ovoj strani reke!“ Egvena se okrenu od njega.

„Egvena“, reče joj Gavin hvatajući je za ruku. „Sta to hoćeš da kažeš? Samo zato što...“

Brin se uhvati za glavu, pa klonu kao da mu iznenada svi udovi izgubile snagu. „Ne znam šta je sa mnom“, prošapta, a glas mu je nekako šuplje zvečao. „Majko, stalno pravim greške. To su greške od kojih čovek može da se povrati - ja to sebi stalno govorim. A onda načinim još jednu grešku, pa opet moram da jurim da bih je popravio.“

„Samo si umoran“, reče mu Gavin gledajući ga a u glasu mu se čulo koliko ga sve to boli. „Svi smo umorni.“

„Ne“, tiho odgovori Brin. „Ne, reč je o nečemu višem od toga. I ranije sam bio umoran. Ovo je kao... moji nagoni odjednom su potpuno pogrešni. Izdam naređenja, a potom uvidim rupe, nevolje. Ja...“

„Prinuda“, tiho kaza Egvena, osećajući kako je obuzima studen. „Prinuđen si. Napadaju naše velike kapetane.“

Nekoliko žena u prostoriji prigrli Izvor.

„Kako to uopšte može biti?" pobuni se Gavin. „Egvena, odredili smo sestre koje paze na logor i traže znake usmeravanja"!

„Ne znam kako se to dogodilo“, odgovori Egvena. „Možda je postavljeno pre više meseci, pre nego što je bitka otpočela." Okrenu se Predstavnicama. „Predlažem da Dvorana razreši Gareta Brina s položaja zapovednika naših vojski. Predstavnice, to je vaša odluka.“

„Svetlosti“, zausti Jukiri. „ML. Svetlosti!“

„To se učiniti mora“, primeti Dosina. „To je vest potez i način da se naše vojske unište a da mi ne primetimo tu zamku. Trebalo je da to predvidimo... Trebalo je da bolje štitimo velike kapetane.“