Sećanje na svetlost

„Izmorili smo svoje usmerivače“, odgovori Met, „a pribijeni smo uz reku, što je dugoročno gledano težak položaj za odbranu, naročito protiv tako velike reke. Ako otvore kapije i preko noći premeste delove svoje vojske na ovu stranu reke, mogli bi da nas smrve.“

„Uviđam šta hoćeš da kažeš“, odgovori Galgan odmahujući glavom. „Uzevši u obzir njihovu snagu, nastaviće da nas iznuruju sve dok ne oslabimo dovoljno da oni mogu da nam stave omču oko vrata, pa da je stegnu.“

Met pogleda Galgana pravo u oči. „Mislim da je došlo vreme da napustimo ovaj položaj.“

„Saglasan sam da to deluje kao jedini razuman postupak“, odgovori general Galgan klimajući glavom. „Zašto ne bismo odabrali bojište koje nam više odgovara? Da li će tvoji prijatelji iz Bele kule pristati na povlačenje?“

„Hajde da vidimo“, odgovori Met pa se uspravi. „Neka neko pozove Egvenu i Predstavnice.“

„One neće doći“, reče mu Tuon. „Aes Sedai se neće sastati s nama ovde. Čisto sumnjam da će Amirlin prihvatiti i da ja dođem u njen logor - makar ne s merama bezbednosti koje su meni potrebne.“

„Dobro." Met mahnu da pokaže kapiju u podu koju je damane upravo zatvarala. „Poslužićemo se kapijom i razgovarati kroz nju kao kroz vrata.“

Tuon nije imala primedaba na to, pa je Met pozvao glasnike. Bilo je potrebno malo dogovaranja, ali izgleda da se Egveni ta zamisao sasvim dopala. Tuon se pri čekanju zabavljala naređujući da joj presto premeste na drugu stranu prostorije - Met nije imao blage predstave zašto. A onda je nastavila da dosađuje Min. „A ovaj?" upita Tuon kada jedan vižljasti pripadnik Krvi uđe i pokloni se.

„Ubrzo će se oženiti“, kaza Min.

„Najpre ćeš saopštiti znamenje“, kaza joj Tuon, „a onda ćeš dati tumačenje - ako želiš.“

„Tačno znam šta ovo znamenje značit pobuni se Min. Sedela je na manjem prestolu pored Tuoninog. Devojka je bila toliko nakićena skupocenom tkaninom i čipkom da je podsećala na miša koji se krije u zavežljaju svile. „Ponekad odmah znam i...“

„Najpre ćeš saopštiti znamenje“, ponovi Tuon istovetnim glasom. „I obraćaćeš mi se s najveća. Ukazana ti je velika čast kada ti je dopušteno da mi se obraćaš neposredno, Nemoj da ti ponašanje Princa gavranova bude uzor.“

Min zaćuta, mada nije delovalo kao da je zastrašena. Previše je vremena provela u blizini raznih Aes Sedai da bi je Tuon tek tako uplašila. Met se na to zamisli. Ima neke predstave šta bi Tuon mogla da uradi ako je Min ozlojedi. On je voli - Svetlosti, prilično je siguran da je voli - ali takođe se malo plaši nje.

Moraće paziti da Tuon ne reši da „obrazuje" Min.

„Znamenje za ovog čoveka“, kaza Min obuzdavajući sopstveni glas - i to, činilo se, s velikom teškoćom, „jeste bela čipka na površini jezerca. Znam da to znači da će se u bliskoj budućnosti oženiti.“

Tuon klimnu. Promrda prstima Selukiji - čovek o kome su razgovarale pripada niskoj Krvi, pa nije dovoljno visokog društvenog položaja da bi mu se Tuon neposredno obratila. Glava mu je bila toliko blizu tlu dok se klanjao da se činilo kao da je opčinjen bubama, pa pokušava da ulovi jednu.

„Lord Gokan od Krvi“, oglasi se Selukija, „biće premešten u prve borbene redove. Zabranjeno mu je da se ženi sve do kraja ovog sukoba. Znamenja kažu da će živeti dovoljno dugo da nađe ženu, pa će stoga biti zaštićen.“

Min se namršti pa zinu, verovatno da bi se pobunila i da bi rekla da to ne radi tako, ali Met je pogleda u oči i odmahnu glavom, a ona popusti.

Tuon naredi da uđe naredni mladi vojnik - ratnica koja ne pripada Krvi. 2ena je bila svetle puti i lepuškasta u licu, mada Met od tog oklopa nije mogao da vidi ništa određeno. Muški i ženski oklopi zapravo se ne razlikuju preterano, što on smatra sramotom. Cak je pitao jednog seanšanskog oružara da li bi trebalo naglasiti izvesne delove ženskih oklopnih prsnika, a oružar ga je samo pogledao kao da je sišao s uma. Svetlosti, ti ljudi nemaju nikakav osećaj za ono što je ispravno i neispravno. Čovek mora znati da li se na bojištu bori protiv žene. Tako bi trebalo da bude.

Dok je Min saopštavala znamenja, Met se zavalio u stolicu, digao noge na sto s kartama i počeo da kopa po džepu tražeći lulu. Ta ratnica jeste baš zgodna, mada on ne vidi najvažnije delove. Možda bi se dobro slagala s Talmanesom. Taj čovek premalo vremena provodi gledajući žene. Stidljiv je kada su u blizini, taj Talmanes.

Met je zanemario kako ga ljudi oko njega gledaju već je nagnuo stolicu na dve noge, digao čizme na sto i počeo da puni lulu. Seanšani baš znaju da se lako uvrede.

Nije baš siguran šta da misli o tome što je tako mnogo Seanšanki u vojsci. Mnogo njih podseća ga na Birgitu, što i nije tako loše. Met bi radije proveo veče s njom u nekoj krčmi nego s polovinom muškaraca koje poznaje.

„Bićeš pogubljena“, oglasi se Tuon preko Selukije, obraćajući se ratnici.

Met samo što ne pade sa stolice. On zgrabi sto ispred sebe, a prednje noge njegove stolice tresnuše o pod.

„Šta?“, zavika Min. „Ne!“

„Videla si znak belog vepra“, odgovori joj Tuon.

„Ne znam šta to znači!“