Sećanje na svetlost

„Naše Lekarke pogledale su Brina“, reče jedna zdepasta domanska Aes Sedai. „Za sada ne možemo da imamo poverenja ni u jedan bojni plan s kojim je on imao dodira, makar dok ne utvrdimo koliko je dugo bio u šaci Mračnoga." Met klimnu. „To zvuči pametno. Ali takođe moramo da povučemo naše snage sa gaza.“

„Zašto?“, zatraži da čuje Elejna. „Ovde smo se učvrstile.“

„Nedovoljno dobro“, odgovori Met. „Ne dopada mi se ovo zemljište i ne bi trebalo da se borimo tamo gde to ne želimo.“

„Mrsko mi je da Senci prepustim makar i palac“, primeti Serin.

„Korak kojeg se sada odreknete mogao bi da nam donese dva koraka u zoru“, odgovori Met.

General Galgan promrmlja u znak saglasnosti, a Met shvati da je upravo naveo Hokvingove reči.

Serin se namršti. Ostale su je izgleda pustile da vodi sastanak. Egvena se nije mahom mešala, već se samo zavalila u presto i ukrstila prste ispred sebe.

„Verovatno bi trebalo da ti kažem“, nastavi Serin, „da naš veliki kapetan nije jedini koji je bio napadnut. Davram Bašer i lord Agelmar takođe su pokušali da unište svoje vojske. Elejna Sedai je dobro prošla u svojoj bitki i uništila je ogromnu vojsku Troloka, ali to joj je pošlo za rukom samo zahvaljujući dolasku Crne kule. Krajišnici su smrvljeni i ostali su skoro bez dve trećine svojih snaga.“

Met se naježi. Dve trećine? Svetlosti! To su neki od najboljih vojnika koje snage Svetlosti imaju na raspolaganju. „A Lan?“

„Lord Mandragoran je još živ“, odgovori mu Serin.

Pa, makar nešto. „A šta je sa onom vojskom u Pustoši?“

„Lord Ituralde je nastradao u boju“, reče mu Serin. „Niko nije u potpunosti siguran šta se desilo s njim.“

„Ovo je pripremljeno veoma dobro“, reče Met, a misli su mu letele. „Krv i krvavi pepeo. Pokušali su da nas zgaze na sva četiri bojišta odjednom. Ne mogu ni da zamislim koliko je usaglašavanja potrebno za tako nešto.

„Kao što rekoh“, tiho kaza Egvena, „moramo da budemo veoma pažljivi. Neka onaj lisac uvek bude uz tebe".

„Sta Elejna hoče da radimo?" upita Met. „Zar nije ona na čelu svih vojski?“

„Elejna Sedai trenutno pomaže Krajišnicima“, odgovori Serin. „Obavestila nas je da je Šijenar bezmalo potpuno izgubljen, pa je naredila Aša'manima da premeste vojsku lorda Mandragorana na neko bezbedno mesto. Namerava da sutra kroz kapije premesti vojsku i zadrži Troloke u Pustoši.“

Met odmahnu glavom. „Moramo da se ujedinimo," On se pokoleba. „Možemo li da je dovedemo kroz jednu kapiju? Ili da makar stupimo u dodir s njom?“

Niko se nije pobunio protiv toga, pa se ubrzo otvorila još jedna kapija u šatoru gde su bile Egvena i Predstavnice. Elejna prođe kroz kapiju, bremenita i sevajući očima. Met iza nje na tren ugleda pogurene vojnike kako se vuku po polumračnom polju.

„Svetlosti“, zausti Elejna, „Mete, šta hoćeš?“

„Dobila si svoju bitku?" upita je Met.

„Jedva - ali jesam. Troloci u Kairhijenu su uništeni. Grad je bezbedan.“

Met klimnu. „Hoću da se povučemo s našeg položaja ovde.“

„Dobro“, reče mu Elejna. „Možda možemo da spojimo tvoje snage sa onim što je ostalo od Krajišnika.“

„Elejna, hoću da uradim nešto više od toga“, reče joj Met prilazeći bliže otvorenoj kapiji. „Ovo što je Senka pokušala... Elejna, to je bilo pametno. Krvavo pametno. Ranjeni smo i skoro slomljeni. Više ne možemo da priuštimo borbu na više bojišta.“

„Onda - šta ćemo?“

„Poslednje uporište“, tiho odgovori Met. „Svi mi zajedno, na mestu gde nam zemljište ide naruku.“

Elejna zaćuta, a neko joj donese stolicu da sedne pored Egvene. Držala se dostojanstveno, kao prava kraljica, ali po njenoj raščupanoj kosi i odeći nagoreloj na nekoliko mesta videlo se kroz šta je sve prošla. Met je osećao miris dima kako dopire s njenog bojišta kroz još otvorenu kapiju.

„To zvuči očajnički“, na kraju primeti Elejna.

„Jesmo očajni“, odgovori Serin.

„Trebalo bi da pitamo naše zapovednike..." Elejna zaćuta. „Ako uopšte ima nekih kojima možemo verovati da nisu pod Prinudom.“

„Imate samo jednog“, sumorno odvrati Met gledajući je pravo u oči. „A on vam kaže da smo gotovi ako nastavimo ovako. Stari plan bio je sasvim dobar, ali nakon gubitaka koje smo danas pretrpeli... Elejna, ako ne odaberemo mesto gde ćemo zajedno pružiti otpor - s nama je gotovo.“

Poslednje bacanje kockica.

Elejna je neko vreme samo sedela. „Gde?“, na kraju upita.

„Tar Valon?“ upita Gavin.

„Ne“, odgovori Met. „Samo bi ga stavili pod opsadu i nastavili dalje. To ne može da bude neki grad u koji mogu da nas zatvore. Potreban nam je krajolik koji će nam ići naruku i gde neće biti hrane za Troloke.“

„Pa, neko mesto u Krajinama trebalo bi da bude prikladno za tako nešto“, reče mu Elejna mršteći se. „Lanova vojska spalila je skoro sve gradove i polja pokraj kojih je prolazila da Senka ne bi imala čime da se hrani.“

„Karte“, zatraži Met mašući rukom. „Neka mi neko doda karte. Potreban nam je položaj u južnom Šijenaru ili Arafelu. Neko mesto dovoljno blizu da Senci bude primamljivo - mesto gde svi mi možemo da se borimo odjednom...“

„Mete“, upita Elejna, „zar im tako nećeš pružiti upravo ono što žele? Priliku da nas zbrisu s lica zemlje?“