Sećanje na svetlost

Perin jurnu napred kroz kovitlac tamnosive magle i napade. Sudariše se, a Koljač prizva štit i mač. Perinov čekić tukao je o štit prateći tutnjavu grmljavine. Prasak je sledio za svakim udarcem.

Koljač se okrenu da pobegne, ali Perinu pođe za rukom da zgrabi rub njegovog plašta. Kada Koljač pokuša da se premesti odatle, Perin zamisli da je on ostao tu gde je. Znao je da će tako biti. To nije bila mogućnost, već stanje stvari.

Obojica se na tren zamagliše pa se vratiše na oblak. Koljač zareža, pa zamahnu mačem iza leđa i odseče vrh svog plašta da bi se oslobodio. Okrenu se licem prema Perinu, pomerajuči se u stranu i oprezno držeći mač. Oblak je podrhtavao ispod njih, a blesak avetinjske munje obasjao je sumaglicu oko njihovih nogu.

„Štene, sve mi više ideš na živce“, reče mu Koljač.

„Nikada se nisi borio protiv vuka koji može da ti uzvrati udarac“, kaza mu Perin. „Ubijao si ih izdaleka. To je lako. Sada pokušaj da loviš plen koji ima zube, Koljaču.“

Koljač frknu. „Ti si kao dečak sa očevim mačem. Opasan, ali potpuno nesvestan kako se i zašto koristi oružje.“

„Videćemo ko...“, zausti Perin, ali Koljač skoči na njega isturajući mač. Perin se pribra, zamišljajući da je mač otupeo, da se vazduh zgusnuo kako bi ga usporio a da mu je koža postala toliko tvrda da može da odbije udarac tim oružjem.

Tren kasnije, Perin se zatetura kroz vazduh.

Budalo, pomisli. Toliko se usredsredio na napad da nije bio spreman kada je Koljač promenio tle pod njihovim nogama. Perin prolete kroz oblak ispunjen grmljavinom i izlete u prazno nebo, a vetar mu ponese odeću. On se pripremi za kišu strela koja će poći za njim iz oblaka. Koljač ume da bude tako predvidljiv...

Ali strela nije bilo. Perin je padao nekoliko trenutaka, pa je opsovao i okrenuo se samo da bi ugledao oluju strela kako hrli ka njemu s tla. Premestio se trenutak pre nego što one proleteše kroz mesto gde je on bio.

Perin se pojavi u vazduhu stotinak stopa odatle, i dalje padajući. Ispije ni pokušao da uspori pad, već je tresnuo o zemlju, povećavajući snagu svog tela kako bi ono moglo da se nosi s potresom. Tle puče, a prsten prašine razlete se oko njega.

Oluja bese sad daleko gora nego pre. Tle na tom mestu - nalaze se negde na jugu, gde je žbunje veliko, a zamršena loza raste uz drveće - bilo je ispucalo i rošavo. Munje su neprestano sevale i to tako često da je jedva mogao izbrojati do tri u razmaku između dve.

Kiše nije bilo, ali se krajolik mrvio. Čitava brda odjednom su se raspadala. Brdo koje se nalazilo neposredno s Perinove leve strane raspalo se kao ogromna hrpa prašine, a vetar je samo razneo zemlju i pesak.

Perin polete kroz nebo prepuno otpada, loveći Koljača. Da li se taj čovek opet premestio u Šajol Gul? Ne. Još dve strele sevnuše preko neba prema Perinu. Koljač je veoma vešt u tome da ih natera da zanemaruju vetar.

Perin odbi strele čekićem i pohrli u Koljačevom smeru. Ugleda tog čoveka na vrhu jedne stene kako skače u vazduh dok se tle mrvi oko njega.

Perin slete zamahujući čekićem, a Koljač se - naravno - premesti, pa čekić tresnu o kamen glasno kao udar groma. Perin zareža. Koljač je prebrz!

Ali i Perin je brz. Pre ili posle, jedan od njih će načiniti pogrešan korak. Jedan pogrešan korak biće dovoljan.

On ugleda Koljača kako beži odatle, pa pođe za njim. Kada Perin skoči s narednog brda, kamenje se rasturi iza njega i vetar ga ponese. Sara slabi, ali njegova volja je daleko jača sada kada je tu telom. Više ne mora da brine hoće li prejako ući u san i izgubiti samog sebe. Sada je ušao u san najjače što se može.

I tako je krajolik podrhtavao oko Perina dok se on kretao. Nakon sledećeg skoka on ugleda more pred sobom. Otišli su na jug dalje nego što je Perin shvatio. Jesu li u Ilijanu? Tiru?

Koljač doskoči na žal, gde su se talasi kršili o stenje; vetar je oduvao pesak, ako ga je tu uopšte i bilo. Zemlja kao da se vraćala u neko iskonsko stanje: trava se kidala, crnica odranjala, tako da su ostali samo kamen i talasi.

Perin doskoči pored Koljača. Više nije bilo premeštanja. Obojica su bili usredsređeni na bitku i na udarce čekićem i mačem. Metal je zvečao o metal.

Perin umalo da udari Koljača, ali njegov čekić samo očeša Koljačevu odeću. Začu psovku, ali već sledećeg trena Koljač se dizao iz čučnja s velikom sekirom u ruci. Perin se pribra i okrenu joj bok, učvršćujući kožu.

Sekira mu nije pustila krv, pošto je Perin bio pripremljen, ali jeste nosila veliku silu sa sobom. Udarac je bacio Perina nad more.

Koljač se pojavi iznad njega tren nakon toga i zamahnu onom sekirom. Perin ju je u padu zaustavio čekićem, ali silina udarca gurnula ga je naniže, prema površini okeana.

On zapovedi vodi da se povuče i ona poteče odatle komešajući se i peneći kao da je tera jak vetar. Perin se ispravi dok je padao dočekujući se na noge tako da ispod njega ispuca još mokro stenovito dno zaliva. Morska voda dizala se oko njega obrazujući kružni zid nekih tridesetak stopa visok.