Sećanje na svetlost

Voda se i dalje penušala, ali ništa nije izlazilo iz nje. Iznenada, brdo iza njega rascepi se na dve polovine. Perin oseti kako ga nešto teško udari u rame. Pade na kolena i okrenu se, gledajući raspolućeno brdo i Koljača kako stoji s njegove druge strane i zateže luk.

Perin se očajnički premesti, a bol mu se rascveta u boku i čitavim telom.

„Jedino hoću da kažem da se bitke vode“, govorio je Mandevin, „a da mi nismo tamo.“

„Negde se uvek vode bitke“, odgovori Vanin naslanjajući se o zid ispred jednog skladišta u Tar Valonu. Faila ih je slušala s pola uva. „Mi smo se borili u dovoljno bitaka. Sve što ja hoću da kažem jeste da mi je drago što smo baš ovu bitku izbegli.“

„Ljudi umiru“, prekorno mu kaza Mandevin. „Vanine, ovo nije tek neka obična bitka. Ovo je ni manje ni više nego Tarmon Gai’don!“

„A to znači da nas niko ne plaća“, primeti Van.

Mandevin se zagrcnu. „Plaća... da se borimo u Poslednjo; bitki... Huljo jedna! Ovo je bitka za život.“

Faila se nasmeši, listajući beležnice sa stanjem zaliha. Dvojica Crvenruku stajala su pored dovratka dok su sluge s Plamenom Tar Valona na odeći tovarile Failin karavan. Iza njih se Bela kula uzdizala nad gradom.

Njihovo svađanje isprva joj je smetalo, ali to kako je Vanin zadirkivao drugog čoveka podsetilo ju je na Gilbera, jednog od saldejskih komornika njenog oca.

„Ma, Mandevine“, reče mu Vanin, „uopšte ne zvučiš kao najamnik! Šta ako te lord Met čuje!“

„Lord Met će se boriti“, odgovori Mandevin.

„Kada mora“, kaza Vanin. „Mi ne moramo. Vidi, ove potrepštine su od velike važnosti, zar ne? A neko mora da ih čuva, zar nije tako? I evo nas.“

„Meni samo nije jasno zašto smo mi potrebni za ovaj posao. Ja bi trebalo da pomažem Talmanesu da predvodi Družinu, a ti i tvoje protuve trebalo bi da čuvate lorda Meta...“

Faila skoro da je čula kraj te rečenice, svima već u mislima. Trebalo bi da čuvate lorda Meta od onih Seanšana.

Vojnici su u hodu prihvatili Metov nestanak i ponovno pojavljivanje kod Seanšana. Izgleda da i očekuju takvo ponašanje od „lorda“ Metrima Kautona. Sa Failom je bio odred od pedeset najboljih vojnika Družine, uključujući i kapetana Mandevina, poručnika Sendipa i nekoliko Crvenruku koje je Talmanes srdačno preporučio. Niko od njih ne zna da je njihova prava svrha da čuvaju Rog Valera.

Da je mogla, povela bi sa sobom desetostruko toliko vojnika, ali i pedeset vojnika je već previše sumnjivo. Tih pedeset su najbolje što Družina može da ponudi i neki su čak povučeni sa zapovedničkih položaja. To će morati da bude dovoljno.

Ne idemo daleko, pomislila je Faila prelazeći pogledom preko naredne stranice u beležnici. Mora da izgleda kao da je zabrinuta zbog stanja potrepština. Zašto toliko brinem!

Sve što mora jeste da odnese Rog na Merilorsko polje, sada kada se Kauton napokon pojavio. Već je vodila tri karavana s drugih mesta, u pratnji istih tih stražara, tako da njen trenutni zadatak ne bi delovao ni najmanje sumnjivo.

Namerno je odabrala Družinu. U očima većine ljudi, oni su samo plaćenici, pa samim tim najmanje važna jedinica u čitavoj vojsci - i vojnici kojima se najmanje može verovati. Međutim, iako se ona na sav glas žalila na Meta - možda ga ne poznaje dobro, ali dovoljno je slušala Perina kako priča o njemu - morala je priznati da su mu njegovi ljudi veoma odani. Ljudi koji nađu put do Kautona isti su kao on. Pokušavaju da beže od dužnosti i više vole da se kockaju i pijanče nego da rade nešto korisno. Međutim, kada to bude potrebno - svaki od njih boriće se za desetoricu.

Na Merilorskom polju, Kauton će imati valjane razloge da obiđe Mandevina i njegove ljude. Faila će mu u tom trenutku dati Rog. Naravno, ona sa sobom ima i neke pripadnike Ca Faile koji je čuvaju. Htela je da sa sobom ima neke ljude kojima može da veruje.

Laras - zdepasta nadzornica kuhinja u Tar Valonu - izađe iz skladišta i pripreti prstom nekim služavkama. Ta žena dođe do Faile, a za njom je išao vižljasti mladić koji je šepao i nosio izanđali kovčeg.

„Milostiva, nešto za tebe“, kaza Laras pokazujući taj sanduk. „Amirlin je lično ovo dodala u tvoj tovar. Mislim da je nešto u vezi s nekim njenim prijateljem iz domovine...“

„To je duvan Metrima Kautona“, odgovori Faila i namršti se. „Kada je saznao da Amirlin ima neku količinu dvorečanskog duvana, uporno je zahtevao da ga kupi.“

„Traži duvan u ovakvo vreme." Laras odmahnu glavom, brišići ruke o kecelju. „Sećam se ja tog momka. U svoje vreme, znala sam ja takve mladiće, koji se muvaju po kuhinji kao lutalice što mole za otpatke. Neko bi trebalo da nađe neki koristan posao koji bi on mogao da radi.“

„Radimo na tome“, odgovori Faila dok je Larasin sluga dizao sanduk u Failina kola. Faila se malo lecnu kada on samo pusti sanduk da padne, pa otrese ruke od prašine.