Sećanje na svetlost

„Karavan hrane i platna“, reče Beriša listajući Failinu beležnicu. „Koji se uputio za Merilorsko polje. Danas smo im poslali već sedam karavana. Zašto još jedan? Pretpostavljam da bi ovo više koristilo izbeglicama iz Kaemlina.“

„Merilorsko polje ubrzo će postati poprište velike bitke“, odgovori Faila, s velikom mukom se suzdržavajući da ne prasne. Aes Sedai ne vole kada neko viče na njih. „Čisto sumnjam da tamo možemo da pošaljemo previše potrepština,“

Beriša frknu. „Sto se mene tiče, ovo je previše." Ta žena kao da je stalno nezadovoljna i kao da je razdražena zbog toga što ne učestvuje u borbama.

„Amirlin nije saglasna s tobom“, odgovori Faila. „Molim te, otvori kapiju. Već je kasno." A ako hoćeš da pričaš o traćenju, zašto ne razmisliš o tome što ste me naterale da isteram ceo karavan iz grada i da čekam, umesto da ste mi otvorile kapiju iz dvorišta Bele kule?

Dvorana Kule želela je da se velike vojne jedinice ili karavani za snabdevanje kreću sa samo jednog tla za Putovanje, kako bi se bolje pazilo na to ko dolazi u Tar Valon i ko odlazi iz njega. Faila ne može da ih krivi zbog te predostrožnosti, bez obzira što je povremeno dovodi do ludila.

Cinovnici su činovnici, a Beriša je napokon poprimila izraz usredsređenosti pripremajući se da otvori kapiju. Ali pre nego što stiže da je izatka, tle se zatrese.

Ne opet, pomislila je .Faila uzdahnuvši. Pa, manji potresi obično slede nakon...

Niz crnih kristalnih klinova rascepi zemljište, štrčeči po deset ili petnaest stopa. Jedan klin proburazi konja nekog Crvenruke, rasipajući krv kroz vazduh kada probi i konja i konjanika.

„Mehur zla!“ začu se Harnan kako viče odnekud iz blizine.

Drugi kristalni klinovi - neki tanki kao koplje a drugi širine čoveka - rascepiše tle. Faila panično pokuša da zauzda svoje konje. Oni počeše da poigravaju i da se pomeraju u stranu, vrteći njena kola i skoro je oborivši sa sedišta dok je vukla uzde.

Svuda oko nje vladalo je ludilo. Klinovi su se u skupinama probijali kroz zemlju, a svaki od njih bio je oštar kao brijač. Jedna kola se rasprsnuše kada im kristali uništiše levu stranu. Hrana se prosu po uveloj travi. Neki konji pomahnitaše, pa se i druga kola prevrnuše. Kristalni klinovi nastaviše da rastu, pojavljujući se svuda po praznom polju. Vika se začu iz smera obližnjeg sela i s kraja mosta koji je vodio ka Tar Valonu.

„Kapija!“, vrisnu Faila, i dalje se boreći sa svojim konjima. „Otvaraj je!“

Beriša odskoči kada klinovi izroniše iz zemlje pored njenih nogu. Prebledelo ih pogleda, a Faila tek tada shvati da se nešto kreće u senovitim kristalima. Podsećalo je na dim.

Kristalni klin probi Beriši stopalo. Ona vrisnu i kleknu baš u trenutku kada crta svetla rascepi vazduh. Hvala Svetlosti, žena je održala tkanje i - naizgled lednički sporo - ta svetlosna linija se okrenula i u vazduhu se otvorila rupa dovoljno velika da kroz nju prođu kola.

„Kroz kapiju!“, viknu Faila, ali glas joj se nije čuo od larme. Kristali izroniše iz tla blizu njene leve strane, tako da joj se zemlja rasprsnu po licu. Konji joj poigraše, pa pođoše u galop. Umesto da se igra sa mogućnošću da u potpunosti izgubi vlast nad njima, Faila ih potera prema kapiji. Ali trenutak pre nego što prođoše, ona povuče uzde tako da se konji ukopaše u mestu.

„Kapija!“, viknu ostalima. Glas joj se opet izgubio, ali srećom su je Crvenruke čule i počele da ponavljaju njen povik, jašući niz red kola, hvatajući uzde i okrećući kola prema kapiji. Drugi ljudi podigoše one koji su bili bačeni na tle.

Harnan galopom prolete pored nje, noseći Olvera. Za njim su sledili Sendip, kojeg je s leđa držala Setejl Anan. Učestalost izbijanja kristala samo se uvećala. Jedan iskoči blizu Faile, a ona užasnuto shvati da onaj senoviti dim koji se u kristalima kreće ima svoj oblik. Bile su to prilike muškaraca i žena koji vrište, kao da su zarobljeni u kristalima.

Ona zgroženo ustuknu. Poslednj a ispravna kola protandrkaše kroz kapiju. Ubrzo će polje biti krcato kristalima. Neki zaostali pripadnici Družine pomogoše ranjenicima da se popnu u sedla, ali dvojica padoše kada kristali odjednom počeše da se šire u stranu. Vrenie je da se ide. Aravina prođe, pa zgrabi Failine uzde da je odvuče na bezbedno mesto.

„Beriša!” viknu Faila. Aes Sedai je klečala pored prolaza, a znoj joj se slivao niz bledo lice. Faila skoči sa sedišta, pa zgrabi ženu za rame dok je Aravina vukla kola kroz kapiju.

„Hajdemo!” viknu Faila Beriši. „Nosiću te.“

Žena se zatetura, pa pade na bok, držeći se za trbuh. Faila se lecnu kada shvati da joj krv lipti kroz prste. Beriša je zurila u nebo otvarajući usta, ali nikakav se zvuk nije čuo.

„Milostiva!" Mandevin dogalopira do nje. „Nije me briga kuda ovo vodi! Moramo da prođemo!“

„Šta...“