Sećanje na svetlost

I zaista, zemljotres je prošao a da ni kamičak nije otpao s mosta. Faila povrati vlast nad konjima i opet ih potera. Svetlost dala da ni gradu nije pričinjena velika šteta. Ne zna da li su zemljotresi tu uobičajena pojava. Pošto je Zmajeva planina tako blizu, začelo se potresi odigravaju makar povremeno, zar ne?

Ipak, taj zemljotres ju je zabrinuo. Ljudi pričaju da zemlja postaje nepostojana i da tle ječi skoro kao što nebo puca od munja i gromova. Čula je više priča o sitnim pukotinama nalik na paučinu koje se javljaju u kamenu, crne kao noć, kao da se otvaraju u večnost.

Cim ostatak karavana izađe iz grada, Faila potera svoja kola pored nekih Najamničkih družina koje su čekale svoj red kod Aes Sedai za Putovanje. Faila nije mogla da zahteva prvenstvo prolaza, pošto mora izbeći da privlači pažnju sebe, i tako, ma koliko joj to kidalo živce, počela je da čeka.

Njen karavan bio je poslednji u redu tog dana. S vremenom je Aravina došla do Failinih kola, a Olver se pomerio na vozarskoj klupi da joj napravi mesta. Ona ga je potapšala po glavi. Mnogo žena se tako ponaša prema Olveru, a on zaista uglavnom deluje nevino. Međutim, Faila nije bila baš ubeđena u to. Pogleda ispod oka kada se Olver pribio uz Aravinu. Izgleda da Met ima jak uticaj na to dete.

„Milostiva, zadovoljna sam ovim karavanom“, kaza Aravina. „Sa ovim platnom, trebalo bi da imamo dovoljno tkanine da većinu naše vojske stavimo pod šatore. 1 dalje nam je potrebna koža. Znamo da je kraljica Elejna terala svoje ljude na naporan marš, pa ćemo sasvim sigurno dobiti zahteva za nove čizme.“

Faila rasejano klimnu glavom. Kapija se otvori ka Meriloru, pa ona ugleda vojske koje se i dalje prikupljaju. U poslednja dva dana, vojske su se lagano i šepajući vratile da zaleče svoje rane. Tri bojišta i tri nedaće različitih razmera. Svetlosti. Dolazak Šaranaca pokazao se razornim, kao i izdaja velikih kapetana - uključujući i Failinog rođenog oca. Vojske Svetlosti ostale su bez više od trećine vojnika.

Na Merilorskom polju zapovednici su razmatrali stanje stvari, a njihovi vojnici popravljali oklope i oružje, čekajući ono što će uslediti. Poslednji otpor.

„Takođe će nam biti potrebno još mesa“, govorila je Aravina. „Trebalo bi da predložimo da se u narednih nekoliko dana pošalju lovačke družine kroz kapije, kako bi se videlo šta može da se ulovi.“

Faila klimnu. Veliko je olakšanje to što je Aravina s njom. Mada je Faila i dalje primala izveštaje i obilazila komornike, pažnja koju je Aravina posvećivala svemu tome mnogo joj je olakšavala posao, kao da je ona neki dobar narednik što se stara da su njegovi vojnici u pravom stanju pred obilazak njihovog starešine.

„Aravina“, reče Faila, „ti nijednom nisi iskoristila neku kapiju da obiđeš svoju porodicu u Amadiciji.“

„Milostiva, tamo nema više ničeg za mene.“

Aravina je tvrdoglavo odbijala da prizna da je bila plemkinja pre nego što su je Šaidoi zarobili. Pa, makar se ne ponaša kao neki pređašnji gai’šaini - krotko i pokorno. Ako je Aravina rešila da svoju prošlost ostavi za sobom, Faila će joj drage volje pružiti tu priliku. To je najmanje što joj duguje.

Dok su one tako razgovarale, Olver je sišao s kola da priča sa svojim „čikama“ među Crvenrukama. Faila pogleda u stranu kada Vanin projaha s još dva izviđača Družine. Razdragano je razgovarao s njima.

Pogrešno tumačiš onaj njegov pogled, pomislila je Faila. Nema ničeg sumnjivog u vezi s tim čovekom; samo si usplahirena zbog Roga.

Ipak, kada je Harnan prišao da je pita je li joj nešto potrebno - neki pripadnik Družine to radi na svakih pola sata - pitala ga je za Vanina.

„Vanin?" upita Harnan iz sedla. „Dobar čovek. Milostiva, povremeno ume da kuka da ti uši otpadnu slušajući ga, ali nemoj da ti zbog toga postane mrzak. On nam je najbolji izviđač.“

„Ne mogu ni da zamislim kako“, odgovori ona. „Mislim, nije moguće da se on kreće ni brzo ni tiho sa onolikom telesinom, zar ne?“

„Milostiva, iznenadila bi se“, kroz smeh odgovori Harnan. „Volim da ga zadirkujem, ali zaista je vest.“

„Da li je s njim ikada bilo nekih muka oko poštovanja naređenja?“, upita Faila pokušavajući da bira reči. „Tuče? Krađa stvari iz tuđih šatora?“

„Vanin?" Harnan se zasmeja. „On hoće da pozajmi pljosku s rakijom, ako ga pustiš, pa da je vrati gotovo praznu. A istini za volju, možda je u prošlosti bio lopov, ali nikada ga nisam video da se tuče. On je dobar čovek. Ne moraš da se brineš zbog njega.“

Možda je u prošlosti bio lopov? Ali Harnan izgleda kao da više ne želi da priča o tome. „Hvala ti“, kaza mu ona - ali i dalje je bila zabrinuta.

Harnan je pozdravi prinoseći šaku glavi, pa odjaha. Prošlo je više od tri sata pre nego što je neka Aes Sedai došla da ih obradi. Beriša im je prišla, odmeravajući karavan oštrim okom. Bila je strogih crta lica i vitkog stasa. Ostale Aes Sedai koje su radile na tlu za Putovanje već su se vratile u Tar Valon, a sunce je klizilo prema obzorju.