Sećanje na svetlost

Laras klimnu, pa se vrati u svoje skladište. Faila dodirnu kovčeg. Mudraci tvrde da Sara nema osećaj za šalu. Sara i Točak jednostavno postoje; oni ne mare niti staju nekome na stranu. Međutim, Faila nije mogla a da se ne oseća kao da joj se odnekud Tvorac ceri. Pobegla je od kuće s glavom punom bahatih snova; bila je dete koje je mislilo da je u slavnoj potrazi s ciljem da nađe Rog.

Život joj je srušio te snove i naterao je da se sama digne na noge. Odrasla je i počela da obraća pažnju na ono što je zaista važno. A sada... sada je Sara, skoro potpuno nehajno, bacila Rog Valera pravo njoj u krilo.

Ona skloni ruku s kovčega, odbijajući da ga otvori. Ima ključ za njega, koji joj je uručen odvojeno iproveriće je li Rog zaista u kovčegu. Ali ne sada. Tek kada bude sama i kada se uveri da je bezbedna.

Pope se u kola i spusti noge na kovčeg.

„Ovo mi se i dalje ne dopada“, govorio je Mandevin pored skladišta.

„Tebi se ništa ne dopada“, odgovori mu Vanin. „Vidi, ovo što mi radimo jeste važno. Vojnici moraju da jedu.“

„Valjda je to tačno“, saglasi se Mandevin.

„Jeste!" dodade neki novi glas. Pridruži im se Harnan, još jedan Crvenruka. Faila je primetila da nijedan od njih trojice nije skočio da pomogne slugama s utovarom. „Hrana je predivna“, nastavi Harnan. „A ako je neko stručnjak za jelo, Vanine, to si svakako ti.“

Harnan je bio stamen čovek širokog lica i s jastrebom istetoviranim na obrazu. Talmanes se kleo u njega, tvrdeći da je on preživeo i „šestospratni pokolj" i Hinderstap, šta god to dvoje bilo.

„Harnane, to me je ranilo u srce“, javi se Vanin. „To me je duboko ranilo.“

„Čisto sumnjam“, kroz smeh odgovori Harnan. „Da bi ti bio ranjen, napad najpre mora da probije salo da bi stigao do mesa. Nisam siguran da su čak i troločki mačevi dovoljno dugi za tako nešto !“

Mandevin se grohotom nasmeja, pa njih trojica odoše nekud. Faila završi listanje poslednjih nekoliko stranica beležnice, pa poče da silazi sa kola i da zove Setejl Anan. Ta žena je imala ulogu njenog pomoćnika u rukovođenju tim karavanima. Ali dok je silazila s kola, Faila je primetila da nisu sva trojica vojnika Družine otišla odatle. Otišla su samo dvojica. Dežmekasti Vanin i dalje je stajao tu. Ugledala ga je, pa je zastala.

Vanin smesta ode prema nekim drugim vojnicima. Da li je on to drži na oku?

„Faila! Faila! Aravina kaže da je završila s proverom utovara. Faila, možemo da krenemo.“

Olver se žurno pope na sedište. Uporno je tražio da se pridruži karavanu, a pripadnici Družine ubedili su je da mu dopusti. Cak je i Setejl nagovestila da bi bilo pametno da ga povedu. Izgleda da su svi oni brinuli da će Olver nekako naći put do borbi ako neprestano ne paze na njega. Faila ga je nevoljno odredila za potrčka.

„Onda dobro“, reče Faila i vrati se na kola. „Možemo i da krenemo.“

Niz kola lagano krete. Sve vreme dok su izlazili iz grada pokušavala je da ne gleda kovčeg.

Takode je pokušavala da ne razmišlja o njemu, ali zbog toga su joj samo misli letele na drugu brigu. Na Perina. Videla ga je samo nakratko kada je vozila potrepštine u Andor. Upozorio ju je da će možda imati drugu dužnost, ali nije bio voljan da joj kaže o čemu je reč.

A sada je nestao. Postavio je Tama za domostrojitelja umesto sebe, prošao kroz kapiju za Šajol Gul - i nestao. Raspitivala se kod ljudi koji su

bili tamo, ali niko ga nije video nakon njegovog razgovora s Random.

Sve će biti u redu s njim, zar ne? Ona je vojnička kći i vojnička žena i zna da ne bi trebalo da se preterano brine. Ali čovek ne može a da ne brine makar malo. Upravo je Perin predložio nju za čuvara Roga.

Rasejano se zapitala je li on to učinio s namerom da je drži dalje od bojišta. Ako i jeste to uradio iz tog razloga, ne bi joj to previše smetalo, mada mu to nikada ne bi otvoreno saopštila. Zapravo, kada se sve ovo završi, nagovestiće mu da je uvređena, pa će videti kako će se on poneti. Njemu mora da bude jasno da ona neće pristati da bude mažena i pažena, pa makar njeno pravo ime govorilo nešto drugo.

Faila potera svoja kola, na čelu karavana, na Džualdski most, koji je vodio iz Tar Valona. Negde na pola puta most se zatrese. Konji zadžilitaše i zarzaše zabacujući glave, a Faila ih zaustavi i osvrnu se. Kada ugleda zgrade u Tar Valonu kako se njišu, ona se uveri da to ne podrhtava samo most, već da je reč o zemljotresu.

Drugi konji su poigravali i njištali, a kola su se tresla od podrhtavanja. „Gospo Faila, moramo da siđemo s mosta!“, viknu Olver.

„Ovaj most je predugačak da bismo uspeli da siđemo s njega pre nego što se ovo završi“, mirno odgovori Faila. Preživela je zemljotrese u Saldeji. „Bili bismo u većoj opasnosti da se povredimo ako sada počnemo da strmoglavo bežimo nego ako ostanemo ovde. Ovaj most su napravili Ogijeri. Verovatno smo bezbedniji ovde nego na zemlji.“