Sećanje na svetlost

Ona ućuta kada je Mandevin zgrabi oko pasa i diže na konja, a obližnji kristali se rasprsnuše. On zagalopira kroz otvor, sve vreme je čvrsto držeći.

Kapija se trenutak kasnije zatvori. Faila se borila za dah dok ju je Mandevin spuštao na tle. Zurila je u mesto gde se nalazila kapija.

Njegove reči napokon joj dođoše do pameti. Nije me briga kuda ovo vodi... On je video nešto što ona, u svom strahu i želji da sve povede nekud gde je bezbedno, nije videla.

Kapija nije vodila na Merilorsko polje.

„Gde...“, prošapta Faila pridružujući se ostalima, koji su zurili u grozan krajolik. Velika vrućina, biljke prekrivene crvenim tačkama, ogavan vonj u vazduhu.

Oni su u Pustoši.

Avijenda je žvakala hrskave žitarice uvaljane s medom. Ukus im je bio veličanstven. Pošto su bili blizu Randa, hrana je prestala da im se kvari.

Ona pruži ruku da uzme čuturu s vodom, pa se pokoleba. U poslednje vreme, pila je mnogo vode. Ni u jednom trenutku nije zastala da razmisli o njenoj dragocenosti. Zar je već zaboravila nauke koje je stekla vraćajući se u Trostruku zemlju da bi posetila Ruidean?

Svetlosti, pomislila je prinoseći čuturu usnama. Koga je briga za to? Ovo je Poslednja bitka!

Sedela je na podu jednog velikog aijelskog šatora podignutog u dolini Takandar. Blizu nje je jela Melaina, Žena je sada bila blizu porođaja sa svojim blizancima, pa joj je trbuh nabrekao ispod haljine i šala. Baš kao što je Devicama zabranjeno da se bore dok su bremenite, i Melaini je bilo zabranjeno da učestvuje u opasnim radnjama. Dobrovoljno se javila da ode na Berelajnin položaj za lečenje u Majenu - ali je redovno proveravala kako se bitka odvija. Mnogi gai'šaini dolazili su kroz kapije da bi pomagali kako god mogu, mada su jedino mogli da nose vodu ili blato za zemljane bedeme za koje je Ituralde naredio da se podignu kako bi branioci imali makar nekakvu zaštitu.

Nekoliko Devica jelo je u njenoj blizini i razgovaralo znakovima. Avijenda je mogla da protumači pokrete njihovih prstiju, ali nije to radila. Tako bi samo poželela da im se pridruži. Postala je Mudra i odrekla se svog starog života. Međutim, to ne znači da se očistila od svake trunčice zavisti. Obrisala je svoju drvenu zdelu, pa ju je vratila u uprtnjaču, ustala i izašla iz šatora.

Noć je bila sveža. Ostao je jedan sat do zore i osećala se skoro kao da je u Trostrukoj zemlji. Avijenda pogleda planinu koja se dizala nad dolinom, Iako je još bio mrak, videla je jamu što vodi u nju.

Prošlo je mnogo dana otkad je Rand ušao tamo. Ituralde se prethodne noći vratio u logor s pričom da su ga zarobili vukovi i čovek koji je tvrdio da ga je Perin Ajbara poslao da otme velikog kapetana. Ituraldea su stavili pod oružanu stražu, ali on se nije bunio zbog toga.

Troloci čitav dan nisu napadali dolinu. Branioci su ih još zadržavali u prolazu. Senka kao da čeka nešto. Svetlost dala da to nije još jedan mirdraalski napad. Onaj prethodni skoro da je okončao svaki otpor. Avijenda je okupila usmerivače kada su Bezoki izronili da ubijaju ljude što su branili izlaz iz klanca; mora da su shvatili kako nije pametno to što su se otkrili u tako velikom broju, pa su pobegli u dubinu klisure kada je usmeravanje otpočelo.

Bilo kako bilo, ona je bila zahvalna na tom retkom trenutku predaha i gotovo spokoja između napada. Zurila je u onu rupu u planini, gde se Rand borio. Iz njenih dubina dopiralo je snažno dobovanje; moćno usmeravanje u talasima. Napolju je prosio nekoliko dana, ali koliko vremena je prošlo unutra? Dani? Sati? Minuti? Device koje čuvaju stazu što vodi do ulaza tvrde da na dužnosti budu samo četiri sata, ali da otkriju da je prošlo osam sati kada se spuste niz padinu.

Moramo da izdržimo, pomislila je Avijenda. Moramo da se borimo. Moramo da mu pružimo kolikogod vremena možemo.

Makar zna da je on još živ. Oseća to. Oseća i njegov bol.

Ona skrenu pogled.

Tada nešto primeti. Neka žena je usmeravala u taboru. Bilo je to slabašno, ali Avijenda se svejedno namrštila. U ovo doba, kada nema nikakve bitke, jedino usmeravanje trebalo bi da se odvija na tlu određenom za Putovanje, a ovo što ona oseća odigrava se u pogrešnom smeru.

Mrmrljajući sebi u bradu, ona krenu kroz logor. Verovatno je opet reč o nekoj vetrotragačici koja nije na dužnosti. One se smenjuju u skupini koja koristi Zdelu vetrova - i to neprestano - da bi zauzdavale oluju. To se radi na vrhu severnog zida doline i čuva ih veliki odred Morskog naroda. Moraju da odlaze tamo kroz kapije da bi se smenjivale.