Sećanje na svetlost

„Moramo da dignemo logor na uzbunu“, nastavi Avijenda. „Moguće da su ova trojica samo ušla a da ih niko nije zaustavio. Mnogi mokrozemski stražari izbegavaju da zaustavljaju Aijele. Pretpostavljaju da svi mi služimo Kar’a’karnu.“

Za mnoge mokrozemce - svi Aijeli su isti. Budale. Mada... da bude iskrena, Avijenda je morala da prizna da je i njen prvi nagon kada je ugledala te Aijele bio da ih vidi kao saveznike. Sta li se to desilo? Nema ni dve godine kako bi ona smesta napala kada bi ugledala nepoznate algai’d’sisvaije kako se šunjaju po njenom logoru.

Avijenda nastavi da pretražuje leševe - svako je imao nož, koplja i luk. Ništa što bi joj govorilo nešto posebno. Međutim, misli joj prošaptaše da joj je nešto promaklo.

„Usmerivačica“, iznenada kaza dižući pogled. „Aes Sedai, mene je privuklo to što sam osetila ženu kako usmerava. Jesi li to bila ti?“

„Nisam usmeravala sve dok nisam ubila ove ljude“, odgovori Kecuejn mršteći se.

Avijenda se spusti u borbeni stav, smesta se povlačeći u senku. Sta li će sledeće da otkrije? Mudre koje služe Senci? Kecuejn se namrštila dok je Avijenda dalje istraživala okolno područje. Prošla je pored Darlinovog šatora, ispred kojeg su se vojnici okupili oko svetiljaka tako da su bacali senke što su poigravale na šatorskom platnu. Prošla je pored vojnika u zbijenim odredima koji su nemo hodali logorskim stazama. Nosili su baklje, tako da nisu mogli da vide šta je u mraku.

Avijenda je čula tairenske zapovednike kako pričaju da je baš dobro što jednom u životu ne moraju da brinu da će stražari dremati na dužnosti. Zbog munja, troločkih bubnjeva koji dobuju u daljini i povremenih napada Nakota Senke što pokušavaju da se uvuku u logor... vojnici znaju da moraju biti na oprezu. Studenim vazduhom pronosio se miris dima i smrad od troločkih tabora.

Na kraju je digla ruke od lova i vratila se odakle je došla, zatekavši Kecuejn kako razgovara s jednim odredom vojnika. Avijenda samo što im nije prišla kada joj je pogled preleteo preko jednog zamračenog dela logora, a sva čula su joj se odjednom izoštrila. Iz onog mraka dopire usmeravanje.

Avijenda smesta poče da tka štit. Osoba u tami tkala je Vatru i Vazduh Prema Kecuejn. Avijenda pusti to tkanje i umesto toga napade Duhom, Jecajući neprijateljsko tkanje u trenu kada je bilo pušteno.

Avijenda začu psovku i tkanje ognja rascveta se prema njoj. Avijenda se pognu i tkanje joj prelete preko glave, šišteči na hladnom vazduhu. Talas vreline pređe preko nje. Njen neprijatelj iskoči iz senke - koje god tkanje da je koristila da bi se sakrila, u međuvremenu se raspalo - i Avijenda ugleda ženu protiv koje se ranije borila. Onu što beše ružna kao Trolok.

Žena zamače iza nekih šatora trenutak pre nego što se tle pocepa iza nje - Avijenda nije načinila to tkanje. Trenutak kasnije, ta žena se ponovo skalupi - kao što je ranije radila - i nestade.

Avijenda je oprezno stajala. Okrenula se da pogleda Kecuejn, koja joj je prišla. „Hvala ti“, nevoljno joj zahvali ta žena, „na tome što si poremetila ono tkanje.“

„Dakle, rekla bih da sam ti se sada odužila“, reče Avijenda.

„Odužila? Ni za stotinu godina, dete. Ali priznaću ti da sam ti zahvalna na tome što si se umešala." Namrštila se. „Ona žena je nestala.“

„Radila je to i ranije.“

„Nama nepoznat način Putovanja“, kaza Kecuejn delujući onespokojeno. „Nisam videla nikakve tokove Moći. Možda je reč o nekakvom ter'angrealu? To...“

Mlaz crvene svetlosti sevnu iznad prvih redova njihove vojske. Troloci napadaju. Avijenda istovremeno oseti usmeravanje u različitim delovima njihovog logora. Jedan, dva, tri... Okretala se u mestu, pokušavajući da oseti sve položaje iz kojih dopire usmeravanje. Izbrojala ih je pet.

„Usmerivači“, odsečno reče Kecuejn. „Na desetine njih.“

„Desetine? Ja sam osetila samo njih pet.“

„Većina njih su muškarci, budalasto dete“, odvrati Kecuejn i mahnu. „Idi i okupi ostale!“

Avijenda odjuri, dižući uzbunu na sav glas. Kasnije će morati da popriča s Kecuejn o tome što joj je naređivala. Možda. Kada neko „popriča" s Kecuejn, nakon toga se često oseća kao budala. Avijenda otrča u aijelski deo logora taman na vreme da vidi Amis i Sorileu kako ogrću šalove i gledaju nebo. Flin se istetura iz obližnjeg šatora, trepćući krmeljivim očima. „Muškarci?" upita. „Usmeravaju? Zar je to došlo još Aša'mana?“

„Malo verovatno“, odgovori mu Avijenda. „Amis, Sorilea, potreban mi je krug.“

One je pogledaše izvijajući obrve. Možda je ona sada jedna od njih i možda zapoveda oslanjajući se na Kar’a’karnovu vlast, ali ako bude podsećala Sorileu na to, završiće zakopana u pesku do grla. „Ako vam nije teško“, brzo dodade.

„Ti se pitaš, Avijenda“, odgovori joj Sorilea. „Otići ću da razgovaram sa ostalima i poslaću ih do tebe, da bi mogla da obrazuješ svoj krug. Mislim da ćemo napraviti dva, kao što si jednom predložila. Tako će biti najbolje.“