Sećanje na svetlost

Rand to nije mogao da pojmi. Crnilo ga je povlačilo prema sebi. On posegnu ka Šari i nekako se usidri za nju, da ne bi bio progutan.

To ga je usredsredilo. Neznatno ga je zaključalo u vremenu. Sara se talasala Pred njim a Rand ju je gledao kako se tka. Znao je da to zapravo nije neka Sara, ali tako ju je njegov um tumačio. Bilo je to nešto poznato, kao što je i opisano - utkane niti raznih života.

Rand se opet usidri u stvarnosti i poče da se kreće s njom. Vreme je opet dobilo smisao, a on nije više mogao da vidi ni ispred ni iza sebe - ali i dalje može da vidi sva mesta, kao čovek koji stoji iznad globusa dok se ovaj okreće.

Rand se suoči s prazninom. „Dakle“, obrati joj se, „ovde će se sve zapravo odigrati. Moridin bi da me ubedi da će se sve rešiti jednim običnim dvobojem.“

ON JE DEO MENE, ALI OČI SU MU MALE.

„Da“, odgovori Rand. „I ja sam to primetio.“

MALE ALATKE ZNAJU DA BUDU DELOTVORNE. I NAJTANJI NOŽ MOŽE DA ZAUSTAVI OTKUCAJE SRCA. ON TE JE DOVEO OVAMO, NEPRIJATELJU MOJ.

Ništa od svega toga nije se dogodilo kada je Rand poslednji put nosio ime Lijus Terin. To može da protumači samo kao dobar znak.

Sada je bitka zaista otpočela. Zagledao se u ništavilo i osetio ga je kako navire. A onda, poput iznenadne oluje, Mračni svom svojom silom napade Randa.

Perin se osloni o drvo, dahćući od bola. Koljačeva strela probila mu je rame, tako da je glava proletela na drugu stranu. Nije smeo da je vadi, ne sa...

Zanese se. Misli su mu bile trome. Gde je on to? Premestio se što je dalje mogao od Koljača, ali... to mesto mu nije poznato. Drveće ima čudne krošnje, previše lisnate, i ne liči ni na jedno koje je u životu video. Oluja i tu duva, ali slabije.

Perin se okliznu i zastenja kada pade na zemlju. Bol mu sevnu u ramenu. Okrenu se i zagleda ka nebu. Slomio je strelu kada je pao.

Ovo... ovo je vučji san. Mogu da učinim da strela samo nestane.

Pokuša da prikupi snagu da to učini, ali bio je preslab. On shvati da počinje da se gubi, pa u mislima potraži vukove. Pođe mu za rukom da nađe umove nekih vukova, ali oni se lecnuše i iznenađeno mu poslaše odgovore.

Dvonogi koji ume da govori? Šta je sad pa ovo? Šta si ti?

Njegova priroda kao da ih je prestravila, pa su ga istisnuli iz svojih umova. Kako to da oni ne znaju šta je on? Vukovi imaju veoma dugo pamćenje. Začelo... začelo...

Faila, pomislio je. Tako prelepa, tako pametna. Trebalo bi da odem kod nje. Samo moram... moram da zatvorim ovu Putokapiju... i da se vratim njo) u Dve reke...

Perin se okrenu i diže na kolena. Je li to njegova krv na zemlji? Toliko crvenila. Trepnu.

„Dakle, tu si?“, začu se jedan glas.

Lanfear. On diže ka njoj zamagljeni pogled.

„I tako te je porazio“, kaza ona prekrstivši ruke. „Razočaravajuće. Nisam želela da odaberem njega. Ti si mi daleko primamljiviji, vuče.“

„Molim te“, izusti on promuklim glasom.

„U iskušenju sam, mada ne bi trebalo da budem“, odgovori mu ona. „Pokazao si se slabim.“

„Ja... mogu da ga pobedim.“ Odjednom ga obuze stid zbog toga što je pretrpeo neuspeh pred njom - toliki stid da se Perin oseti bezmalo smrvljenim. Kada je on to počeo da brine šta Lanfear misli o njemu? Nije mogao to da odredi.

Ona poče da lupka jednim prstom po drugoj ruci.

„Molim zausti Perin dižući ruku ka njoj. „Molim te.“

„Ne“, odgovori mu ona okrećući se. „Naučila sam se pameti i više neću da ponavljam tu grešku da dajem srce onome ko ga ne zaslužuje. Zbogom, štene.“

Ona nestade, ostavivši Perina na sve četiri na tom čudnom mestu.

Faila, kaza mu jedan delić njegovog uma. Ne brini ti za Lanfear. Moraš da odeš kod Faile.

Da. Da, može da ode kod nje, zar ne? Gde je ona? Merilorsko polje. Tamo ju je ostavio. Tamo će ona biti. Premestio se tamo, nekako prikupivši snage tek dovoljno za to. Ali naravno da ona nije bila tamo. On se nalazi u vučjem snu.

Prolaz koji je Rand postavio. Biće tu. Samo mora da dođe do njega. Mora da... Mora da...

On se skljoka na tle i prevrnu na leđa. Oseti kako pluta u ništavilo. Vid mu se pomrači dok je zurio u uskomešalo nebo. Bar... bar sam se našao Randu, pomislio je Perin.

Vukovi mogu da brane Šajol Gul sa ove strane, zar ne? Mogu da brane Randa... Moraće.

Faila je drvetom đžarala njihovu bednu logorsku vatru. Pao je mrak, a vatra je blistala slabašnom crvenom svetlošću. Nisu se usudili da založe veću vatru. Smrtonosna stvorenja vrebaju u Pustoši. Troloci su još i najmanje opasni.