Sećanje na svetlost

Sem ako Beriša nije jednostavno iskoristila okolnosti, pomislila je Faila. Takođe, ta žena je poginula veoma čudno. Ona rana u njenom trbuhu nije izgledala kao da su je izazvali šiljci. Više je ličila na ranu od noža. Kao da je neko napao Berišu čim je Rog prošao kroz kapiju. Možda da bi je sprečio da kaže šta je uradila?

Svetlosti, pomislila je Faila, postala sam previše sumnjičava.

„Pa“, zausti Harnan, „šta ćemo?“

„Zavisi“, odgovori Faila gledajući Setejl. „Postoji li neki način da Aes Sedai utvrde kuda smo poslani?“

Setejl se pokoleba, kao da baš i nije voljna da otkrije koliko zapravo zna. Ali kada je odgovorila, bila je veoma samouverena. „Tkanja za sobom ostavljaju trag. Tako da - da, neka Aes Sedai bi mogla da otkrije kuda smo otišli. Međutim, tragovi se ne zadržavaju dugo: svega nekoliko dana, a i to kada je reč o moćnom tkanju. Niti svi usmerivači mogu da čitaju tragove - to je redak talenat.“

To kako je govorila, tako samopouzdano i zapovednički... to kako je zračila pouzdanošću. Ipak nije reč o nekoj rođaci, pomislila je Faila. Ova žena se obučavala u Beloj kuli. Da ona možda nije kao kraljica Morgaza? Da nije bila preslaba kada je o Jednoj Moći reč da bi postala Aes Sedai?

„Sačekaćemo jedan dan“, reče Faila. „Ako za to vreme niko ne dođe po nas, poći ćemo na jug i pokušati da što pre pobegnemo iz Pustoši.“

„Pitam se koliko smo daleko na severu“, reče Harnan češući se po bradi. „Baš mi i nije do prelaska planina kako bismo stigli do kuće.“

„Ti bi radije ostao u Pustoši?“, upita ga Mandevin. „Pa, ne“, odgovori Harnan. „Ali povratak bi mogao da traje mesečima. Meseci putovanja kroz Pustoš...“

Svetlosti, pomislila je Faila. Meseci putovanja kroz mesto gde smo imali sreče što smo za jedan dan izgubili samo dva čoveka. To im nikada neće uspeti. Cak i bez kola, njihov karavan će u tom krajoliku štrčati kao sveža rana na oboleloj koži. Imaće sreće ako prežive još dan ili dva.

Suzdrža se da se ne osvrne prema svom šatoru. Sta li će se desiti ako ne odnese Rog Metu na vreme?

„Postoji još jedna mogućnost“, kolebljivo reče Setejl.

Faila je pogleda.

„Onaj vrh koji vidiš istočno od nas“, objasni Setejl očigledno nevoljno, „to je Šajol Gul.“

Mandevin prošapta nešto toliko tiho da Faila nije čula, pa čvrsto sklopi oči. Ostali su izgledali kao da ih je obuzela mučnina, ali Faila je smesta shvatila šta je Setejl htela da kaže.

„Tamo Ponovorođeni Zmaj vodi rat protiv Senke“, kaza Faila. „Naše vojske će biti tamo - i to sa usmerivačima koji mogu da nas odvedu odavde.“

„Zaista“, saglasi se Setejl. „A područje neposredno oko Šajol Gula poznato je kao Spaljene zemlje - kraj za koji se kaže da ga i strahote što žive u Pustoši potpuno izbegavaju.“

„Zato što je tako užasan!“, pobuni se Arela. „Ako ne odlaze tamo, to je zato što se boje Mračnoga!“

„Mračni i njegove vojske možda su u potpunosti posvećeni ratovanju“, lagano reče Faila klimajući glavom. „Mi ne možemo da preživimo dugo u Pustoši - izginućemo a da neće proći ni nedelju dana. Ali ako u Spaljenim zemljama nema onih grozota i ako nam pođe za rukom da stignemo do naših vojski...“

To joj deluje kao daleko veća nada - ma koliko zapravo neznatna bila - da će preživeti, nego da se upuste u mesecima dug put kroz najopasnije mesto na svetu. Ona kaza ostalima da će razmisliti o tome šta da se radi, pa ih pusti da idu.

Njeni savetnici odoše do svoje ćebadi, a Mandevin pođe da proveri šta rade stražari. Faila ostade da zuri u žar, osećajući mučninu.

Neko zaista jeste ubio Berišu, pomislila je. Uverena sam u to. To što se kapija otvorila na tom mestu moglo je da bude nesrećan slučaj. Nesreće se dešavaju čak i kada je reč o Aes Sedai, ma šta Setejl mislila. Ali ako u karavanu jeste neki Prijatelj Mraka, koji je provirio kroz kapiju i video da ona vodi u Pustoš, mogao je da ubije Berišu da bi se i karavan i Rog nasukali u Pustoši.

„Setejl“, pozva Faila tu ženu dok je ova prolazila pored nje, „da te nešto pitam.“

Setejl sede pored Faile, a na licu joj beše izraz pribranosti. „Znam šta ćeš me pitati.“

„Koliko je prošlo“, upita Faila, „otkad si bila u Beloj kuli?“

„Prošle su već decenije.“

„Jesi li u stanju da otvoriš kapiju?“

Setejl se zasmeja. „Dete, ne bih mogla ni sveću da zapalim. Pregorela sam u nesrećnom slučaju. Ima više od dvadeset pet godina kako nisam držala Jednu moć.“

„Shvatam“, odgovori Faila. „Hvala ti.“

Setejl ode, a Faila ostade da se pita koliko je njena priča bila istinita. Setejl je bila od velike pomoći za to vreme koliko su proveli zajedno, a Faila baš i nije mogla da je krivi zbog toga što je držala u tajnosti svoju povezanost s Belom kulom. U nekim drugim okolnostima, Faila ni u kom slučaju ne bi posumnjala u njenu priču.