Sećanje na svetlost

Avijenda je razumela zašto Aijeli i dalje napadaju. Ti crveni velovi su zločin i uvreda. To što su se Seanšani usudili da zarobe Mudre nije odvratno kao što su oni. Senka je nekako zarobila najhrabrije Aijele i pretvorila ih u... te stvorove.

Povlačeći snagu kroz svoj angreal i krug, Avijenda brzo napade tako što izatka dve vatrene linije i baci ih na crvene velove. Smesta započe nova tkanja, dižući tle ispod dvojice usmerivača i započinjući treća tkanja. Bacala je oganj na crvene velove dok su se oni teturali; jedan odskoči, a drugog zahvati njeno rasprskavanje zemlje.

Onog koji je pobegao pogodila je plamenim kopljima. A onda je obojicu još Jednom udarila talasima Moći, čisto da bi se uverila da su mrtvi. Ti ljudi više se ne drže đi’etoha. Oni više nisu živi. Oni su korov koji treba da se iskoreni.

Pošla je napred da vidi šta je sa sisvai'amanima. Osmorica su preživela, a trojica od njih su bili ranjeni. Avijenda nije bila naročito vesta kada je reč o lečenju, ali uspela je da jednome od njih spase život sprečivši da iskrvari kroz ranu na vratu. Ostali preživeli pokupiše ranjenike i pođoše nazad u logor.

Avijenda je stajala iznad dva lesa. Rešila je da ih ne zagleda pobliže. Dovoljno joj je teško palo to što je videla jednog čoveka kojeg je poznavala. Ovi...

Nešto je preseče i jedan od njenih zdenaca Moči nestane. Avijenda odsečnu uzdahnu. Ugasi se još jedan.

Ona smesta pusti krug pa pohita prema mestu gde je ostavila žene. Zatrese se od blesaka i grmljavine. Avijenda se držala Jedne moći, ali njena snaga sada je delovala bedno naspram onoga što je do maločas koristila.

Stade i zatetura se pred čađavim leševima Kirune i Fejldrin. Ona grozna žena koju je ranije videla - žena za koju je Avijenda sve uverenija da je jedna od Izgubljenih - stajala je tu i smešila joj se. Užasna žena držala je Serin za jedno rame, a vitka bela stajala je licem okrenuta prema Izgubljenoj i gledala ju je s praznoglavim obožavanjem. Serinin Zaštitnik ležao je mrtav pred njenim nogama.

Obe nestaše, urušavajući se u same sebe, Putujući bez kapije. Avijenda pade na kolena pred mrtvima. Dejmer Flin zaječa i pokuša da se oslobodi od zemlje nabacane preko njega. Leva ruka bila mu je spaljena do ramena.

Avijenda opsova i učini sve što je mogla da ga Izleći, ali on svejedno pade u nesvest. Odjednom se osetila veoma umorno i veoma, veoma usamljeno.

35 Uvežbani kez

Olveru je nedostajao Vetar. Bela - zdepasta čupava kobila koju je sada jahao - zapravo nije tako loša. Samo je spora. Olver je to dobro znao jer je stalno pokušavao da je tera napred, ali se ona samo vukla za ostalim konjima. Ništa što je on radio nju nije moglo da nagna da ide brže. Olver je hteo da jaše kao oluja, a vukao se kao balvan u lenjoj reci.

On obrisa znoj sa čela. Pustoš je baš strašna, a ostali su - većina njih nije imala konje - hodali kao da će svakim korakom nabasati na hiljadu Troloka. Ostali u karavanu razgovarali su samo prigušeno i sumnjičavo zagledali padine oko sebe.

Prolazili su pored luga sasušenog drveća, čiji je sok curio iz otvorenih rana u kori. Sok je delovao previše crveno. Skoro kao krv. Jedan vozar priđe da ga pogleda.

Loze munjevito padoše s granja - loze koje su delovale uvelo, ali kretale su se kao zmije. Pre nego što Olver stiže da vrisne, vozar je mrtav visio sa gornjih grana.

Čitava povorka se užasnuto ukopa u mestu. Drvo je uvlačilo mrtvog čoveka u sebe kroz procep u kori. Proždiralo ga je. Možda onaj sok i jeste krv. Olver je zgroženo posmatrao šta se dešava.

„Polako“, viknu gospa Faila; glas joj je neznatno podrhtavao. „Kazala sam vam da ne prilazite biljkama! Ništa ne dirajte!“

Sumorno nastaviše put. Sendip, koji je jahao blizu nje, mrmljao je sebi u bradu: „To je petnaesti. Petnaest ljudi je izginulo za nekoliko dana. Svetlosti! Nećemo mi preživeti ovo!“

Da je samo reč o Trolocima! Olver ne može da se bori protiv drveća i buba. Ko pa može? Ali protiv Troloka može da se bori. Olver ima nož, a i naučio je neke stvari od Harnana i Silvika. Olver nije preterano visok, ali misli da bi ga Troloci zbog toga samo potcenili. Mogao bi da napadne odozdo i da ih ubode u najhitnije delove tela i pre nego što oni shvate šta se dešava.

Govorio je to sebi da mu se ruke ne bi tresle dok je mamuzao Belu, nadajući se da će sustići gospu Failu. U daljini je čuo nekakav visok zvuk, kao da neko umire na grozan način. Olver zadrhta. Isti taj zvuk čuo je nešto ranije tog dana. Da li sada dopire iz veće blizine?

Setejl ga zabrinuto pogleda kada se približio čelu povorke. Ostali su davali sve od sebe da on i ne prilazi opasnosti. Pribra se, zanemarujući ono grozno kreštanje u daljini. Svi misle da je Olver krhak i nejak, ali on nije takav. Nisu oni videli ono čega se on nagledao odrastajući. Zapravo, on ne voli ni da razmišlja o tim vremenima. Cini mu se kao da je proživeo tri života. Jedan pre smrti svojih roditelja; drugi kada je bio potpuno sam - i treći sada.