Sećanje na svetlost

Bilo kako bilo, navikao je da se bori protiv ljudi koji su krupniji od njega. Ovo je Poslednja bitka. Stalno govore da svi moraju da daju svoj doprinos. Pa, zašto to ne bi važilo i za njega? Kada Troloci nagrnu, prvo što će uraditi biće da sjaše sa ove spore kobile. On brže šeta nego što ona galopira! Pa, Aijelima konji nisu potrebni. Olver se nije učio od njih, ali hoće. Sve je on smislio. Mrzi sve Aijele, ali najviše mrzi Šaidoe, pa će morati da otkrije sve njihove tajne ako će već da ih ubija.

Otići će kod njih i zahtevati da ga obučavaju. Oni će ga prihvatiti i ponašaće se loše prema njemu, ali na kraju će početi da ga poštuju i pustiće ga da uči zajedno s njihovim ratnicima. Ima priča o tome. Tako to bude.

A nakon što sazna njihove tajne, otići će kod zmija i lisica i dobiti odgovor na pitanje kako da nađe Šaidoe koji su mu ubili oca. A nakon toga, njihovo nalaženje i ubijanje već će biti potraga koja zavređuje da ima sopstvenu priču. Povešču Noela, pomislio je, on je bio svuda. Može da mi bude vodič. On...

Noel je mrtav.

Znoj se slivao Olveru niz lice dok je zurio u stenovitu stazu ispred sebe. Prošli su pored još jednog gaja onog groznog drveća, samo što su ga sada svi izbegavali. Ali pored staze jedan čovek pokaza veliku površinu zauzetu onim ubilačkim blatom. Bilo je smeđe i gusto, a Olver je primetio da iz njega viri nekoliko kostiju.

Ovo mesto je užasno!

Voleo bi da je Noel tu. Noel je bio svuda i video je sve. On bi znao kako da ih izbavi odatle. Ali Noela više nema. Olver je tek skoro čuo za to, između ostalog što je gospa Moiraina ispričala da se odigralo u kuli Gendžei.

Svi umiru, pomislio je Olver i dalje gledajući pravo preda se. Svi...

Met je odjurio da bude sa Seanšanima, a Talmanes da se bori na strani kraljice Elejne. Jednog po jednog, sve u ovoj družini proždire drveće, blato ili ih proždiru čudovišta.

Zašto su svi oni ostavili Olvera? Protrlja narukvicu. Noel mu ju je dao neposredno pre nego što je otišao. Bila je ispletena od grubih vlakana, a takve narukvice nose ratnici u jednoj dalekoj zemlji. Tako mu je Noel ispričao. Bio je to beleg čoveka koji je bio u bitki i preživeo.

Noel... mrtav. Da li će i Met umreti?

Olveru je bilo vruće; bio je umoran i silno uplašen. Poterao je Belu napred, a ona ga je - srećom - poslušala i malo brže zakasala uz padinu, tako da se Olver pomerio u redu. Ostavili su kola, pa pošli ka nekom mestu zvanom Spaljene zemlje. Zbog toga su morali da se popnu na neka brda. Jutros su ušli u klanac između planina. Mada mu je bilo vruće, vazduh je ipak bivao svežiji kako su se uspinjali. Njemu to nimalo nije smetalo. Ali grozno je smrdelo - na raspadnute leševe.

Kada su krenuli, bilo je na okupu pedeset vojnika i skoro upola toliko vozara i težaka. Bila je tu i šačica drugih, kao što su Olver, Setejl i šestoro telohranitelja gospe Faile.

Za sada su od opasnosti koje vrebaju u Pustoši ostali bez petnaestoro ljudi, uključujući i petoro koje su ubili neki grozni trooki stvorovi što su im juče ujutru napali logor. Čuo je gospu Failu kako nekome govori da misli da su imali sreće što su izgubili samo petnaestoro ljudi i da je mislila da će biti gore.

Olveru baš i ne izgleda kao da imaju sreće. To mesto je grozno, a on bi da ode odatle. Pustara nije ovako gadna, zar ne? Muškarci i žene iz Ca Faile ponašaju se kao Aijeli. Malčice kao Aijeli. Možda su oni uradili ono što Olver namerava i obučavali se u Pustari. Moraće da ih pita.

Jahao je još nekih pola sata. Na kraju je poterao Belu na čelo povorke. Blistava crna kobila koju je jahala gospa Faila delovala je brzo. Zašto Olver nije dobio takvog konja?

Faila je iza sedla privezala Metov kovčežić. Olveru je isprva bilo veoma I drago zbog toga, pošto je mislio da je Metu veoma stalo do tog duvana, jer se stalno žalio kako ne može da nađe dobar duvan. A onda je Olver čuo Failu kako nekome objašnjava da je kovčeg samo zgodno mesto da stavi neke svoje stvari. Da li to znači da je bacila duvan? Metu se to ne bi dopalo.

Faila ga pogleda, a Olver se isceri što je samouverenije umeo. Ne bi valjalo da ona vidi koliko je uplašen.

Večina žena voli njegov kez. Uvežbavao ga je, mada mu uzor nije bio Met. Met uvek izgleda kao da je kriv zbog nečega kada se ceri. Čovek nauči kako da se široko osmehuje kada je primoran da se stara sam o sebi, a Olveru je bio potreban kez koji čini da on deluje nevino. On to i jeste. Uglavnom.

Faila mu nije uzvratila osmeh. Olver bi rekao da je ona prilično lepa, iako joj je nos onakav Ali nije nimalo popustljiva. Krvavi pepeo, tako strelja pogledom da bi od toga i gvožđe uhvatilo rđu.

Faila je jahala između Aravine i Vanina. Mada su razgovarali tiho, Olver je čuo šta oni to pričaju. Pazio je da zuri u drugom smeru, kako oni ne bi pomislili da ih prisluškuje. A i ne prisluškuje ih. Samo je hteo da se izmakne iz prašine koju su dizali drugi konji.