Sećanje na svetlost

Taj vrisak, pomislila je ocenjujući smer iz kojeg se čuo. Dopire... zapadno odavde.

Čuo se blizu mesta gde je sakrila Rog. Faila opsova i smesta donese odluku. Kovčežić je prazan. Ako zagrize mamac i ako se ispostavi da je sve to samo varka, neće izgubiti ništa. S druge strane, ako je lopov predvideo njen postupak... Ona izjuri iz šatora dok su se ostali dizali s mesta gde su spavali. Pripadnici Ca Faile trčali su kroz logor. Vika se opet začu.

Bila je propraćena jezivim krikom, nalik na onaj koji ih je sve vreme pratio u daljini.

Pregazi neki tanak korov, pegav od Pustoši. Bilo je glupo to što je protrčala kroz korov u mestu gde jedna grančica može da ubije čoveka, ali nije razmišljala prisebno.

Prva stiže do mesta gde je sakrila Rog. Tu nije bio samo Vanin, već i Harnan. Vanin je debelim šakama grabio Rog Valera dok se Harnan borio protiv neke zveri mrkog krzna, vičući na sav glas i zamahujući mačem.

Vanin ugleda Failu i preblede kao košulja Belog plašta.

„Lopov!“ viknu Faila. „Zaustavite ga! Ukrao je Rog Valera!“

Vanin viknu i ispusti Rog kao da ga je ovaj ugrizao, pa pobeže. Svetlosti, brz je za tako debelog čoveka! On uhvati Harnana za rame, pa ga povuče u stranu dok je zver onako jezivo vrištala. U daljini se začuše drugi urlici.

Faila se prostre po zemlji i zgrabi Rog, pa ga prigrli. Ti ljudi nisu obični lopovi. Ne samo da su prozreli njene namere, već su tačno predvideli gde će ona sakriti Rog. Osećala se kao neka seljanka koju je upravo nasamario varoški prevarant.

Oni koji su dotrčali s njom zgranuto su stajali - bilo zbog Roga, bilo zbog čudovišta. Stvorenje vrisnu - ličilo je na nekakvog medveda s previše nogu, mada je bilo veće od ma kog medveda kojeg je Faila u životu videla.

Ona teturavo ustade. Nije bilo vremena da traži lopove dok je zver napadala Failine stražare. Vrišteći, čudovište otkide glavu jednom pripadniku Ča Faile.

Faila viknu i baci nož na tog stvora dok mu je Arela spuštala mač preko jednog ramena. U tom trenutku, druga zver dotrča preko stenja do Faile.

Ona opsova i odskoči, bacajući nož. Pogodila ga je - ili je makar stvor vrisnuo i ispustio nekakav krik koji je zvučao kao krik besa i bola. Kada Mandevin dojaha s bakljom, svetlost otkri da ti stravični stvorovi imaju bubolika lica sa mnoštvom oštrih zuba. Failin nož štrčao je iz jednog nabubrelog oka.

„Stitite gospu!“ dreknu Mandevin bacajući koplja obližnjim Crvenrukama, a oni ih zariše u prvo čudovište i odgurnuše ga od Arele - koja se krvareći otetura od njega. Ali žena ipak nije ispustila svoj mač.

Faila se povuče sa Ca Faile oko sebe, pa pogleda ono što je držala. Rog, ni manje ni više nego Rog Valera, izvučen iz vreće u kojoj ga je sakrila. Mogla bi da dune u njega...

Ne, pomislila je. Vezan je za Kautona. Njoj bi to bio samo običan rog.

„Polako!“, viknu Mandevin. Terao je svog ata da se povuče kada jedna zver zamahnu na njega. „Verdine, Landone, potrebno nam je još kopalja! Brže! Ovi stvorovi se bore kao divlji veprovi. Poterajte ih napred i proburazite!“

Ta taktika je uspela s jednim čudovištem, ali dok je Mandevin vikao, drugo je jurnulo na njega i zgrabilo njegovog konja za vrat. Zver odgurnu vojnike koji pokušaše da je napadnu, a Mandevin stenjući pade na tle.

I dalje čvrsto držeći Rog, Faila pojuri pored Crvenruku, kojima je uspelo da proburaze drugu zver. Zgrabi tek upaljenu baklju i baci je na to čudovište, tako mu paleći krzno na leđima. Stvor zaurla kada mu se vatra proširi niz kičmu, a krzno mu se razgore kao trud. On ispusti Mandevinovog mrtvog konja, kojem je skoro otrglo glavu dok se bacakalo, urlajući i zavijajući.

„Hvatajte ranjenike!“, naredi Faila. Ona uhvati za ruku jednog pripadnika Družine. „Postarajte se za Mandevina!“

Čovek pogleda Rog koji je ona držala, razrogači oči, pa se strese i pozva još dvojicu da mu pomognu da podigne ranjenog čoveka.

„Milostiva?“, upita Aravina, stojeći blizu žbunja iza Faile. „Sta se to dešava?“

„Dvojica Crvenruku pokušali su da ukradu ono što sam nosila“, odgovori Faila. „Sada ćemo pobeći u mrak.“

„Ali...“

„Slušaj!“, viknu Faila i pokaza u tamu.

U daljini se čulo desetak različitih kreštanja, sve u odgovor na krike umiruće zveri.

„Ovi vrisci privuci će nove užase, kao što će ih privući i miris prosute krvi. Moramo da pođemo. Možda ćemo biti bezbedni ako noćas zađemo dovoljno duboko u Spaljene zemlje. Digni ceo logor na noge i popni ranjenike u sedla. Sve ostale pripremi za brzo pešačenje. Smesta!“

Aravina klimnu i odjuri. Faila baci samo jedan pogled u smeru u kojem su nestali Harnan i Vanin. Zudela je da ih ulovi, ali da bi ih pratili po mraku, morali bi da se kreću veoma sporo, što bi ove noći značilo da će izginuti. Sem toga, ko zna šta je sve na raspolaganju dvojici Prijatelja Mraka?

Njih dvojica će pobeći. I Svetlosti, nadala se da je nisu obmanuli više nego što se čini. Ako je Vanin nekako pripremio lažni Rog i ostavio ga Faili da ga ona „spase“ dok je on bežao...