Sećanje na svetlost

Plamen ga spalio! Potreban joj je saidar! Nije Rand kriv za to. Ne može da joj prepusti Moć dok predvodi krug.

Ninaeva pritisnu Alaninu ranu, osećajući se bespomoćno. Usuđuje li se da pozove Randa i da zatraži da je on pusti iz kruga? Ako to učini, nema sumnje da će Moridin istog trena napasti Alanu.

Sta da radi? Ako ta žena umre, Rand će izgubiti svu vlast nad sobom - a to će verovatno biti njegov kraj... i kraj Poslednje bitke.

Met sekirom zašilji parče drveta. „Vidite“, reče, „ne mora to da bude ništa lepo. Svoje stolarsko umeće iskazujte kada vam bude zatrebalo da zadivite gradonačelnikovu kćer.“

Muškarci i žene koji su ga gledali klimnuše sa surovom rešenošću. Bili su to seljaci i zanatlije - isti ljudi kao oni s kojima je odrastao u Dvema Rekama. Hiljade takvih bilo je pod Metovim zapovedništvom. Nikada mu ni na kraj pameti nije bilo da će ih biti toliko. Cestiti ljudi koji obrađuju zemlju došli su da se bore.

Sto se Meta tiče, oni su ludi svi do jednog. Da je njemu pošlo za rukom da pobegne, sada bi se krio u nekom podrumu. Plamen ga spalio, makar bi pokušao.

One kockice i dalje su mu se kotrljale u glavi, baš kao sve vreme od onog trenutka kada mu je Egvena prepustila zapovedništvo nad svim vojskama Svetlosti. To što je on krvavi ta veren ne vredi ni pišljivog boba.

Nastavio je da šilji kolac za drvenu ogradu. Jedan čovek ga je pažljivo posmatrao - neki stari seljak kože toliko preplanule i toliko oprljene vetrom i suncem da bi se troločki mačevi najverovatnije samo odbili od nje. Iz nekog izloga, taj čovek je Metu delovao veoma poznato.

Plamen spalio ona sećanja, pomislio je Met. Nema sumnje da taj čovek toči na nekoga iz onih starih sećanja koja su data Metu. Da, čini mu se da je tako. Ne može da se baš dobro seti. Neke... taljige? Sen?

„Hajde, Renalde“, reče taj čovek jednom od svojih saboraca - nekom seljaku koji je izgledao kao da je rodom iz Krajina. „Hajdemo niz red, da vidimo možemo li da požurimo druge momke.“

Njih dvojica odoše taman kada je Met završio prvi kolac, pa obrisao znoj sa čela. Taman što se uhvati za drugo parče drveta - najbolje bi bilo da ovim čobanima još jednom pokaže kako se to radi - kada jedna prilika odevena u kadinsor dotrča uz skoro završen zid od kolja.

Urijenu je kosa bila jarkoriđa, kratka izuzev repa na temenu. U prolazu diže ruku da pozdravi Meta. „Usplahireni su, Metrime Kautone“, reče Urijen ne zastajući. „Rekao bih da dolaze u ovom smeru.“

„Hvala ti“, doviknu mu Met. „Dužan sam ti.“

Aijel se okrenu, neko vreme trčeći unazad kako bi bio licem okrenut prema Metu. „Samo pobedi u ovoj bitki! Kladio sam se u mešinu uskvaija da ćemo pobediti.“

Met frknu. Jedino što ga plaši više od bezizražajnog Aijela jeste Aijel koji se ceri. Opklada? Na ishod ove bitke? Kakva je to pa opklada? Ako izgube, neće ostati niko živ od koga opklada može da se naplati...

Met se namršti. Zapravo, to je prilično dobra opklada. „S kim si se kladio?" viknu Met. „Urijene?“ Ali čovek je već predaleko odmakao da bi ga čuo.

Met poče da gunđa, ali pruži sekiru jednom od obližnjih posmatrača - vitkoj Tairenki. „Sind, pazi na njih.“

„Da, lorde Kautone.“

„Nisam ja nikakav krvavi lord“, odvrati Met po navici uzimajući ašandarei. Ode odatle, pa se okrenu da pogleda kako zid od zašiljenog kolja zapravo izgleda dok se podiže i u tom trenutku ugleda nekolicinu vojnika iz Mrtve straže kako hodaju kroz redove radnika. Kao vukovi među ovcama. Met požuri dalje.

Njegove vojske nemaju mnogo vremena za pripreme. Pomoću kapija otišli su ispred Troloka, ali nisu im pobegli. Svetlosti, nema bekstva. Ali Metu se pružila mogućnost da odabere bojište - i ovo Merilorsko polje biće najbolje.

Kao da biram mesto za sopstveni grob, pomislio je Met. Najradije ne bih ni da moram da ga biram.

Kolje se dizalo ispred šume istočno od polja. Nije imao dovoljno vremena da čitavo to područje opkoli zidom od kolja, a to svejedno ne bi ni imalo posebnog smisla. Pošto na raspolaganju ima one šarske usmerivače, Senkina vojska samo bi probila te zidove kao mač svilu. Ali zidovi od kolja, s postavljenim drvenim stazama pri vrhu, obezbediće njegovim strelcitfia visinu za napad na Troloke.

Met je ovde na raspolaganju imao dve reke. Reka Mora tekla je sa severoistoka, od Dašarske kvrge i Visoravni. Njena južna obala nalazila se u Šijenaru a severna u Arafelu. Ulivala se u reku Erinin, koja je tekla pravo na zapad južnim obodom polja.

Te reke služiće bolje od svih zidova, naročito sada kada on na raspolaganju ima dovoljne vojne snage da ih brani kako treba. Pa, ako se to uopšte može nazvati snagom. Polovina njegovih vojnika zelena je kao prolećna trava, a druga polovina se do pre samo nedelju dana borila skoro do smrti. Krajišnici su ostali bez dve trećine svojih ljudi - Svetlosti, dve trećine. Neka slabija vojska bi se rasturila.