Sećanje na svetlost

„Mete, nećeš crći ako se budeš bavio nekim poštenim poslom.“

„Dobro znaš da to nije istina. I vojnikovanje je pošten posao, pa ljudi stalno krvavo crkavaju od toga.“

Izgleda da Gavin Trakand vežba za Aes Sedai, pošto je Metu uputio pogled kojim bi se i Moiraina ponosila. Pa, neka ga - neka gleda koliko god hoće. Gavin je princ. On je odgojen da radi stvari kao što je donošenje presuda. Verovatno je svakoga dana pred ručak slao nekoliko ljudi na gubilište, čisto vežbe radi.

Ali Met... Met nema namere da izda naređenje da se neko pogubi - i to je to. Prođoše pored skupine Aijela koji su zajedno vežbali. Je li Urijen to trčao da bi do njih stigao? Kada prođoše pored njih - dok je Met pokušavao da natera ostale da hodaju brže kako ih Seanšani ne bi sustigli - on se približi Egveni.

„Jesi li ga pronašla?" tiho je upita.

„Ne“, odgovori Egvena gledajući netremice ispred sebe.

Nije bilo nikakve potrebe da pominje o čemu je tačno reč. „Kako ste mogle da izgubite to čudo? I to nakon sveg onog krvavog truda koji smo uložili da ga pronađemo?“

„Mi? Kako sam ja čula, Rand, Loijal i Krajišnici imali su daleko više veze s time nego ti.“

„Bio sam prisutan“, odvrati Met. „Prejahao sam čitav krvavi kontinent, zar ne? Plamen me spalio, najpre Rand, a sada i ti. Zar će me ovih dana ama baš svi grditi? Gavine, hoćeš li i ti da staneš u red?“

„Da, molim te." Zvučao je željno.

„Umukni“, odvrati Met. „Izgleda da se niko ne seća kako su se stvari tačno odvijale sem mene. Lovio sam taj krvavi Rog kao da sam luđak. A mogu li da spomenem da sam ja dunuo u to čudo i omogućio vam da pobegnete iz Falmea?“

„Da li ti to tako pamtiš?" upita ga Egvena.

„Naravno” odgovori Met. „Mislim, možda ovde ima nekih rupa u sećanju, ali uglavnom sam ih popunio.”

„A bodež?”

„Ta trica? Ma to nije vredno ničijeg vremena.” Onda shvati da je rukom krenuo ka boku, gde ga je nekada nosio. Egvena ga pogleda izvivši jednu obrvu. „Bilo kako bilo, nije u tome stvar. Egvena, biće nam potrebna ta krvava sviraljka. Biće nam potrebna.“

„Odredili smo ljude koji ga traže”, reče mu ona. „Nismo sigurni šta se tačno dogodilo. Ima ostataka Putovanja, ali prošlo je neko vreme i... Svetlosti, Mete. Dajem ti reč da pokušavamo da ga nađemo. To nije jedino što nam je Senka u poslednje vreme otela...”

On je pogleda, ali ona ništa više ne reče. Plamene Aes Sedai. „Je li neko video Perina?” upita on. „Neću ja da mu kažem da mu je žena nestala.” „Niko ga nije video”, odgovori Egvena. „Pretpostavljam da pomaže Randu.” „Ma”, odvrati Met. „Zar ne možeš da mi otvoriš kapiju do vrha Kvrge?” „Mislila sam da hoćeš u moj logor.”

„Ovo je usput” odvrati Met. Pa, na neki način i jeste. „A oni iz Mrtve straže neće to očekivati. Plamen me spalio, Egvena, ali mislim da su pogodili kuda smo se zaputili.”

Egvena, nakon što zastade na tren, otvori kapiju koja je vodila do tla za Putovanje na vrhu Kvrge. Prođoše kroz nju.

Nešto više od brda, a manje od planine, Dašarska kvrga uzdizala se dobrih stotinu stopa u vazduh, negde pri sredini bojnog polja. Ta stenovita uzvisina bila je takva da penjanje uz nju nije bilo moguće, pa su kapije bile jedini način da se stigne do njenog vrha. Odatle će Met i njegovi zapovednici moći da posmatraju kako se čitava bitka odvija.

„U životu nisam upoznala nikog drugog”, reče mu Egvena, „ko toliko naporno radi samo da bi izbegao naporan rad, Metrime Kautone.”

„Nisi provela dovoljno vremena s vojnicima.” Met mahnu ljudima koji ga pozdraviše kada kroči na tle za Putovanje.

Pogleda na sever prema reci Mori i u Arafel. A onda pogleda na severoistok, prema ruševinama koje su nekada bile nekakvo utvrđenje ili kula motrilja. Na istok, prema zidu od kolja koji se lagano podizao i šumi. Nastavio je da se okreće, gledajući na jug ka reci Erinin u daljini i onom čudnom malom gaju visokog drveća prema kojima Loijal gaji onoliko strahopoštovanje. Kažu da je Rand učinio da to drveće izraste za vreme sastanka na kojem je potpisan sporazum. Met pogleda i na jugozapad, prema jedinom dobrom gazu preko More, koji su meštani što obrađuju zemlju u tom kraju zvali Havalski gaz. Iza gaza na arafelskoj strani bilo je veliko blatište.

Zapadno, preko More, prostirala se Polovska visoravan - četrdeset stopa visoka zaravan sa strmom istočnom padinom i blažim padinama okrenutim drugim stranama sveta. Između podnožja jugozapadne padine i blatišta prostirao se otprilike dve stotine koraka širok hodnik, koji su dobrano ugazili putnici što su koristili gaz za prelazak iz Arafela u Šijenar. Met bi to mogao da iskoristi kako bi mu pružilo prednost. Mogao bi on sve to da iskoristi. A da li će biti dovoljno? Osećao je kako ga nešto vuče ka severu. Uskoro će on biti potreban Randu.

Okrenu se, spreman da se da u beg kada neko priđe preko vrha Kvrge; ipak, to nije bila Mrtva straža već samo preplanuli Džur Grejdi.