Sećanje na svetlost

„Doveo sam ti one vojnike“, kaza Grejdi pokazujući prstom. Met je video mali odred kako prolazi kroz kapiju i izlazi na tle za Putovanje blizu drvenog zida. Iznad stotine pripadnika Družine, predvođenih Delarnom, vijorio se krvavi crveni barjak. Crvenruke je pratilo oko pet stotina ljudi u iznošenoj odeći.

„Čemu sve ovo?“, upita Grejdi. „Pretpostavljam da si onih sto ljudi poslao u neko selo na jugu da privuku nove vojnike?“

Ne samo to. Spasao sam ti život, loveče, pomislio je Met, pokušavajući da prepozna Delarna s te daljine. A ti si se dobrovoljno javio za ovo. Krvava budala. Delarn se ponaša kao mu je to sudbina. „Odvedi ih uzvodno“, naredi mu Met. „Karte kažu da postoji samo jedno dobro mesto gde Mora može da se zapreči - uzana klisura nekoliko liga severoistočno odavde.“

„Dobro“, reče mu Grejdi. „Biće tu usmerivača.“

„Moraćeš da izađeš na kraj s njima“, odgovori mu Met. „Ali hoću da uglavnom odbranu reke prepustiš onim ljudima i ženama. Nemoj da dovodiš sebe u preveliku opasnost. Pusti Delarna i njegove ljude da rade svoj posao.“

„Izvinjavam se“, reče mu Grejdi, „ali ono mi ne izgleda kao veliki odred. Većina njih nisu ni vojnici.“

„Znam šta radim“, reče mu Met. Nadam se.

Grejdi nevoljno klimnu glavom i ode.

Egvena je radoznalo gledala Meta.

„Ne možemo da ustuknemo iz ove borbe“, tiho kaza Met. „Nema povlačenja. Nema kuda da se beži. Ili ćemo istrajati - ili ćemo sve izgubiti.“

„Uvek postoji povlačenje“, primeti Egvena.

„Ne“, reče joj Met. „Više ne." On spusti ašandarei na rame, pa ispruži drugu ruku rastvarajući dlan. Pogled mu prelete preko krajolika, a sećanja mu se pojaviše pred očima kao sačinjena od svetlosti i prašine. Rion kod Hunskih brda. Naat i San d'ma Sadar. Pad Pipkina. Stotine i stotine bojišta, stotine pobeda. Hiljade smrti.

Met je gledao tragove sećanja kako blešte preko polja. „Jesi li razgovarala s komornicima? Egvena, nestalo nam je hrane. Ne možemo da dobijemo dug rat u kojem ćemo se boriti i povlačiti. Neprijatelj će nas pogaziti ako to uradimo. Baš kao Ejal u Majgandskim Krajinama. Iako smo slomljeni, sada smo najsnažniji. Ako se povučemo, gladovaćemo dok nas Troloci uništavaju.“

„Rand“, reče mu Egvena, „samo moramo da istrajemo dok on ne pobedi.“

„To je na neki način tačno“, reče Met okrećući se prema visoravni. U umu je sagledavao ono što će uslediti i razne mogućnosti. Zamišljao je konjanike na visoravni, kao da su senke. Izgubiće ako bude pokušao da brani tu visoravan. Ali možda... „Ako Rand izgubi, ništa više neće biti bitno. Točak će biti krvavo polomljen, a mi ćemo se pretvoriti u ništavilo - i to ako imamo sreće. Pa, tu ne možemo ništa. Ali evo u čemu je stvar: ako on i uradi ono što bi trebalo da uradi, mi još možemo da izgubimo - i izgubićemo ako ne zaustavimo Senkine vojske.“

On trepnu videvši bojište pred sobom i čitavu bitku kako mu se odvija pred očima. Borba kod gaza, strele sa drvenog zida. „Egvena, ne možemo ih samo poraziti“, reče joj Met. „Ne možemo samo da istrajavamo i da se branimo. Moramo ih uništiti, odagnati ih pa ih loviti sve do poslednjeg Troloka. Ne možemo da samo preživimo... moramo da pobedimo“

„Kako ćemo to da uradimo?“, upita ga Egvena. „Mete, to što ti pričaš nema nikakvog smisla. Zar nisi koliko juče govorio da ćemo biti brojčano nadjačani?“

On se zagleda ka blatištu, zamišljajući senke kako pokušavaju da gacaju kroz njega. Senke satkane od praha i sećanja. „Moram sve to promeniti“, reče on. Ne sme da radi ono što oni očekuju. Ne sme da uradi ono što će uhode javiti da namerava. „Krv i krvavi pepeo... poslednje bacanje kockica. Sve što imamo, na jednoj gomili...“

Odred ljudi u tamnim oklopima prođe kroz kapiju i kroči na vrh Kvrge, duboko dišući kao da su morali da jure i nađu neku damane da ih tu dovede. Oklopni prsnici bili su im obojeni u tamnocrveno, ali njima nije bio potreban nikakav stravični oklop da bi izgledali zastrašujuće. Delovali su dovoljno besno da mogu pogledom da umute jaja.

„Ti“, poče predvodnik tog odreda Mrtve straže, čovek po imenu Gelen, upirući prstom u Meta, „potreban si u...“

Met diže ruku da ga ućutka.

„Neću da opet budem izigran!“, viknu Gelen. „Dobio sam naređenja od...“ Met ga ošinu pogledom, a ovaj umuknu. Met se opet okrenu ka severu. Hladan i nekako poznat vetar dunu preko njega i ponese mu skute dugog kaputa, pirkajući mu oko šešira. On začkilji na ono svoje jedno oko. Rand ga vuče.

Kocke su mu se i dalje kotrljale u glavi.

„Stigli su“, kaza Met.

„Šta si rekao?“ upita Egvena.

„Stigli su.“

„Izviđači...“

„Izviđači greše“, prekide je Met. On diže pogled i primeti dva rakena kako hitaju prema logoru. Videli su. Mora da su Troloci marširali čitavu noć.

Šaranci če napasti prvi, pomislio je Met, da bi Troloci mogli da predahnu. Doći će kroz kapije.