Sećanje na svetlost

Kada je i poslednji od njih bio mrtav - bar od onih koje je mogla da vidi - Elejna mahnu Birgiti da joj priđe. U vazduhu se osećao jedak miris spaljenog mesa. Elejna se namršti i pruži ruke - ne silazeći iz sedla - da uhvati Birgitu za glavu i da joj Izleči uši. Dok je to radila, deca joj se zaritaše u trbuhu. Da li se oni to pokreću svakog puta kada ona nekoga Izleči, ili ona to samo umišlja? Elejna jednu ruku spusti na trbuh, a Birgita se odmaknu od nje i osvrnu oko sebe.

Zaštitnica nape luk, a Elejna se uplaši. Birgita spusti strelu i jedan Draghkar se zatetura iz obližnjeg šatora, gde se krio. Jedan Seanšanin zatetura se za njim, staklastog pogleda. Hranjenje je bilo prekinuto na pola puta; taj jadnik više nikada neće biti pri zdravoj pameti.

Elejna okrenu konja i ugleda neke Seanšane kako jurišaju u taj deo logora. Birgita im se obrati, pa se okrenu da kaže nešto Elejni. Ona samo odmahnu glavom, a Birgita se pokoleba pa kaza još nešto Seanšanima.

Elejnine gardistkinje opet je okružiše, nepoverljivo gledajući Seanšane. Elejna je u potpunosti razumela zašto se tako osećaju.

Birgita joj mahnu da pođe napred, pa njih dve nastaviše kuda su se i zaputile. U tom trenutku, priđoše im jedna damane i sul'dam pa - iznenađujuće - padoše u naklone pred Elejnom. Možda im je Fortuona naredila da ukazuju poštovanje stranim vladarima.

Elejna se pokoleba, ali šta da radi? Može da se vrati u logor da je tamo Izleče, ali to bi potrajalo, a neodložno mora da razgovara s Metom. Čemu provoditi dane u pripremanju ratnih planova ako će on da ih tek tako odbaci? Veruje mu - Svetlosti, mora da mu veruje — ali i dalje bi radije da zna šta on namerava.

Ona uzdahnu, pa pruži nogu damani. Žena se namršti, pa pogleda sul’dam. Obe žene su to, izgleda, shvatile kao uvredu. Elejna je svakako to i nameravala.

Sul’dam klimnu, pa njena damane pruži ruku i dodirnu Elejninu nogu neposredno iznad čizme. Elejnine izdržljive čizme ličile su na nešto što bi nosio neki vojnik, a ne kraljica, ali ona nije imala namere da vodi bitku u papučama.

Blaga studen Lečenja prože je, a sluh joj se lagano vrati. Najpre je čula niske zvukove. Rasprskavanje ognjenih kugli. Daleku grmljavinu zmajske vatre, brzake obližnje reke. Nekoliko Seanšana kako razgovaraju. Potom je čula srednje zvukove, a onda su je zvuci preplavili. Suštanje šatorskog platna, vojničko vrištanje, glasanje rogova.

„Reci im da Izleče i ostale“, kaza Elejna Birgiti.

Birgita izvi obrvu, verovatno se pitajući zašto Elejna ne izda to naređenje lično. Pa, ti Seanšani strogo paze na to koji ljudi mogu da razgovaraju s kojima. Elejna im neće ukazati čast da im se neposredno obrati.

Birgita prenese naređenje, a sul’dam stisnu usne. Glava joj je bila izbrijana sa obe strane, što znači da je visokog roda. Svetlost dala da je Elejni pošlo za rukom da je opet uvredi.

„Uradiću to“, kaza ta žena, „mada mi nije jasno zašto bi bilo ko želeo da ga Leči jedna životinja.“

Seanšani nisu verovali u to da damanama treba dozvoliti da Leče. Makar tako tvrde - samo što ih to nije sprečilo da svoje zarobljenice nevoljno nauče tim tkanjima sada kada su iz prve ruke videli koliku prednost to pruža u bitki. Ali koliko je Elejna mogla da čuje, ljudi visokog roda retko kada prihvataju to Lečenje.

„Hajdemo“, kaza Elejna i potera kobilu. Mahnu svojim vojnicima da ostanu da bi bili Izlečeni. Birgita je pogleda, ali nije se bunila. Njih dve požuriše dalje, a Birgita skoči na svog konja i pojaha sa Elejnom prema seanšanskoj zapovedničkoj zgradi. Ta jednospratnica bila je veličine možda male seljačke kuće i bila je postavljena u jednom velikom useku u južnoj padini Dašarske kvrge - premestili su je tu s vrha, pošto se Met brinuo daje previše izložena. Vrh će se i dalje koristiti za povremeno kratko nadgledanje bitke.

Elejna dopusti Birgiti da joj pomogne da sjaše - Svetlosti, počinje da se oseća nezgrapno. Kao da je nasukani brod. Ona sačeka jedan trenutak da se pribere. Spokojne crte lica, vlast nad osećanjima. Namestila je kosu, ispravila haljinu, pa uđe u zgradu.

„Sta“, zaurla ulazeći, „za ime krvavog dvoprstog troločkog stenjača u plastu sena, ti to misliš da radiš, Metrime Kautone?“

Nije je iznenadilo što se taj čovek zbog te psovke široko iscerio dižući pogled sa stola s kartama. Nosio je šešir i kaput preko lepe svilene odeće, koja je delovala kao daje skrojena tako da se uklapa s bojom šešira, i sadržala je obrađenu kožu na rubovima rukava i okovratnika tako da ne bi previše odskakala. To njoj miriše na nekakav ustupak. Ali zašto mu je oko šešira vezana ružičasta traka?

„Zdravo, Elejna“, pozdravi je Met. „I mislio sam da ću te ubrzo videti." On mahnu ka jednoj stolici, zastrtoj crvenim i zlatnim andorskim bojama, koja je bila pored zida. Stolica je,bila postavljena dodatnim jastucima, a na stočiću pored nje bese šoljica vrelog čaja.

Plamen te spalio, Metrime Kautone, pomislila je. Kada si ti postao tako pametan?