Sećanje na svetlost

Predvodnik zmajevaca bio je jedan vižljasti Kairhijenjanin, a Uno te ljude nije nikada preterano voleo. Krvavo se mršte na njega svaki puta kada otvori usta. Ovaj je nadmeno sedeo na svom konju i nije ni trepnuo kada su zmajevi opet otvorili vatru.

Amirlin Tron je sklopila savezništvo s tim ljudima, kao i sa Seanšanima. Uno nema namere da se krvavo žali zbog toga. Potreban im je svaki mač kojeg mogu da se dokopaju, uključujući i Kairhijenjane i krvave Seanšane.

„Kapetane, dopadaju ti se naši zmajevi?“, upita njihov vođa - Talmanes - Una. Kapetan. Uno je krvavo unapređen. Sada predvodi tek osnovanu jedinicu Kulinih kopljanika i lake konjice.

On ne bi trebalo da bude na krvavom čelu ničeg krvavog živog; bio je sasvim srećan i zadovoljan dok je bio običan vojnik. Ali on je prošao i kroz obuku i kroz bitke u kojima je stekao iskustvo, a u poslednje vreme te dve stvari su veoma retke - ili je makar tako kazala kraljica Elejna. Tako je ispalo da je on sada plameni zapovednik i da predvodi i konjicu i pešadiju. Ni manje ni više nego pešadiju! Pa, ume da se snađe sa pešadijskim kopljem, ako već mora da ga koristi, mada više voli da se bori iz sedla.

Njegovi ljudi bili su spremni da brane ivicu visoravni ako se neprijatelj probije uz padinu. Za sada strelci postavljeni ispred zmajevaca to sprečavaju, ali ti strelci će ubrzo morati da se povuku i onda će se krvavi obični vojnici upustiti u krvavu bitku. Ispod visoravni Šaranci su se razmakli da bi pustili glavninu troločkih snaga da jurne uz padinu.

Kopljanici će poći napred i pružiti otpor troločkom napadu, a koplja će tu završiti veliki posao, pošto će Troloci napredovati uzbrdo. Kada se tome doda plamena konjica na svojim krilima i krvave lukonoše koje streljaju kroz one kapije visoko u vazduh, verovatno će moći da na tom položaju ostanu danima. Možda i nedeljama. Kada ih budu potisli zahvaljujući nadmoćnijem brojnom stanju, povlačiće se palac po palac, čvrsto se držeći svakog delića zemlje.

Uno je zaključio kako nema nikakvih izgleda da preživi ovu plamenu bitku. Iznenađen je što je i toliko izdržao. Zaista, plameni Masema trebalo je da ga skrati za glavu, ili Seanšani kod Falmea - ili neki Trolok na raznim bojištima. Pokušao je da ostane mršav da bi bio plameno groznog ukusa kada ga strpaju u jedan od onih svojih plamenih kazana za kuvanje.

Zmajevi opet opališe, stvarajući ogromne rupe u hordi nadolazećih Troloka. Uno se uhvati za uši. „Upozorite čoveka kada to radite, vi plameni viseći jareći...“

Naredni hitac priguši njegove reči.

Troloci ispod visoravni leteli su u vazduh kako su zmajevi mrvili tle pod njihovim nogama. Ta jaja rasprskavala su se nakon ispaljivanja iz onih prokletih cevi. Sta to, a da nije Jedna moć, može da natera metal da se tako rasprsne? Uno je sasvim siguran da plameno i ne želi da zna.

Talmanes priđe ivici visoravni kako bi video koliki su gubici naneti Trolocima. Pridružila mu se jedna Tarabonka - žena koja je izumela to oružje. Ona diže pogled i ugleda Una, pa mu baci nešto. Malčice voska. Tarabonka se potapša po uvu, pa poče da razgovara s Talmanesom, nešto mu pokazujući. On možda zapoveda vojnicima, ali ta žena je zadužena za oružje. Govorila je ljudima gde da postave zmajeve.

Uno zagunđa, ali stavi vosak u džep. Jedna troločka pesnica probila se kroz zmajevsku vatru - bilo ih je jedno stotinak u njoj, pa on nije imao vremena da se bavi ušima. Uno zgrabi pešadijsko koplje, spusti ga i pokaza svojim ljudima da urade isto to. Svi su nosili bele livreje Kule. I Uno je nosio belu ešarpu.

On zaviče izdajući naređenja i pripremi svoje koplje tako što stade postrance blizu vrha padine dižući kopljište od zemlje. Jednom šakom držao je kopljište ispred sebe kako bi ga navodio i davao snagu udarcima; drugom šakom, dlanom nadole, držao je kopljište jedan hvat od kraja kako bi njome zarivao koplje kada Troloci dođu. Nekoliko redova kopljanika iza Una bilo je spremno da pođe napred nakon početnog udara.

„Polako s tim kopljima, čobani jedni plameni!" zaurla Uno. „Polako!“

Troloci potrčaše uzbrdo, napadajući red kopljanika. Zveri na čelu pokušaše da obore koplja širokim zamasima svojim oružjem, ali Unovi ljudi pođoše napred i proburaziše Troloke. Cest je slučaj bio da se u jednu zver zariju dva koplja. Uno žastenja i diže koplje pa probode jednog Troloka kroz grlo.

„Prvi red - nazad!" dreknu Uno vadeći koplje iz Troloka kojeg je ubio. Njegovi saborci ućiniše to isto, oslobađajući svoje oružje i ostavljajući leševe da se kotrljaju niz padinu.

Kopljanici u prvom redu povukoše se, a drugi red prođe između njih i zari koplja u Troloke koji su režali mahnito. Redovi su se smenjivali na čelu sve dok, nekoliko minuta kasnije, cela pesnica Troloka nije izginula. „Svaka čast”, pohvali ih Uno uspravljajući koplje, a tanak mlaz smrdljive troločke krvi poče da se sliva sa glave na kopljište.

„Svaka čast.“

Pogleda zmajevce, koji su trpali još jaja u one cevi. On žurno izvadi vosak iz džepa. Da, mogu oni da brane taj plameni položaj. I to dobro. Samo moraju da...