Sećanje na svetlost

Krik s neba zaustavi ga da stavi vosak u uši. Nešto pade na tle pored Una. Olovna kugla sa zastavicama pala je s neba. „Plamena seanšanska kozo!”, dreknu Uno dižući pogled i mlatarajući pesnicom. „Ovo me je umalo pogodilo u teme, crvi te izeli!“

Raken odlete, a njegov jahač verovatno nije čuo ni reč od onoga što je Uno vikao. Krvavi Seanšani. On se sagnu i izvadi poruku iz kugle. Povucite se niz jugozapadnu padinu visoravni

„Mora da me krvavo tučeš“, promrmlja Uno. „Tučeš me u glavu dok spavam. Aline, krvava budalo, možeš li da pročitaš ovo?”

Alin, jedan tamnokosi Andorac, nosio je polubradu, izbrijanu sa strane. Uno je oduvek mislio da te polubrade deluju plameno smešno. „Povlačenje?”, upita Alin. „Sada?”

„Sišli su s plamenog uma”, odgovori Uno.

Talmanes i Tarabonka slušali su jednu glasnicu - koja im je, sudeći po tome kako se Tarabonka mrštila, donosila iste vesti. Povlačenje.

„Kautonu bi bolje krvavo bilo da zna šta radi”, reče Uno odmahujući glavom. I dalje mu nije jasno zašto bi iko postavio Kautona na čelo bilo čega. Pamti tog momka kako se stalno breca ria ljude oko sebe, očiju upalih u lice. Polumrtav, polurazmažen. Uno odmahnu glavom.

Ali on će uraditi kako mu je rečeno. Zakleo se na vernost krvavoj Kuli, tako da će to uraditi. „Prenesi naređenje”, reče Alinu trpajući vosak u uši dok je Aludra kod zmajeva pripremala poslednji niz hitaca pre povlačenja. „Povlačimo se s krvave visoravni i...”

Zvučni talas kao da udari Una i prolete kroz njega, skoro mu zaustavljajući krvavo srce. Glava mu tresnu o tle i pre nego što on shvati da je pao.

Trepnu da bi izbacio prašinu iz očiju, pa zastenja i prevrnu se kada blesak za bleskom pogodi visoravan na mestu gde su stajali zmajevi. Munje!

Njegovi vojnici padoše na kolena, očiju sklopljenih i s rukama preko ušiju. Ali Talmanes je već bio na nogama i uzvikivao je naređenja koja je Uno jedva mogao da čuje, mašući svojim ljudima da uzmaknu.

Desetina ognjenih kugli, ogromnih i neverovatno brzih, diže se iz šarske vojske iza Troloka. Uno opsova i baci se u jedno ulegnuće da bi se zaštitio, pa pade u njega tek nekoliko trenutaka pre nego što se čitavo brdo zatrese od zemljotresa. Zasu ga grumenje zemlje, skoro ga zatrpavši.

Sve ih napada. Sve. Izgleda da su svi krvavi šarski usmerivači u njihovoj vojsci odjednom usredsređeni na visoravan. Njegovi ljudi imaju Aes Sedai, koje su postavljene tako da štite zmajeve, ali sudeći po stanju stvari, njima će biti teško da se suprotstave tome!

Napad kao da je trajao čitavu večnost. Kada se završio, Uno je ispuzao ispod rasute zemlje. Neki plameni zmajevi bili su rastureni u paramparčad, a Aludra je sa zmajevcima radila na tome da te spase a ostale zaštiti. Talmanes se krvavom rukom držao za glavu i vikao. Uno izvadi vosak iz jednog uva - to mu je verovatno sačuvalo sluh - i otrča do Talmanesa.

„Gde su ti tvoje krvave Aes Sedai?“, viknu Uno. „Krvavo je trebalo da spreče ovo!“

S njima je bilo preko četrdeset Aes Sedai, kojima je bilo naređeno da seku tkanja u vazduhu ili da ih skreću u stranu kako bi branile zmajeve. Tvrdile su da će moći da zaštite visoravan od svega sem od dolaska Mračnoga. Sada su u rasulu, pošto su munje udarile između njih.

Troloci su opet napredovali uzbrdo. Uno naredi Alinu da obrazuje zid kopljanika i da zadržava te stvorove, pa s nekoliko stražara potrča prema Aes Sedai. Pridruži se Zaštitnicima, pomažući ženama da se dignu na noge, i tražeći pogledom njihovu predvodnicu.

„Kvemsa Sedai?" upita Uno, našavši glavnu Aes Sedai, koja je otresala prašinu sa sebe. Vitka i tamnoputa Arafeljanka mrmljala je nešto sebi u bradu. „Šta je to bilo?“, zatraži ona da čuje.

„Ovaj...“, zausti Uno.

„To pitanje nije bilo upućeno tebi“, reče ona šestareći pogledom po nebu. „Ejnare! Zašto nisi uočio ona tkanja?“

Jedan Asa man dotrča do nje. „Pojavila su se prebrzo. Stigla su do nas pre nego što sam ja uspeo da vas upozorim. I... Svetlosti! Ko god da ih je poslao, veoma je snažan. Snažniji nego što sam ikada video, snažniji čak i od...“

Svetleča linija rascepi vazduh iza njih. Bila je ogromna, duga kao tvrđava Fal Dala. Okrenula se oko svoje ose i otvorila golemu kapiju koja je rascepila tle u središtu visoravni. Na drugoj strani kapije stajao je čovek u blistavom oklopu od srebrnih prstenova nalik na novčiće. Nije nosio kalpak, tako da su mu se videli tamna kosa i izražen nos. Držao je zlatni skiptar, čiji je vrh bio oblika peščanika ili možda istančano izrađenog pehara.

Kvemsa smesta diže ruku i izatka mlaz ognja. Čovek mahnu i mlaz skrenu u stranu, a onda upre prstom - bezmalo nehajno - i nešto tanko, usijano i belo spoji ga sa Kvemsom. Ona zablista pa nestade, a trunčice svetlosti lagano zalebdeše ka tlu.

Uno odskoči, a Ejnar mu se pridruži dok se kotrljao kako bi se sakrio iza jednog polomljenog zmaja.

„Došao sam po Ponovorođenog Zmaja!” izjavi prilika u srebru. „Pozvaćete ga. Ili to, ili ću se postarati da ga vaši vrisci dovedu.”