Sećanje na svetlost

Seanšanska carica sedela je na svom prestolu na čelu prostorije, a pored nje je bila Min, odevena u dovoljno zelene svile da neka krojačka radnja u Kaemlinu bude snabdevena cele dve nedelje. Elejni nije promaklo da je Fortuonin presto dva prsta viši od njenog. Krvava nepodnošljiva žena. „Mete, imaš Draghkare u logoru.“

„Plamen ga spalio“, opsova on. „Gde?“

„Trebalo je da kažem da si imao Draghkare u logoru” ispravi se Elejna. „Postarali smo se za njih. Moraš da kažeš svojim strelcima da bolje paze.“

„Rekao sam im“, pobuni se Met. „Krvavi pepeo. Neka neko proveri strelce, ja...“

„Veliki prinče!" viknu jedan seanšanski glasnik utrčavajući kroz dovratnik. Pade na kolena, pa se jednim skladnim pokretom prostre po zemlji, ni u jednom trenutku ne prekidajući svoj izveštaj. „Položaj strelaca je razoren! Napali su ih šarski konjanici - prikrili su svoj napad dimom od ognjenih kugli.“

„Krv i krvavi pepeo!" viknu Met. „Smesta pošaljite tamo šesnaest damana i sul'dam! Javite severnim jedinicama lukonoša i dovedite odrede četrdeset dva i pedeset. I reci izviđačima da ću narediti da budu bičevani ako dopuste da se ovako nešto još jednom dogodi.

„Veliki“, odgovori izviđač, pa pozdravi i ustade, te izađe iz prostorije ne dižući pogled kako ne bi sebe doveo u opasnost da pogleda Meta u oči.

Sve u svemu, Elejna je bila zadivljena lakoćom kojom je izviđač spojio pokornost i izveštaj. Zbog toga joj se takođe smučilo. Nijedan vladar ne bi trebalo da od svojih podanika zahteva tako nešto. Snaga jedne države potiče od snage njenog naroda; ako slomiš narod, slomićeš sopstvenu kičmu.

„Znao si da ću doći“, reče mu Elejna nakon što je Met svojim pomoćnicima izdao još nekoliko naređenja. „I predvideo si da ću biti besna zbog toga što si promenio planove. Plamen te spalio, Metrime Kautone, zašto si smatrao da se to mora uraditi? Mislila sam da je naš ratni plan bio dobar.“

„Jeste“, odgovori joj Met.

„Zašto si ga onda promenio?“, uzviknu ona.

„Elejna“, kaza joj Met gledajući je krajičkom oka. „Svi su me postavili na čelo, protiv moje volje, zato što Izgubljeni ne mogu da utiču na moj um. Je li tako?“

„To nam je bila zamisao“, odgovori Elejna. „Mada bih rekla da to ima manje veze s tom tvojom amajlijom a više s time što si toliko tvrdoglav da Prinuda ne može da ti prodre u glavu.“

„Krvavo dabome“, odgovori Met. „U svakom slučaju, ako Izgubljeni primenjuju Prinudu na ljude u našem logoru, verovatno imaju i neke uhode koje prisustvuju našim sastancima.“

„Pretpostavljam da jeste tako.“

„Dakle, znaju kakav nam je plan. Naš veliki plan koji smo tako dugo pripremali. Oni ga znaju.“

Elejna se pokoleba.

„Svetlosti!“, viknu Met odmahujući glavom. „Prvo i najvažnije da bi se dobio rat jeste da znaš šta će tvoj neprijatelj uraditi.“

„Mislila sam da je prvo pravilo poznavati zemljište“, odgovori Elejna i prekrsti ruke.

„I to. U svakom slučaju, shvatio sam da ako neprijatelj zna šta ćemo mi uraditi - moramo to da promenimo. Smesta. Loš ratni plan bolji je od ratnog plana koji će tvoj neprijatelj predvideti.“

„Kako to da nisi pretpostavio da će se ovo dogoditi?" zatraži da čuje Elejna.

On je bezizražajno pogleda. Jedna strana usana malčice mu se tržnu, pa on onda povuče rub šešira nadole tako da baci u senku povez preko oka.

„Svetlosti“, izusti Elejna. „Ti si znao. Čitavu ovu nedelju proveo si s nama planirajući, a sve to vreme znao si da ćeš taj plan jednostavno odbaciti.“

„Pripisuješ mi preveliku krvavu pamet“, odgovori Met gledajući svoje karte. „Mislim da je jedan deo mene to oduvek znao, ali to sam u potpunosti shvatio tek neposredno pre nego što su Šaranci stigli ovamo.“

„Pa dobro, kakav je taj novi plan?“

On joj ništa nije odgovorio.

„Ti nameravaš da sve to držiš u glavi“, reče mu Elejna, odjednom osećajući slabost u nogama. „Predvodićeš bitku, a niko od nas neće znati šta nameravaš, zar ne? U suprotnom, neko bi to mogao da čuje i da prenese Senci.“

On klimnu.

„Tvorac nas saklonio“, prošapta ona.

Met se namršti. „Znaš, Tuon je isto to rekla.“

Uno je na visoravni držao ruke preko ušiju dok su obližnji zmajevi bljuvali vatru na Troloke i Šarance zapadno od njih. Miris nečeg jetkog sagorevao je u vazduhu, a hici su bili tako zaglušujući da nije mogao da čuje ni sopstvene krvave psovke.

Ispod brda, konjanici Lana Mandragorana udarali su na bokove napadačke vojske, primoravajući ih da se zbiju, tako da zmajevi mogu da nanesu više štete. Šaranci su vodili Troloke sa sobom. A imaju i usmerivače - gomilu njih. Nešto dalje uzvodno, još jedna velika vojska Troloka - ona koja je nanela onoliko gubitaka Dai Sanovim snagama - došla je sa severoistoka i ubrzo će stići do Merilorskog polja.

Zmajevi na tren zaćutaše, a zmajevci opet počeše da im u ralje trpaju ono zahvaljujući čemu zmajevi rade, šta god to bilo. Uno nema namere da im se krvavo približava. Ta čuda donose nesreću. Uveren je u to.