Sećanje na svetlost

„Ovo je samo pretpostavka“, odgovori Brin, „a Svetlost zna da se mojim procenama više ne može verovati kao nekada - ali čini mi se da Kauton namerava da sve sruči u jednu ogromnu bitku, bez odlaganja i bez pokušavanja da iznuri Troloke. Kako se ovo odvija, sve će biti rešeno za nekoliko dana. Možda i za nekoliko sati.“

„To i zvuči kao nešto što bi Met uradio“, odgovori Egvena, mireći se sa sudbinom.

„Ne mogu da vidim tkanja“, kaza Lelejna, „ali tolika snaga...“

„Demandred je u krugu“, odgovori Egvena. „Očevici kažu da je to pun krug. To nije viđeno još od Doba legendi. A ima i neki saangreal. Videli su ga neki naši vojnici - kažu da je u obliku žezla.“

Gavin je posmatrao bitku koja se odvijala daleko ispod njega, a šaka mu je sve vreme bila na balčaku. Slušao je ljude kako vrište dok ih je Demandred zasipao tkanjima plamena.

Glas Izgubljenog odjednom zagrme i odjeknu i visoko u vazduhu. „Gde si, Lijuse Terine? Viđen si na svim ostalim bojištima, samo prerušen. Da li si i ovde? Bori se sa mnom!“

Gavinova šaka stisnu se oko balčaka. Vojnici pokuljaše niz jugozapadnu padinu visoravni kako bi prešli gaz. Nekoliko malih odreda branilo je padine, a zmajevci - u Gavinovim očima sićušni kao mravi - odveli su preostale zmajeve na bezbedno mesto, služeći se mulama da ih vuku.

Demandred je pokušavao da uništi jedinice koje su bežale pred njim. On kao da je bio vojska za sebe, bacajući tela u vazduh, raspskavajući konje, paleći i razarajući. Svuda oko njega, njegovi Troloci zauzeli su položaje na visoravni. Njihovi grubi krici čuli su se kroz kapiju.

„Majko, moraćemo da se pobrinemo za njega“, reče Silvijana. „I to ubrzo.“

„Pokušava da nas izmami na čistinu“, odgovori Egvena. „Ima onaj saangreal. I mi bismo mogli da obrazujemo krug od sedamdeset dvoje, ali šta onda? Da upadnemo u njegovu zamku? Da nas sve pobije?“

„Majko, kakvog izbora imamo?“ upita je Lelejna. „Svetlosti, on ubija na hiljade ljudi.“

Ubija hiljade. A oni samo stoje i gledaju.

Gavin se povuče.

Izgleda da niko sem Jukiri nije primetio da je on otišao, a i ona je samo žustro prišla i zauzela njegovo mesto pored Egvene. Gavin se iskrade iz šatora, a kada ga stražari ispred ulaza pogledaše, on im samo kaza da mu treba malo svežeg vazduha. Egvena će na to gledati sa odobravanjem. Osećala je koliko je on u poslednje vreme umoran. Kapci su mu bili teški kao da su otežani železnim tegovima. Gavin diže pogled ka mrkom nebu. U daljini se čula grmljavina. Koliko dugo će on samo stajati i gledati kako ljudi ginu?

Obećao si, pomislio je. Kazao si da ćeš biti voljan da budeš u njenoj senci.

Ali to ne znači da on mora da stane s važnim poslom, zar ne? On gurne ruku u torbicu, pa izvadi jedan prsten krvonoževa. Stavi ga i snaga mu se smesta vrati, a iznurenost rasprši.

Pokoleba se, pa izvadi i preostalo prstenje, a onda ga stavi na ruku.

Na južnoj obali reke More, ispred ruševina severoistočno od Dašarske kvrge, Tam al’Tor prizvao je prazninu baš kao što ga je Kimtin naučio pre svih onih godina. Tam zamisli jedan plamen i sasu sva svoja osećanja u njega. Obuze ga spokoj, a onda ga i spokoj napusti, ne ostavljajući za sobom ništa. Bio je kao tek okrečen zid, prelep i beo. Sve se rastopilo.

Tam je bio praznina. On nategnu luk, a valjana crna tisa savi se i strela mu dođe do obraza. Odmerio je metu, ali to je bilo čisto reda radi. Kada Je do mere u praznini, strela će raditi tačno ono što joj zapovedi. On to ne zna, ništa više nego što sunce zna da će granuti ili što grane znaju da će im lišće otpasti. To nisu stvari koje se znaju; to su stvari koje jesu.

On pusti tetivu, koja zabruja, a strela sevnu kroz vazduh. Za njom usledi još jedna, pa još jedna. U isto vreme u vazduhu je bilo pet strela, a svalca je bila odapeta predviđajući promene u smeru vetra.

Prvih pet Troloka pade pokušavajući da pređu preko jednog od nekoliko plutajućih mostova koje su uspeli da postave preko reke. Troloci mrze vodu; plaši ih čak i plićak. Sta god da je Met uradio kako bi zaštitio reku uzvodno odatle, to za sada radi i reka i dalje teče. Troloci će pokušati da je zaustave. Pokušavaju da je zaustave. Povremeno se desi da mrcina nekog Troloka ili mazge dopluta niz reku.

Tam nastavi da odapinje strele, a Abel i ostali Dvorečani samo mu se pridružiše. Ponekad su odapinjali u gomili, ne birajući pojedinačne Troloke - mada je to bilo retko. Običan vojnik može da odapinje pretpostavljajući da će se njegova strela zariti u meso, ali ne i dvorečanski strelci. Vojnicima su strele jeftine, ali ne i šumarima.

Troloci su padali u talasima. Pored Tama i Dvorečana oružje su natezali samostrelci i odapinjali talas za talasom strela pravo u Nakot Senke. Seni su bičevale Troloke, pokušavajući da ih nateraju da pregaze reku - ali bez velikog uspeha.