Sećanje na svetlost

Pevara otvori sva čula, pokušavajući da uoči - ili oseti - njihov plen. Šaranci se okrenuše ka njima upirući prste, ali povikaše kada ih Androl zasu lavinom snega iz kapije koju je otvorio pored njih. Pokušao je da otvara one smrtokapije koje su drugi Aša'mani koristili, ali izgleda da se to tkanje razlikuje od uobičajenog taman toliko da mu stvara nevolje. Umesto toga, držao se onoga u čemu je dobar.

Jedan odred Garde Kule i dalje se borio na vrhu visoravni, braneći taj položaj protivno naređenjima koja su dobili. Delovi zmajeva, uključujući velike bronzane cevi, pušili su se pored spaljenih leševa. Na hiljade i hiljade Troloka zavijalo je, mahom na ivicama visoravni, streljajući ljude u podnožju. Pevari je njihova radosna rika išla na živce, pa je izatkala Zemlju i poslala tokove prema tlu blizu jednog troločkog odreda. Veliki deo zemljišta zatresao se, pa se otcepio tako da je dvadesetak Troloka palo sa ivice.

„Privlačimo im pažnju na sebe!“ viknu Emarin i zapali jednog Mirdraala koji se šunjao prema njima. Stvor se bacakao goreći i vrišteći neljudskim glasom, sve vreme odbijajući da umre. Preznojavajući se, Pevara pridodade svoju Vatru Emarinovoj, spaljujući to stvorenje sve dok od njega ne ostadoše samo kosti.

„Pa, to nije tako loše!“, odvrati Androl. „Ako privučemo dovoljno pažnje, neko iz Crnog ađaha ili neko od Taimovih ljudi pre ili posle će odlučiti da nam se suprotstavi.“

Džonet opsova. „To je pomalo kao skakanje u mravinjak i čekanje na ujede!“

„Zapravo, to je veoma nalik tome“, odgovori Androl. „Ti pazi, a ja ću se postarati za Troloke!“

To je baš odlučna izjava, poslala mu je Pevara.

Njegov odgovor je bio topao kao vrelina plotne za pripremu hrane. Zvučalo je herojski.

Pretpostavljam da bi ti koristilo malo moje snage?

Da, molim te, poslao joj je on u odgovor.

Ona mu ponudi vezu, a on povuče njenu snagu i preuze vlast nad njihovim krugom. Kao i uvek, povezivanje s njim bilo je snažno iskustvo. Iskusila je kako se njena osećanja odbijaju od njega i vraćaju njoj, zbog čega je pocrvenela. Da li on osećži kako je ona počela da ga doživljava?

Ponašam se kao đevojka u suknjama do kolena, pomislila je o sebi - strogo pazeći da sakrije te misli od njega - jedva dovoljno stara da zna u čemu je razlika između dečaka i devojčica. A i to usred rata.

Teško joj je bilo da očeliči svoja osećanja - što bi jedna Aes Sedai trebalo da radi - dok je povezana sa Androlom. Njihove ličnosti mešale su se kao dve boje sasute u istu zdelu. Borila se protiv toga, rešena da zadrži svoju ličnost. To je ključno prilikom povezivanja, kako su je učili.

Androl pruži ruku prema odredu Troloka koji poče da ih zasipa strelama. Kapija se otvori i proguta strele. Ona se osvrnu oko sebe i ugleda ih kako padaju na drugu troločku skupinu.

Kapije se otvoriše u tlu i Troloci propadoše kroz njih, izranjajući stotinama stopa visoko u vazduhu. Sićušna kapija odrubi jednom Mirdraalu glavu, a on se zakoprca dok je njegova mastiljava krv liptala na tle. Androlova družina stajala je blizu zapadnog dela visoravni, gde su nekada bili zmajevi. Nakot Senke i Šaranci opkoljavali su ih sa svih strana.

Androle, usmeravanje! Osetila ga je kako se uzdiže na visoravni iznad njih. Bilo je to nešto moćno.

Taim! Androlov blesak besa bio je tako snažan da se osećala kao da će je spaliti. U njemu je bio sadržan gubitak prijatelja i srdžba zbog toga što ga je izdao onaj ko je trebalo da ih štiti.

Oprezno, poslala mu je. Nismo sigurni daje to on.

Čovek koji ih je napadao bio je povezan u krug s muškarcima i ženama, inače Pevara ne bi mogla da ga oseti. I ovako nije mogla da vidi tkanje. Videla je debeli mlaz plamena, čitav korak širok, koji se ustremio ka njima, toliko vreo da se stenovito tle ispod njega zacrvenelo.

Androl diže kapiju jedva na vreme, hvatajući ognjeni stub i vraćajući ga u smeru odakle je došao. Dva mlaza palila su troločke leševe i bokori korova i trave sagorevali su od njih.

Pevara nije videla šta se nakon toga dogodilo. Androlova kapija nestade kao da je otrgnuta od njega, a munja se zari u zemlju odmah pored njih. Pevara se sruši na tle, a Androl pade na nju.

U tom trenu, ona pusti sebe.

Uradila je to slučajno, zatečena usled udarca. U većini slučajeva, veza bi se samo raskinula, ali Androl ju je snažno držao. Brana koja je delila Pevarinu ličnost od njegove naglo puče i njih dvoje se izmešaše. Bilo je to kao da je prošla kroz ogledalo, pa se osvrnula da pogleda samu sebe.