Sećanje na svetlost

„Da“, šaputao je Vanin. „Možda ne izgleda tako, ali blizu smo Spaljenim zemljama. Plamen spalio i moju rođenu majku - zaista ne mogu da verujem da idemo tamo. Ali osećate li miris u vazduhu? Postaje hladnije. Nismo videli ništa zaista gadno još od onih trookih stvorova juče ujutru.“

„Blizu smo“, saglasi se Aravina. „Ubrzo ćemo se naći blizu Mračnoga, u zemlji gde ništa ne raste, pa bilo iskvareno ili ne, gde nema nikakvog života, čak ni užasnih stvorova koji niču po Pustoši.“

„A pretpostavljam da bi to trebalo da bude utešno.“

„Pa i ne“, odgovori Vanin brišući znoj sa čela. „Zato što je Nakot Senke koji postoji ovde daleko opasniji. Ako preživimo, to će biti zbog toga što se vodi krvavi rat. Sav Nakot Senke učestvuje u borbama. Ako imamo sreće, Spaljene zemlje - izuzev neposredno oko Šajol Gula - biće prazne kao nečija kesa odmah nakon trgovine s krvavim Morskim narodom. Izvinjavam se na rečniku, milostiva.“

Olver začkilji ka planinskom vrhu koji im je bio sve bliže.

Tamo krvavi Mračni živu pomislio je Olver. A verovatno je i Met tamo, a ne na Merilom. Met stalno priča o tome da treba bežati od opasnosti, ali on nekako uvek nađe put do nje. Olver misli da to Met samo pokušava da bude skroman, ali da mu loše ide od ruke. Zašto bi inače govorio da nije pametno biti junak, samo da bi onda uvek krvavo jurišao pravo u opasnost?

„A ovaj put?“, upita Faila Vanina. „Pomenuo si da je ovde možda bilo nekog saobraćaja u skorije vreme. Da li to nagoveštava da ovo mesto nije onoliko prazno kao što si ti živopisno opisao?“

Vanin zastenja. „Deluje korišćeno.“

„Dakle, nekoje ovim područjem terao kola“, primeti Aravina. „Ne znam je li to dobar znak ili loš.“

„Mislim da ovde nema nikakvih dobrih znakova“, odgovori Vanin. „Možda bi trebalo da samo odaberemo neko obližnje mesto i da se ukopamo, čekajući da sve prođe." On uzdahnu, pa opet obrisa znoj sa čela, mada Olveru nije bilo jasno zašto. Postaje prilično hladno - njemu je to očigledno - čak i preko dana. A izgleda da ima i manje biljaka. Njemu to savršeno odgovara.

Osvrnu se i pogleda lug gde je onaj jadnik onako nastradao. Izgleda da u blizini više nema takvih, naročito ne uz put koji se pruža ispred njih.

„Vanine, ne možemo dozvoliti da čekamo“, reče mu Faila. „Nameravam da se nekako vratim do Merilora. Ponovorođeni Zmaj se bori kod Takandara. Đa bismo pobegli iz ove bestragije, moramo tamo da idemo.“

Vanin zastenja, ali Olver se nasmeši. On će naći svoj put do Meta i pokazaće koliko je on opasan u boju. A onda...

Pa, a onda ga možda Met neće ostavljati kao što su ga drugi ostavljali. To bi bilo dobro, pošto će Olveru biti potrebna Metova pomoć u nalaženju onih Šaidoa. Nakon svega što je naučio vežbajući s Družinom, ubeđen je da ga više niko nikada neće gurati kako stigne. Niti će iko ikada više od njega otimati ljude koje on voli.

„U arhivama ima izveštaja koji objašnjavaju ono što smo videle." Kecuejn uze svoju šolju čaja da bi ugrejala šake.

Mlada Aijelka, Avijenda, sedela je na šatorskom podu. Sta ne bih dala da je ova u Beloj kuli, pomislila je Kecuejn. Ove Mudre... one su pravi borci, baš kao najbolje žene u Beloj kuli.

Kecuejn je sve uverenija da je Senka godinama sprovodila u delo zamršene pripreme s ciljem da se podrije Bela kula. One su sezale dublje od nesrećnog svrgavanja Sijuan Sanče i Elaidine vladavine. Možda prođu i decenije ili stoleća pre nego što one spoznaju sve razmere Senkinih priprema. Međutim, broj Crnih sestara - stotine, a ne nekoliko desetina kako je Kecuejn pretpostavljala - glasno govori o onome što se dogodilo.

Kecuejn sada mora da radi sa onim što ima na raspolaganju. To uključuje i ove Mudre, koje su slabo naučene tkanjima, ali kojima petlje ne nedostaje. To je korisno. Baš kao u slučaju Sorilee, koja je sedela nešto dalje u šatoru i posmatrala šta se dešava iako je slaba kada je o Jednoj moći reč.

„Dete, malo sam se raspitala“, obrati se Kecuejn Avijendi. „Ono što ta žena radi zaista jeste Putovanje. Međutim, jedini delići spisa koji to pominju Potiču iz vremena Rata Moći.“

Avijenda se namršti. „Kecuejn Sedai, nisam videla nikakva tkanja.“

Kecuejn prikri osmeh koji joj se pojavi na licu zbog poštovanja u Avijendinom glasu. Mali Al'Torov postavio je tu devojku na zapovednički položaj - zapravo, ona je bolji izbor nego neki drugi - međutim, trebalo je da za to odabere Kecuejn i Avijenda je to verovatno dobro znala.

„To je zbog toga što ta žena nije tkala Jednu moć“, odgovori Kecuejn.

„Pa šta bi drugo to moglo biti?“

„Znaš li zašto je Mračni prvobitno oslobođen?“

Avijenda kao da se seti nečega. „Ah... da. Onda one usmeravaju moć Mračnoga?“