Sećanje na svetlost

Međutim, nema nikakvog načina da potvrdi to što joj je rečeno. Ako je Setejl pripadnica Crnog ađaha koja se krije, njena priča o tome da je pregorela mogla bi da bude samo priča. Možda ona još može da usmerava. Ili možda ne može, ali je umirena za kaznu. Je li ta žena najopasnija moguća odbegla zatvorenica - uhoda koja je godinama čekala priliku da napadne?

Upravo je Setejl predložila da krenu ka Šajol Gulu. Da li ona to pokušava da dovede Rog bliže svom gospodaru?

Osećajući se obamrlo, Faila uđe u šator, a nekoliko pripadnika Ca Faile rasporediše se da drže stražu oko njega. Faila se umota u ćebe. Zna da je Preterano sumnjičava, ali šta drugo može u tim okolnostima?

Svetlosti, pomislila je. Rog Valera je izgubljen u Pustoši. Pravi košmar.

Avijenda kleknu na jedno koleno pred zadimljenom lešinom, držeći svoj angreal - broš u obliku kornjače koji joj je Elejna dala. Disala je na usta gledajući lice tog čoveka. Tih crvenih velova ima iznenađujuće mnogo. Kakvo god da im je poreklo, oni nisu Aijeli. Ne slede đi’etoh. Za vreme sinoćnih borbi, videla je kada su dve Device zarobile jednog. On se ponašao kao gai'šain, ali onda je jednu od njih ubio s leđa skrivenim nožem. „Pa?“, zadihano upita Serin. Dok su se na Merilorskom polju odmarali i pripremali za predstojeći sukob, bitka kod Šajol Gula i dalje je trajala. Napad crvenih velova trajao je čitave noći, pa narednog dana, i već je zašao u sledeću noć.

„Mislim da ga poznajem“, uznemireno je odgovorila Avijenda. „Usmerio je prvi put kada sam bila dete i učinio je da algoda raste kada ne bi trebalo." Pustila je da mu veo padne preko lica. „Zvao se Soro. Bio je dobar prema meni. Gledala sam ga kako trči preko suve zemlje u suton, nakon što se zavetovao da će pljunuti Slepniku u oko.“

„Zao mi je“, odgovori Serin, mada joj se u glasu nije čulo nikakvo saosećanje. Avijenda se već navikla na to kod te žene. Nije reč bila o tome da Serin nije bilo stalo - već ona jednostavno nije dopuštala da zbog toga bude rasejana. Bar ne kada je njen Zaštitnik negde drugde. Od te Aes Sedai bila bi dobra Devica.

„Hajdemo dalje“, reče Avijenda i povede svoj čopor usmerivačica. U danima i noćima provedenim u borbi, Avijendina družina se menjala, pretapala i delila kako je ženama bio potreban odmor. Avijenda je preko dana nešto malo spavala.

Dogovor je bio da žena koja predvodi krug izbegava da troši sopstvenu snagu - tako da je Avijenda i dalje bila prilično jaka, iako je sate i sate provela u borbi. To joj je omogućavalo da sve vreme bude oprezna i britka, dok su ostale žene postale kladenci Moći iz kojih ona može da se napija.

Dobro je pazila da ih ne iscrpljuje previše. Ako se žena umori, može da odspava nekoliko sati pa da se opet vrati u bitku. Ako se potpuno iscrpi, danima će biti beskorisna. Trenutno su sa Avijendom Flin i tri Aes Sedai. Naučila je tkanje kojim može da utvrdi da li neki muškarac usmerava u blizini - to tkanje se pronosilo kroz Mudre Aes Sedai - ali daleko je korisnije to što je muški usmerivač s njom.

Flin pokaza prema jednom blesku plamena koji se pojavio uz zid doline. Potrčaše u tom smeru, prolazeći pored leševa i mesta gde se tle dimilo. Na sve većoj svetlosti praskozorja, Avijenda je kroz sumaglicu videla da Darlinove snage i dalje brane ulaz u dolinu.

Troloci su se probili do niskih zemljanih bedema za koje je Ituralde naredio da se podignu. Tu je bilo žrtava sa obe strane. Troloci su podneli daleko veće gubitke - ali njih je i bilo više. Cinilo joj se da su prešli preko jednog zemljanog bedema, ali su ih pozadinske jedinice domanskih konjanika potiskivale.

Aijelske družine borile su se na samom ulazu u dolinu. Neki su nosili crvene, a neki crne velove. Previše ih je, pomislila je Avijenda dižući ruku da zaustavi usmerivače sa sobom. Onda je sama tiho produžila. Može da se udalji nekoliko stotina koraka od ostalih žena a da i dalje ima pristup njihovoj Moći.

Birala je put kroz stenovitu dolinu. S njene desne strane bila su tri mrtva tela, od njih dva s crnim velovima. Brzo ih je ispitala Kopanjem; nema namere da dozvoli da je neko uhvati na prepad krijući se među leševima. I sama se služila tom varkom.

Ta trojica bila su zaista mrtva, pa je nastavila da se šunja. Sem mesta gde su Tairenci i Domanci zadržavali troločki napad, druga vojska čuvala je njihov logor i stazu na čijem se kraju Rand borio. Između ta dva mesta lutale su družine Aijela i crvenih velova, pokušavajući da nadvladaju jedni druge. Samo što su neki od crvenih velova mogli da usmeravaju.

Tle u njenoj blizini zadrhta. Kiša zemlje rasprši se kroz vazduh. Avijenda čučnu još više, ali ubrza korak.

Ispred nje je desetak sisvai’amana jurišalo na dvojicu crvenih velova; obojica su bili usmerivači. Crveni velovi su dizali zemlju ispod svojih napadača, tako da su oni leteli u vazduh.