Sećanje na svetlost

Avijenda se upinjala da se oslobodi svojih nevidljivih stega. Usredsredi svu volju na onaj štit, grizući Vazduh kojim su joj usta bila zapušena. Aijel s njene desne strane - onaj viši, koji je verovatno držao njen štit - zastenja. Osećala se kao da prstima grebe ivicu skoro do kraja zatvorenih vrata, iza kojih se nalazi svetlo, toplota i moć. Ta vrata nisu htela ni da mrdnu.

Visoki Aijel prostreli je pogledom. Pusti da svetlost koju je prizvao zamre, tako da ih obgrli tama. Avijenda je čula kako vadi koplje.

U blizini se začuše koraci. To su čuli i crveni velovi pa se okrenuše. Avijenda je gledala koliko je mogla, ali nije uspela da razazna ko je to došao.

Ljudi su stajali nepomično.

„Sta je ovo?" začu se ženski glas. Kecuejn. Prilazila je sa svetiljkom u ruci. Avijenda se tržnu kada je čovek što je držao tkanja kojima je bila vezana povuče dublje u senku. Kecuejn je izgleda nije primetila, već je samo videla drugog čoveka koji se nalazio bliže stazi.

I on izađe iz senke, spuštajući veo. „Aes Sedai, učinilo mi se da sam čuo nešto blizu ovih šatora“, reče. Naglasak mu je bio čudan, blago pogrešan. Samo za dlaku. Neki mokrozemac ne bi ni uočio razliku.

Ovo nisu Aijeli, pomislila je Avijenda. Oni su nešto drugo. Um joj se borio da izađe na kraj s tom mišlju. Aijeli koji nisu Aijeli? Muškarci koji mogu da usmeravaju?

Muškarci koje mi šaljemo, užasnuto shvati ona. Kada se među Aijelima otkriju muškarci koji mogu da usmeravaju, šalju se da pokušaju da ubiju Mračnoga. Oni potpuno sami odlaze u Pustoš. Niko ne zna šta se nakon toga dešava s njima.

Avijenda opet poče da se otima, pokušavajući da načini neku buku - bilo kakvu - kako bi upozorila Kecuejn. Svi njeni pokušaji bili su zaludni. Visila je u vazduhu, u mraku, a Kecuejn nije čak ni gledala u njenom smeru.

„Pa, da li ste našli nešto?" upita Kecuejn.

„Ne, Aes Sedai.“

„Razgovaraću sa stražarima“, reče Kecuejn. Zvučala je nezadovoljno. „Moramo biti na oprezu. Ako neki Draghkar - ili, još gore, Mirdraal - uspe da se ušunja u logor, mogao bi da ubije na desetine ljudi pre nego što bude otkriven.“

Kecuejn se okrene da ode. Avijenda odmahnu glavom, dok su joj oči suzile od besa i očaja. Tako blizu.

Crveni veo koji je razgovarao s Kecuejn vrati se u senku i krenu da prilazi Avijendi. Kada munja sevnu, ona ugleda smešak na njegovim usnama, istovetan smešku čoveka koji ju je i dalje držao u vezama.

Crveni veo ispred nje izvadi nož iz korica, pa krenu da je uhvati. Ona je bespomoćno gledala taj nož dok ga je on prinosio njenom grlu.

Ona oseti usmeravanje.

Veze koje su je držale istog trena nestaše i ona pade na zemlju. Dok je padala, Avijenda je zgrabila tog čoveka za ruku u kojoj je držao nož, a on je razrogačio,oči. Mada je prigrlila Izvor, vođena sirovim mahnitim nagonom, ruke su joj se već kretale same od sebe. Uvrnula je tom čoveku zapešće, slamajući mu zglob gde se šaka spajala s rukom. Drugom šakom je uhvatila njegov nož, pa mu ga je zarila u oko kada je on zavrištao od bola.

Vrisak zamre. Crveni veo pade ispred nje a ona sa strepnjom pogleda prema drugome - koji ju je držao svojim tkanjima. On je ležao na zemlji - mrtav.

Boreći se za dah, ona potrča prema stazi i tu zateče Kecuejn.

„Veoma je jednostavno zaustaviti nečije srce“, obrati joj se Kecuejn, ruku prekrštenih ispod nedara. Delovala je nezadovoljno. „To je veoma blizu Lečenju, ali učinak je suprotan. Možda je to zlo, ali nikada mi nije bilo jasno kako bi to moglo da bude gore nego da se čovek jednostavno spali ognjem.“

„Kako?" upita Avijenda. „Kako si znala šta su oni?“

„Nisam ja neka napola školovana divljakuša“, odgovori Kecuejn. „Želela sam da ih oborim čim sam stigla, ali morala sam da se uverim pre nego što sam mogla da delam. Kada ti je onaj zapretio nožem - znala sam šta se dešava.“

Avijenda udahnu i izdahnu, pokušavajući da smiri divlje kucanje svog srca.

„Naravno, tu je bio i onaj drugi“, nastavi Kecuejn. „Onaj koji je usmeravao. Koliko aijelskih ratnika u tajnosti usmerava? Je li to jedinstven slučaj, ili ih je tvoj narod sve vreme skrivao?“

„Sta? Ne! Mi to ne radimo ili makar nismo radili." Avijenda nije sigurna šta će raditi sada kada je Izvor očišćen. Svakako bi trebalo da se prestane sa slanjem muškaraca da potpuno sami ginu u borbi protiv Mračnoga.

„Jesi li sigurna?" bezizražajno upita Kecuejn.

„Da!“

„Steta. To bi nam sada bilo od velike koristi." Kecuejn odmahnu glavom. „Ne bi me to iznenadilo, nakon što sam saznala za one vetrotragačice. Dakle, ovo su bili obični Prijatelji Mraka, a jedan od njih je krio svoju sposobnost usmeravanja? Šta su to noćas smerali?“

„Oni su sve samo ne obični Prijatelji Mraka“, tiho je odgovorila Avijenda dok je ispitivala leševe. Crveni velovi. Čovek koji je mogao da usmerava imao je zašiljene zube, ali druga dvojica nisu. Sta li to znači?