Sećanje na svetlost

„Da“, tiho odgovori Met dok su Aes Sedai slale karte kroz kapiju. Na kartama su bile beleške koje je, izgleda uneo general Brin, sudeći po onome što su kazale. „Moramo da budemo primamljiva meta. Moramo ih privući, suočiti se s njima pa ili ih poraziti ili poginuti.“

Produžena bitka išla bi Senki na ruku. Kada dovoljno Troloka stigne do južnih zemalja, niko neće moći da ih zauzda. Mora da pobedi ili izgubi, ali da to učini brzo.

Zaista poslednje bacanje kockica.

Met pokaza jedno mesto na kartama - koje je Brin označio. Bilo je dobro snabdeveno vodom i tu su se lepo spajali brda i reke. „Ovo mesto - Merilor? Koristili ste ga za objedinjeno snabdevanje?“

Serin se tiho zasmeja. „I tako se vraćamo tamo gde smo počeli, je li?“

„Tamo ima malih utvrda“, primeti Elejna. „Ljudi su podigli drveni bedem s jedne strane, koji možemo da proširimo.“

„To je ono što nam je potrebno“, reče Met, zamišljajući bitku koja bi se tamo odvijala.

Merilor je mesto gde dve velike troločke vojske mogu da se spoje i da hrskaju ljude između sebe. To će njima biti primamljivo, ali zemljište je divno za ono što Met namerava...

Da. To će biti kao bitka kod Prijskih tesnaca. Ako postavi strelce na one htice - ne, zmajeve - i ako bude mogao da obezbedi nekoliko dana odmora za Aes Sedai... Prijski tesnaci. Tada je računao na jednu veliku reku pomoću koje je nameravao da hamarejsku vojsku uhvati u zamku na ulasku u Tesnace.

Ali spaljena reka je presušila jer su je Hamarejci pregradili na drugoj strani Tesnaca. Prešli su preko rečnog korita i pobegli. To je nauk koji neću zaboraviti.

„Ovo će poslužiti“, reče Met i spusti ruku na kartu. „Elejna?“

„Neka bude tako“, odgovori ona. „Mete, nadam se da znaš šta radiš.“

Dok je govorila, kockice mu se zakotrljaše u glavi.

Galad sklopi Tromu oči. Tražio je po bojištu severno do Kairhijena više od sat vremena da bi ga našao. Trom je iskrvario, tako da je svega nekoliko uglova njegovog plašta bilo i dalje belo. Galad strgnu zapovedničke čvorove s njegovog ramena - neverovatno, ali bili su potpuno čisti - i ustade.

Osećao se iznureno do srži. Zagledao se preko bojišta i pogled mu je preleteo preko gomila leševa. Vrane i gavranovi doleteli su i zastrli sve iza njega. Ličili su na nekakvo treperavo crnilo koje je prekrilo tle kao bud. Iz daljine se činilo kao da je zemlja spaljena koliko je bilo tih krilatih strvinara.

Galad je povremeno prolazio pored ljudi koji su preturali po leševima tražeći prijatelje. Pljačkaša je bilo iznenađujuće malo - čovek mora da pazi na njih na svakom bojištu. Elejna je uhvatila nekolicinu koji su pokušali da se iskrađu iz Kairhijena. Zapretila je da će ih povešati.

Postala je opasna„pomislio je Galad vraćajući se u logor. Noge kao da su mu bile od olova. To je dobro. U detinjstvu je često donosila odluke slušajući srce. Sada je kraljica i ponaša se primereno tome. E sad, kada bi on samo mogao da ispravi njene smernice za ispravno i neispravno. Ona nije loša, ali Galad je priželjkivao da ona - a i drugi vladari - vide jasno kao on.

Počeo je da prihvata činjenicu da oni to ne mogu. Počeo je da prihvata da je to u redu, sve dok se trude da čine što bolje mogu. Sta god bilo to u njemu što mu dopušta da sagledava ispravnu stranu stvari, očigledno je dar Svetlosti i pogrešno je da prezire druge zato što nisu rođeni s tim. Jednako bi bilo pogrešno da prezire nekoga zato što je rođen sa samo jednom šakom, pa je samim tim lošiji mačevalac.

Mnogi preživeli pored kojih je prolazio sedeli su na zemlji na retkim mestima gde nije bilo leševa ili krvi. Ti ljudi ne liče na pobednike u bitki, mada su Aša'mani izvukli stvar. Ono s lavom pružilo je Elejninoj vojsci predah koji joj je bio potreban da bi se pribrala i napala.

Ta bitka je bila brza, ali surova. Troloci se nisu predavali, a nije se smelo dopustiti da se povuku i pobegnu. I zato su se Galad i ostali borili, krvarili i ginuli i davno nakon što je postalo očigledno da su pobedili.

Troloci su sada mrtvi. Preživeli ljudi sedeli su i zurili u sloj leševa kao da su obamrli zbog predstojeće potrage za nekolicinom živih medu tim silnih hiljadama mrtvih.

Zbog zalazećeg sunca i tmurnih oblaka svetlo je bilo crveno, pa su sva lica delovala kao krvava.

Galad je nakon nekog vremena stigao do jednog dugog brda koje je delilo dva bojišta. Lagano se popeo uz njega, trudeći se da ne razmišlja o tome koliko bi mu sada prijalo da legne u krevet. Ili na neki ležaj na podu. Ili na neku pljosnatu stenu u nekoj bestragiji, gde može da se umota u svoj plašt.

Prenuo ga je sveži vazduh na vrhu brda. Toliko dugo je osećao miris krvi i smrti da mu čist vazduh sada deluje pogrešno. On odmahnu glavom prolazeći pored iscrpljenih Krajišnika koji su dolazili kroz kapije. Aša'mani su otišli da zadržavaju Troloke na severu da bi vojske lorda Mandragorana mogle da pobegnu.